ЧЕКА НАС ДОСАДНА АПОКАЛИПСА

Пише Борис Мјачин

Свет се мења. Мења се начелно, систематски, а не зато што је зли Путин одлучио да убије гадне бандеровце. Сједињене Америчке Државе ће сигурно изгубити позицију „светског лидера” у наредних пет до седам година, а европске земље ће склизнути у најгори хаос, који је заправо почео оставком Бориса Џонсона. Биће апокалипсе. Сигурно ће је бити. Али то ће бити веома досадна апокалипса. Онако – чеховљевска, као у „Вишњику“. Запад ће испијати чај и тихо умирати

У историји филозофије постоји такав термин – вулгарни материјализам. У принципу, овај појам је одавно требало избацити из оквира саме филозофије и њиме означити тип погледа на свет који доминира савременим друштвом. Добру дефиницију дао је двадесетих година 20. века академик Вернадски: „Представе механичке природе, које у живим организмима виде само игру физичких и хемијских сила, […] крајње поједностављују [и] уништавају свест о сложености феномена.“
Данас је вулгарни материјализам свеприсутан. На фону украјинског сукоба, он је процветао у раскалашној боји, као Heracleum Сосновског. Штавише, без обзира на вашу политичку оријентацију: да ли сте либерал или патриота, није битно, важно је само да сте вулгарни материјалиста који упрошћава сложеност појава. Украјинци кажу да Русија само што није изгубила, јер ће Руси остати без ракета. Руси пишу да ће сви „укропи“ ускоро умрети од глади, а немогуће је борити се на празан стомак (иако у историји постоји огроман број примера да су се људи успешно борили на празан стомак). Неки пишу да ће се Русија ускоро распасти под налетом западних санкција, јер руски човек неће моћи нормално да живи без ајфона и биг мека, а онда ће слободољубиви хипстери изаћи на улице Москве и натерати Путина да капитулира. Други, напротив, тврде да ће се ова Европска унија ускоро распасти, јер ће европски становници, незадовољни падом животног стандарда, обични возачи и кувари, изаћи на улице Париза и Лондона и натерати своје владе да се помире с Русима и укључе Северни ток 2.
У ствари, неће се десити ни једно ни друго, јер је таква логика вулгарна и погрешна. Она не узима у обзир злогласни људски фактор. Руси се неће предати под налетом санкција, јер се Руси, у принципу, не предају. Ово се објашњава чињеницом да је пасионарни генофонд у Русији и даље прилично тежак и одређује јавно мњење. А Европљани се неће побунити против своје власти из потпуно супротног разлога: ово је популациони систем у коме више нема пасионара, па самим тим ни политичке конкуренције. Запад је свет победничког либералног тоталитаризма. То је постало јасно не јуче или прекјуче већ давне 1919. године, кад западни пролетаријат из неког разлога није потрчао да у уједињеној гомили направи комунистичку револуцију са својим руским друговима. Да, у Немачкој и Мађарској је блеснуло нешто прокремљовско, али се врло брзо угасило. Западњак је послушан својој влади, ма којој, он воли кафу са бисквитима и „хеликоптерски новац“, а сви нереди своде се на ситно троловање кућне помоћнице, или на баналну крађу широкоекранских телевизора из продавница (као што је то био случај, на пример, у Минеаполису маја 2020. године).
Ево зашто неће бити Трећег светског рата. Запад је превише кукавички да би започео такав рат, а Руси, због преласка у инерцијалну фазу етногенезе, немају више толико пасионара као 1814. или 1945. године, али имају довољно памети да се у најбољем случају зауставе на пољској граници и више не улазе у било какве спољнополитичке авантуре, него да бране своје природно, историјски развијено евроазијско подручје.
Размере борбених дејстава у Украјини, генерално гледано, у великој мери су преувеличане. Да, има жртава, и гину деца, сваки дан. Да, гину хиљаде војника, углавном простих украјинских момака, које злочиначки режим Зеленског тврдоглаво баца у бесмислену машину за млевење меса. Али у суштини, ово је локални сукоб, еквивалентан, на пример, Вијетнамском рату. Русија није чак ни објавила мобилизацију, а Америка није званично послала своје трупе у Украјину (у Вијетнаму је амерички контингент износио 536 хиљада људи, од којих је приближно десетина погинула). Путинов задатак није да освоји Украјину већ да ослободи Донбас. А Бајденов задатак није да победи Русију већ да докаже својим сателитима да могу да наставе да верују Америци и њему, Бајдену, лично. Ако се појави нека средња опција, у којој Русија заправо побеђује, али формално изгледа понижено, Бајден ће лако пристати на то (слична опција је већ једном била у историји и звала се Кримски рат). Овако треба правилно одредити циљеве страна у овом историјски веома важном, али ипак индиректном, посредованом, регионалном окршају.
