ДОГОДИНЕ У ЈАСЕНОВЦУ

ЗАБРАНА ВУЧИЋЕВЕ ПОСЕТЕ СТРАТИШТУ

Шта се може закључити из неуспелог покушаја председника Србије Александра Вучића да обиђе место највећег страдања Срба у историји?

Да ли можете да замислите да израелски председник Јицак Херцог сутра, без икакве званичне најаве, дође у приватну посету концентрационом логору Дахау у близини Минхена – питање је које немачком историчару Александеру Корбу на почетку интервјуа под насловом „Немачки историчар: Калкулисана провокација Александра Вучића“ поставља новинар немачког пропагандног сервиса „Дојче веле“ Срећко Матић. „Не. Он то не би урадио. Он би се најавио“, кратко одговара Корб, иначе, како га „Дојче веле“ представља, „један од водећих светских истраживача НДХ“ и аутор „веома запажене“ књиге „У сенци светског рата: масовно насиље усташа над Србима, Јеврејима и Ромима у Хрватској 1941-1945.“ На страну сад то што било ко ко би о Холокаусту писао као о „масовном насиљу“ нациста над Јеврејима, Пољацима и Ромима нигде не би могао да буде прихваћен као „водећи светски истраживач“ Трећег рајха. У Србији чак ни најватренији противници идеје да се догађај из јула 1995. године у Сребреници прогласи за „геноцид“ не говоре о „насиљу над Муслиманима“, него о злочину.
Сада, у контексту у којем пишемо овај текст, много је важније нешто друго. Истина је да Херцогу највероватније никада не би пало нa пaмeт да без икакве званичне најаве оде на неко од јеврејских стратишта у Немачкој. Али право питање које је требало да буде постављено, или макар да се постави после овог наведеног требало би да буде: „Да ли можете да замислите да израелском председнику Јицаку Херцогу сутра буде забрањено да посети концентрациони логор Дахау“. Није неопходно бити „водећи светски истраживач“ било чега да би се са стопостотном сигурноћшу на то питање могло одговорити са: „Не. Берлин то никада не би урадио“. И то је чињеница која се, као што видимо, уопште не доводи у питање. Чак је ни „Дојче веле“ не доводи у питање. То никоме не би пало на памет.
Али властима Хрватске је управо то не само пало на памет, него су то и урадиле. Да овде није проблем у томе што је Вучић наводно „ненајављен“ планирао да обиђе место на којем је на најбруталнији замислив начин убијено око 700.000 Срба, Јевреја и Рома, међу којима су и његови преци, говори нам чињеница да му то није било дозвољавано ни када је то радио најзваничније могуће. Да није било та два покушаја (од којих један признаје и председник хrватске владе Андреј Пленковић, док се другог „не сећа“) могло би се и рећи да се овде ради о Вучићевом „безобразлуку“ који никоме другоме не би пао на памет, али овако не може.

[restrict]

ПОЛИТИЧКИ МАРКЕТИНГ Није, међутим, потребно бити немачки историчар да би се овако нешто мислило и рекло. Довољно је бити и Душан Јањић из Форума за етничке односе. „Очигледно је да је једној страни требао скандал, а не посета“, каже он „анализирајући“ за Ал Џазиру актуелни проблем на релацији Београд – Загреб и додаје да се ради о „политичком маркетингу који игра на жртве и скретање пажње са других проблема“. Јасно је ко је „једна страна“ о којој Јањић говори, и то свакако није Загреб. „За сада му је успела провокација, он сада има предност у овој лошој игри, у овом маркетингу“, износи Јањић своје стручно мишљење. Не би он био тако успешан вођа нечега што се зове „Форум за етничке односе“, када не би имао и паметно решење за овакве проблеме. То би требало решити, каже он, „као што је Србија с Косовом договорила врло јасне процедуре одласка званичника“ и додаје да је „све боље од импровизације“. Није сад толико важно што та особа мисли да је нешто договорено између „Србије и Косова“, колико је запрепашћујуће што он мисли да одлазак српских званичника у јужну српску покрајину функционише без проблема упркос сталним вестима о томе како је некоме забрањено да на Косово и Метохију оде, пре свега најзначајнијој особи за то питање, директору Канцеларије за Косово и Метохију Петру Петковићу.
Опет, није потребно бити Душан Јањић из Форума за етничке односе да би се Вучићев покушај да обиђе стратиште својих предака окарактерисао као „калкулисана провокација која је у потпуности успела“. Довољно је бити немачки историчар који мисли да је један од настрашнијих геноцида у историји човечанства „насиље“. „Александар Вучић нема разлога за жалопојке. Мислим да је успео да оствари свој циљ. Успешно је апсолвирана провокација. Хрватска страна је такорећи присиљена да уради оно што је урадила, Загреб није дозволио Вучићу улазак на подручје Републике Хрватске. И сада видимо на насловним странама медија у Србији оно што Вучићу одговара, пише се о усташама које су забраниле Вучићу да посети Јасеновац и тако даље. Ако гледамо из перспективе владе Србије, онда је ова калкулација у потпуности успела“, наводи Корб. А чиме је то хрватска влада била „присиљена“ претходна два пута, када је све ишло најзваничније могуће? О каквој се стручној и непристрасној „анализи“ ситуације ради код Корба може се видети из његовог тумачења могућег Вучићевог мотива за ову „бедастоћу“: „Не можемо тачно да знамо о којој мешавини мотива се радило. Ја уопште не желим да оспорим да је Вучић с озбиљним намерама хтео да дође у Јасеновац, да у том бившем логору ода почаст жртвама Јасеновца, да их се присети. Али, осим тога се радило о тренутку посете који, унутрашњополитички гледајући, није био баш случајан. Видимо у Србији одређене напетости на унутрашњополитичком плану, влада је помало у дефанзиви, а с друге стране, ближи се годишњица хрватске офанзиве Олује 1995. на подручја која су били окупирали Срби. Ради се о читавом низу унутрашњих и спољнополитичких мотива“. Корб, изгледа, превише гледа Н1 и чита „Данас“ када мисли да је Влада Србије „помало у дефанзиви“ и да има „напетости на унутрашњополитичком плану“ којих нема и иначе у држави у којој прозападна опозиција не може да навуче ни 20 посто гласова, док Вучић убедљиво побеђује већ други пут још у првом кругу председничких избора.

