Дејтонски лекови

Уставни суд БиХ привремено је ставио ван снаге законе који су потпуно у складу с дејтонским уставним овлашћењима Републике Српске

Уставни суд БиХ је још једном потврдио да доследно, у координацији са стварним или лажним високим представницима, ради на поништавању дејтонских уставних надлежности Републике Српске, односно да му је главни задатак да својим пресудама трансформише садашњу Босну и Херцеговину у унитарну државу по мери Бошњака и њихових западних пријатеља.

УСТАВНИ СУД ПРОТИВ УСТАВА Најновијом одлуком суда у коме већину чине тројица страних арбитара и двојица њихових бошњачких колега, „привремено су стављени ван снаге Закон о лековима и медицинским средствима РС“, као и Закон о допуни Закона о републичкој управи мањег ентитета. Уставни суд је саопштио да „одлука ступа на снагу одмах и производи правно деловање до доношења коначне одлуке Уставног суда БиХ“.
Није тешко предвидети каква ће бити коначна пресуда суда који је, иначе, наведене законе узео на разматрање на захтев бошњачког члана Председништва БиХ Шефика Џаферовића.
А да арбитри овог суда случајно не би донели погрешно решење, побринуо се гаулајтер из Баварске Кристијан Шмит, који је дан пре изрицања пресуде најавио своју реакцију „након доношења одлуке суда“, али и поручио да „Република Српска не треба да има Агенцију за лекове и медицинска средства“.
Јасно је да је пресуда споменутог суда политичка и противуставна одлука, пошто је надлежност за промет лекова према дејтонском уставу на ентитетима, па је самим тим и Закон о лековима и медицинским средствима РС, који је ступио на снагу 28. јуна, правно неспоран.
У владајућем блоку у Бањалуци добро знају да би, уколико се послушно повинују одлукама суда који спроводи директиве западних налогодаваца, једног не тако далеког дана могли да се суоче с пресудом којом се проглашава неуставним и сам назив Републике Српске.
Зато не изненађује што је Милорад Додик, реагујући на пресуду Уставног суда БиХ, поручио да је Закон о лековима и медицинским средствима РС ступио на снагу и да ће бити спроведен.
Наравно, остаје да се види хоће ли – што најављују неки високи функционери СНСД-а, попут шефа Клуба посланика ове странке у Народној скупштини РС Срђана Мазалице – парламент из Бањалуке заузети став (донети закон) о непримењивању одлука Уставног суда БиХ. Тиме би Бањалука јасно ставила до знања да неће поштовати „пресуде“ које имају за циљ развлашћивање Републике Српске, али и отворила нови фронт с моћним непријатељима. Који би искористили ову одлуку као још један доказ да руководство мањег ентитета БиХ иде „опасним путем“ и не признаје институције државе.

[restrict]

Додик кандидат за председника Српске Председништво Савеза независних социјалдемократа РС одлучило је да садашњи члан Председништва БиХ Милорад Додик буде кандидат ове странке за функцију председника Републике Српске на октобарским изборима у БиХ. Актуелна председница РС Жељка Цвијановић ће се, као представник СНСД-а, надметати за место српског члана Председништва БиХ које јој је замало измакло на изборима одржаним 2014. године када ју је с минималном разликом победио Младен Иванић. Странка демократске акције изабрала је Бакира Изетбеговића за свог кандидата за бошњачког члана Председништво БиХ, што значи да ће Шефик Џаферовић морати да потражи неки други посао. Кандидат ХДЗ-а за функцију хрватског члана Председништва БиХ неће бити лидер ове странке Драган Човић, већ заменица председника Хрватске демократске заједнице БиХ Борјана Кришто.

РЕЗОЛУЦИЈА ЕВРОПСКОГ ПАРЛАМЕНТА Није, нажалост, Уставни суд БиХ једини фактор који врши атаке на, за колективни Запад очигледно неподобну, српску државну творевину на простору некадашњег Босанског пашалука.
Европски парламент је у резолуцији о стању у Босни и Херцеговини (за чије усвајање је гласало 340, а против било 276 посланика) поново потврдио своју добро познату србофобну оријентацију.
Уз „жаљење што се БиХ 25 година након завршетка рата суочава са поделама које промовишу политичке елите, покушајима сецесије и високим степеном корупције“, у резолуцији ЕП је – да не би било никакве сумње ко треба да има последњу реч у решавању проблема ове државе – „пружена снажна подршка ОХР-у у извршавању његовог пуног мандата, укључујући коришћење бонских овлашћења високог представника као последњег средства да се обезбеди спровођење Дејтонског споразума и суверенитет Босне и Херцеговине“.
Пошто је Кристијан Шмит, по мишљењу твораца ове резолуције, особа чије се деловање у БиХ не може подврћи било каквој критици, „најоштрије је осуђена свака реторика мржње и насиља према високом представнику, укључујући и оне изражене на митингу у Бањалуци 20. априла“.
Најопаснији део овог документа је ипак позив упућен „међународним актерима“ да „реагују на сецесионистичке напоре руководства Републике Српске снажнијим и кредибилнијим приступом“.
Мада у резолуцији нису конкретно именовани ти „међународни актери“, може се претпоставити да ова већина из Европског парламента – коју чине лобисти бошњачке политике, али и они који искрено виде Србе као преносиоце „малигног“ утицаја Москве – заправо позива НАТО да војно интервенише у Српској и тако не само пацификује бунтовни део Босне и Херцеговине већ и „ослободи“ ову земљу, као и цео регион опасног курса Милорада Додика који спроводи интересе Кремља.
При томе треба имати у виду да је на недавном самиту западне војне алијансе у Мадриду договорено „значајно ширење подршке Босни и Херцеговини“, после чега је у град на Миљацки стигла делегација НАТО-а из Брисела како би „са домаћим институцијама извршила заједничку процену напретка у оквиру учешћа у програму Партнерство за мир“.
Без обзира на то што резолуције парламента из Стразбура немају пресудан утицај на политику Европске уније и њених чланица, у ситуацији кад су све институције „европске породице“ уједињене у борби против Русије и оних који са њом и даље сарађују, не би требало одбацити могућност да најновији ставови ЕП о БиХ добију у пракси знатно веће домете од ранијих сличних закључака ове скупштине. То, наравно, не мора да значи да ће Северноатлантска алијанса војно интервенисати против Републике Српске, али је готово извесно да ће овај апел „међународним актерима“ добро доћи онима који појачавају притисак на Бањалуку, желећи да свим могућим средствима скину с власти Додика и његове сараднике.

НЕМАЧКА ЗАИНТЕРЕСОВАНОСТ А међу њима је, без сумње, један од најзаинтересованијих фактора водећа сила уздрмане „европске породице“, Немачка, чији је парламент усвојио резолуцију о слању 50 војника Бундесвера у БиХ, који ће појачати мировне снаге ЕУФОР-а.
Ништа мање значајна од ове одлуке била је оптужба коју су у свом позиву Влади да „пружи већу подршку БиХ“ изнеле три странке владајуће коалиције (СДП, ФДП и Зелени) на рачун не само одавно демонизованог Милорада Додика већ и лидера ХДЗ-а Драгана Човића.
Водеће политичке личности српског и хрватског народа у дејтонској творевини, према оцени забринутих владајућих немачких странака, „имају за циљ да униште БиХ као државу, што захтева одлучан и чврст отпор Европске уније, њених чланица и међународне заједнице“.
У усвојеној резолуцији је, наравно, пружена пуна подршка Кристијану Шмиту, док је известилац Бундестага за БиХ, немачки Бошњак Адис Ахметовић констатовао како је „концепт конститутивних народа у Босни и Херцеговини пропао, због чега се мора имати један глас за све у овој држави“.
Колико је последњи став Бундестага неприхватљив и за Берлину верне Хрвате, показује оцена Хрватског народног сабора БиХ да је ова резолуција „дефакто позив на рушење Дејтонског споразума за који се управо Немачка залагала 1995. године“.
За разлику од Хрвата, у Бањалуци су свесни да Немачка према РС (као и Србима уопште) одавно води непријатељску политику, па су у том смислу најновије лажне оптужбе на рачун српског члана Председништва БиХ само још једна потврда добро познате чињенице да у Берлину (али не само ту) државника из Лакташа виде као главну препреку планираној унитаризацији Босне и Херцеговине, односно пројекту елиминисања Срба са још једног простора некадашње Југославије.
Иако у БиХ шаље бројчано скромни контингент од 50 наследника Вермахта, влада Олафа Шолца овим потезом врши притисак на Републику Српску. Јер – како је с правом истакао Милорад Додик – у главном граду некадашњег Трећег рајха „рачунају на колективно памћење народа и лоша сећања на време кад су Немци овде слали војску“.

И без Џонсона на антисрпском курсу Одлазак Бориса Џонсона с места премијера Велике Британије не значи да ће Уједињено Краљевство променити своју антисрпску и антируску политику, а самим тим и одустати од најављеног слања војних стручњака у БиХ који би требало да се „супротставе утицају Москве“ и „промовишу мир и сигурност у земљи“ у којој ће бити формиран Центар за сајбер сигурност у оквиру Универзитета у Сарајеву. Главни циљ британских војних стручњака у предстојећем периоду биће дестабилизација Републике Српске, тачније, рушење актуелне власти у Бањалуци, па не треба сумњати да ће незвани (бар од стране РС) гости са Острва учинити све да својим деструктивним активностима спрече победу Додика и његове странке на предстојећим изборима у БиХ.

БЛАГОСЛОВ СПЦ?! У контексту ових настојања Немачке да покаже мишиће на Балкану, тачније, да уподоби непослушне Србе, може се посматрати и понашање бахатог гаулајтера из Баварске при обављању нелегалних послова у БиХ. Шмит је у интервјуу бијељинској БН телевизији (блиској „конструктивној опозицији“ Српске) отворено обзнанио да му је циљ да „дејтонске структуре након 30 година постану прошлост, а да будуће генерације раде онако како њима одговара“.
Од овог обелодањивања намере да укине дејтонску уставну аутономију Републике Српске је не мање значајна његова тврдња да свој легалитет високог представника заснива и на благослову који је добио од Српске православне цркве.
„Идем у Београд и тамо ме прихватају Александар Вучић и патријарх. А када имам благослов Цркве, онда то мора бити то“, поручио је самозадовољни Шмит.
Да ли је заиста патријарх Порфирије приликом састанка у Београду дао изричити благослов СПЦ политичару из Немачке да обавља посао високог представника у БиХ?
Верујемо да није, али изостанак конкретног демантија Српске православне цркве и патријарха на тврдњу коју је Шмит изнео отвара питања какве би могле бити штетне последице таквог нечињења. Већ чињеница да је патријарх примио Шмита, знајући да он у Савету безбедности УН није добио зелено светло за дужност коју нелегално врши, нанела је штете позицији званичне Бањалуке која третира Баварца као обичног држављанина Немачке. Али је то био и поступак који, верујемо, није био добро примљен ни у Москви, с обзиром на то да је поглавар Српске православне цркве примањем Шмита практично „девалвирао“ вето који је Руска Федерација, бранећи интересе РС, ставила на именовање Немца на Ист Риверу.
Још би, међутим, опасније по СПЦ и наше националне интересе уопште могле да буду последице тога што патријарх и Црква нису (до сада) оповргли оно што је Шмит саопштио јавности током разговора на бијељинској телевизији. Јер све док из СПЦ не стигне званични деманти, у домаћој и међународној јавности ће бити оних који ће веровати да је Српска православна црква благословила Шмита да обавља посао високог представника у БиХ иако добро зна какви су стварни (антисрпски) циљеви његове делатности у дејтонској творевини. А то ће послужити као алиби оним прозападним политичарима који желе да прекину бојкот Шмита, али ће, бојимо се, и утицати на ставове неких искрених патриота који воде рачуна о ономе шта о неком важном питању каже Српска православна црква.
Можемо разумети жељу СПЦ да у ситуацији кад је изложена нападима од стране Европског парламента и осталих глобалистичких центара моћи својим „конструктивним ставом“ покуша да отупи оштрицу тих атака. Ипак, у нашој цркви добро знају да, кад су у питању витални национални интереси, постоји граница иза које се не сме одступати у дипломатској „кооперативности“. Када би, не дај Боже, Кристијан Шмит успешно обавио посао за који је, како тврди, добио благослов од СПЦ, територија на којој се данас налази Република Српска остала би и без садашње државе, и (већине) народа. Али би зато на њој готово извесно „никла“ нова „Босанска православна црква“, што је нешто што ни патријарх Порфирије ни остали челници Српске православне цркве не желе.

[/restrict]