Сви смо ми, у овој или оној мери, постали таоци медијске хистерије, коју су крајем фебруара распршили западни медији, блогери, лажњаци итд. Ова хистерија се вештачки надувава искључиво због историјског страха од могуће „Хунске инвазије“ и других идиотских психијатријских комплекса, својствених „цивилизованом човеку“. Тај страх је исисан из ничега. Русија не намерава да упадне у Европу и да бомбардује Лондон и Берлин, из једноставног разлога: не постоји ништа у Европи што ми сами не бисмо имали. За 30 година су лукави Руси успели да брзо савладају сва западна достигнућа, треба још понешто да се дотера, да се доврши око увоза, наравно, али то је питање неколико година, а не деценија.
Па ипак, било би погрешно рећи да ће после 24. фебруара све остати како је било. Тако како је било, сигурно више неће бити. Као прво, до краја 2022. године апсолутно ћемо се суочити с глобалном економском рецесијом, она је већ почела, из сасвим објективних разлога, само издалека повезаних с украјинским ратом. Стручњаци су већ више пута навели главни разлог ове рецесије: несклад између дужничких обавеза Запада и њихових реалних могућности. Трамп и Бајден двоструко су надували масу долара, за скоро четири трилиона долара (два руска БДП-а). Овај новац није ничим подржан. У суштини, то су само папирићи, које, напротив, треба хитно повући из промета. Али то нико не жели да уради. Као друго, западни генофонд као такав се топи. Бело становништво протерују људи из колонија, радни мигранти и избеглице. Све ово ће врло брзо довести до промене политичких вектора. Сасвим је очигледно, на пример, да ће у блиској будућности у америчку политику ући нова генерација људи с латинским презименима, имигранти из Мексика и Кариба. Трамп и Бајден су највероватније последња два бела председника у историји САД, а следе некакве Камале Харис и Марк Рубио.
Свет се мења. Мења се начелно, систематски, а не зато што је зли Путин одлучио да убије гадне бандеровце. Сједињене Америчке Државе ће сигурно изгубити позицију „светског лидера“ у наредних пет до седам година, а европске земље ће склизнути у најгори хаос, који је заправо почео оставком Бориса Џонсона. Биће апокалипсе. Сигурно ће је бити. Али то ће бити веома досадна апокалипса. Онако – чеховљевска, као у „Вишњику“. Запад ће испијати чај и тихо умирати.
На крају крајева, сви смо заведени масовном културом, која се заснива на принципима врло вулгарног материјализма. У ствари, ова два феномена су се појавила истовремено, па чак и израсла из истог извора, око 1760-их, када је у Француској постало популарно читати и писати чувену „Енциклопедију“ (ужасна вулгарно-материјалистичка ствар!), и кад су у моду ушли „просвећени“ дивљак Русо и барон Холбах. Ми живимо у свету холивудских клишеа и страхова. Отуда све ове помодне речи којима су сада преплављени медији: „депресија“, „колапс“, „криза“. Све је то дошло из холивудских акционих и катастрофичних филмова. Све је то вулгарно веровање да ће се сутра догодити нешто економски страшно, да ће доћи нуклеарна зима, или ће нас чак ванземаљци напасти. Малограђанине! Припреми се за катастрофу! Ово је главна порука, главна идеја свих таквих најава. И не заборавите да се претплатите на наш канал. Ми говоримо истину, бла-бла-бла.
Таква „порука“ је суштински тачна, али нетачна у смислу сценарија, режије и рада камере. Не постоји таква ствар као што је холивудска катастрофа. Уместо тога, у биоскопу нам приказују неки невероватно дуг и досадан филм, снимљен у традицији „Догме 95“: камера се тресе, тонски инжењер уснама имитира звиждук летеће ракете, глумци причају неке глупости о демократији, у коју већ дуго нико не верује. Иначе, постоји један добар филм Ларса фон Трира, где се планета Меланхолија приближава Земљи, а људи умиру у страшној и глупој чежњи за нечим очигледно неостварљивим. Планета Меланхолија би сада могла безбедно да се преименује у планету Украјина, а ефекат би био исти: спора, дуготрајна смрт свега што се некада звало речју „цивилизација“.
Морамо научити да размишљамо другачије. Не таблоидни наслови, не вулгарни клишеи о скорој револуцији и неизбежном паду крвавог режима већ чисто научни аргументи засновани на емпиријском материјалу. Доста смо се маскирали у либералне новинарчиће који заиста живе по овим апокалиптичним уверењима. И живе од њих јер је то њихов хлеб, јер их вулгарни материјализам храни. Већ два и по века, почевши бар од Француске револуције, говоре нам да све око нас није ништа друго до „игра физичко-хемијских сила“. Сад је та игра готова, господо. Ваш вулгарни материјализам умире. Он данас издише полако, као стари тринаестогодишњи пас. Лежи на поду, ставља њушку на шапе и цвили. Можете га почешати, помазити, а можете и мало заплакати. Али ваше сузе неће ништа променити и неће вратити историју. Пас ће свакако умрети.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.