ХРОНОЛОГИЈА КАОСА Аргумент и домаћих прозападних, и западних, и хрватских мислилаца који тврде да је садашњи скандал избио због Вучићеве потребе да баш у овом тренутку „дефанзиве“ његове власти и пред највећи хрватски празник, а ту треба додати и његову потребу да скрене пажњу с пада украјинског авиона са српским оружјем намењеним Бангладешу у Грчкој, направи „каос“ у Јасеновцу пада у воду када се у обзир узме чињеница да је, као што смо навели, већ два пута званично тражио сагласност Загреба да обиђе то свето место. Уопште, идеја да је Вучић уопште изазвао овај скандал тешко да може проћи иоле озбиљнији тест истинитости ако се узме у обзир непорецива чињеница да је за његово избијање у јавност не најзаслужнији, него једини заслужан Загреб, односно загребачки медији. Питање је да ли би се икада ишта о томе сазнало да „Јутарњи лист“ није, позивајући се на извор из Банског двора, односно Владе Хрватске, објавио како је Загреб храбро и бескомпромисно одбио Вучића: „Али премијер Пленковић и Влада су јасно рекли не. Ми смо независна држава, чланица ЕУ и НАТО-а и он овде не може да ради шта хоће. У Хрватској неће проћи политика свесрпског света – јасан је наш саговорник из Банског двора“. Како су га само отресли! Европски!
Чињеница да до сада ништа нисмо знали о претходна два Вучићева захтева и да је ова информација процурила из Владе Хрватске јасно говори да Београд до сада није намеравао да од ове хрватске срамоте прави скандал и да највероватније то ни сада није намеравао да уради. Као што је и сам Вучић рекао на конференцији за новинаре, „ми смо штитили њихов образ, а не свој“. Чињеница је и да је Вучић овога пута искорачио изван оквира протокола, јер није преко Министарства спољних послова и уобичајеном процедуром обавестио Загреб о својој намери. Међутим, и ту постоји оно фамозно „али“. Прво, али то је урадио пошто су га већ два пута одбили без ваљаног разлога. Друго, али ни ово није било баш незванично како би Загреб волео да тврди. Неспорно је, то нико не негира, да је Вучић о својој намери обавестио једног од лидера Срба у Хрватској Милорада Пуповца. „Трећи пут, када сам иначе обавестио Пуповца – ако сматраш да има потребе да обавестиш кабинет Пленковића то учини, он је учинио. И није била тајна како кажу“, рекао је Вучић. Сам Пуповац је о томе изјавио: „Ја сам државни званичник, ја нисам човек с улице. И нисам од јуче у грађењу хрватско-српских односа. Ја нисам био ничије овлашћено лице. Али кад сам био обавештен, сматрао сам својом дужношћу, након што сам дебело промислио знајући на чему то може да се заврши, да покушам да спречим да се догоди лоше. Догодило се лоше, а могло је да се догоди још и горе“. Дакле, ни Пуповац себе не сматра „човеком с улице“, за то га не сматра ни Вучић, иако би се Пуповчевом деловању у Хрватској свашта могло замерити, а не би требало да га за то сматра ни Пленковић, пошто је, између осталог, председник саборског Одбора за спољну политику.
Дакле, јасно је да Хрватској Вучићева посета Јасеновцу није „неприхватљива“, како то пише у званичној ноти хрватског Министарства спољних послова, због начина на који је она најављена (преко Пуповца), јер прихватљива није била ни када је то чињено другачије, формално. Нити је „неприхватљива“ због термина, јер прихватљива није била ни у другим терминима. Она је просто неприхватљива јер је то што јесте. Греши Вучић када се пита „је ли им је он крив што Србија има суфицит у трговини с Хрватском“. Нема то никакве везе са његовим одласком у Јасеновац. Близу је одговора када пита је ли крив што је његов отац посмртче усташке жртве, или што су спалили седам кућа Вучића. У праву је када каже да су Срби у Јасеновцу били добродошли само између 1941. и 1945. У томе је његова кривица. Што је уопште Србин и што се из посете Јасеновцу до Београда не би вратио плутајући Савом. А у томе је и одговор на питање с почетка текста.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *