Будућност Крима, Херсона и Запорожја – Повратак Таврическе губерније?

Сви ћемо ми једног дана умријети, питање je само како и за шта. У рову се за свој живот плаше и херој и кукавица. Само херој ће јуришати на непријатеља, а кукавица ће остати у рову. Не сматрам да је мој живот вреднији од живота момака који се данас боре у рову. Ја имам три одрасла сина и ако ми је суђено спреман сам да свој живот положим за идеале слободе и правде

Ово ми је у прошли четвртак, 14. јула, одговорио Јевгениј Балицки, челник Војно-грађанске администрације Запорошке области, на моје питање да ли га плаше пријетње смрћу које свакодневно добија од политичких, безбједоносних и војних званичника режима у Кијеву. Овај бивши војни пилот, учесник мировне мисије УНПРОФОР-а у Хрватској и посланик Врховне Раде Украјине у два сазива, тренутно је највећи унутарполитички трн у оку окружења предсједника Владимира Зеленског.
У Кијеву га називају колаборационистом и гаулајтером, не скривајући да им је циљ његова глава. И не само његова, већ и чланова његове породице. Дана 30. маја медији под украјинском контролом су са пуно еуфорије писали о томе да су њихови „партизани“ експлозијом аутомобила бомбе тешко ранили Јевгенију Зајцеву, дјевојку чија је једина кривица била то што је братаница Јевгенија Балицког. Приликом овог терористичког напада рањена је још једна, анонимна 25-годишња дјевојка и 28-годишњи мушкарац, који су се случајно затекли на мјесту експлозије. Чини се да чак и терористичке организације имају више обзира према породицама својих противника од украјинске државе, која је недавно постала званичан кандидат за чланство у ЕУ.

[restrict]

Гувернер Запорошке области

Јевгениј Балицки је данас де факто губернатор (гувернер) дијела Запорошке области под контролом руске армије. Тако га ословљавају и његови сарадници, док чекамо да почне конференција за штампу. Након полусатног разговора постало ми је јасно зашто представници кијевског режима толико мрзе Балицког. Његов политички таленат дошао је до изражаја одмах по започињању разговора. Мисли су му јасне, упркос крајње напетој ситуацији плијени смиреношћу, а саговорника лако успијева да убиједи да он заиста чврсто вјерује у то што прича. Такав утисак оставио је не само на мене, већ и остале колеге новинаре који су присуствовали конференцији, укључујући и дописнике француских државних медија. Дакле, Јевгениј Балицки би лако могао да буде важна политичка фигура на коју би Русија могла да се ослони на недавно освојеним територијама.
„Ми желимо да живимо на улицама које носе имена оних који су их градили, имена наших очева и дједова, који су проливајући крв доказали да воле ову земљу, а не по именима издајника који су служили нацистима.“ – прича нам Балицки и додаје: „Наши преци, као Украјинци живјели су у вријеме царевине, совјетске власти и ми као Украјинци желимо да живимо у саставу Руске Федерације.“
Наводи да ће се свим улицама вратити она имена која су носила прије Мајданског преврата. Тврди да ће 1. септембра настава почети у преко 90% основних школа Запорошке области под његовом јурисдикцијом и истиче: „У школама дјеци и њиховим родитељима ћемо дозволити да сами изаберу на ком ће језику похађати наставу, руском, или украјинском. Нећемо никоме попут наших претходника ништа наметати, нећемо дискриминисати ниједну културу, као што су они руску.“
Каква је атмосфера последњих година владала у Украјини, покушаћу да објасним на основу онога што сам у октобру прошле године доживео у Кијеву. У приватној амбуланти желео сам да урадим ПЦР тест, неопходан да бих се вратио у Црну Гору. Млада дјевојка на пријемном шалтеру упорно и тврдоглаво обраћала се на мени неразумљивом украјинском језику, одговарајући да не говори енглески и потпуно игноришући моје питање на руском, да ми објасни у ком временском оквиру могу да очекујем резултат теста. Поприлично изнервиран, одлучио сам да не лутам даље и тест урадим у тој амбуланти, не знајући да ли ће његов резултат бити благовремен. Међутим, када сам ушао у сусједну просторију, медицинска сестра задужена да узме брис, уз извињење објаснила ми је шапатом на руском то што ме интересовало и додала: „Не љутите се молим вас на моју колегиницу, код нас је такав закон. Да вам се обратила на руском могла је бити кажњена у висини 2 своје мјесечне плате.“
Јевгениј Балицки показао је да умије да се носи и са провокативним питањима, попут оног француског колеге да прокоментарише то што се из територије Запорошке области под контролом руске армије масовно протјерују присталице владе у Кијеву. Балицки признаје да је сам потписао одговарајући указ и објашњава: „Ми смо изложени сталним терористичким пријетњама режима у Кијеву. Они су овдје током претходна три мјесеца минирали мостове, жељезничку пругу, изазивали експлозије аутомобила са циљем да убију људе. Сматрао сам да у заустављању терористичких пријетњи треба да обратимо пажњу на искуство Израела, државе која се суочава са сличним изазовима. Дакле, мој указ представља само примјену праксе која се врло успјешном показала у Израелу. Сви за које утврди да су знали да се спрема терористички акт, а то нису пријавили надлежним органима, биће протјерани.“

Мелитопољ данас

У Мелитопољу је до рата живјело око 155.000 људи. Јевгениј Балицки тврди да je између 75 и 80% грађана осталo у граду након доласка руске војске. Први пут у Мелитопољу боравио сам средином марта, отприлике две недеље након завршетка битке за град. Веће борбе и разарања, са изузетком војног аеродрома, нису забиљежене. Без обзира на напету атмосферу у граду је ситуација била углавном мирна. Данас се слика Мелитопоља значајно промијенила у позитивном смеру. Обновљен је јавни превоз, а већина продавница, угоститељских објеката и предузећа су отворена и раде у капацитету блиском предратном. На улицама Мелитопоља видјећете више људи него у Доњецку. Стога, процјене да је већина предратних становника остала у граду вјероватно су тачне.
Прије неколико недеља у Мелитопољу је почело издавање руских пасоша за локално становништво, по посебној, олакшаној процедури коју је одобрио предсједник Путин. Да влада велико интересовање за руске документе имали смо прилике да се непосредно увјеримо. Испред зграде локалне полиције су редови грађана свих узраста, од дјеце до пензионера. Сви су они увјерени да ће Русија у њиховом граду остати трајно, а разлоге које наводе и због којих желе нова документа су различити, од стицања пензије, социјалних бенефиција, могућности да се бесплатно школују у Русији итд.
Прије 20-ак дана локална фабрика тракторских дјелова поново је почела са радом у пуном капацитету, са ангажовањем од око 90% предратног персонала. Менаџмент фабрике планира да ускоро прошири асортиман и поново се врати на руско тржиште. Пуном паром раде и локална пољопривредна предузећа, код којих обуставе привредних активности практично није било.
Коначно, Јевгениј Балицки на јесен је обећао референдум о будућем статусу Запорошке области. Тврди да је процедура у фази разраде, као и да ће процес бити максимално транспарентан. Исте најаве долазе и из Херсонске области, чију војно-грађанску администрацију предводи Владимир Саљдо, човјек који је 10 година био градоначелник локалног обласног центра и који је претходне локалне изборе у Херсону 2019. године изгубио тијесно у другом кругу.

Судбина јужних крајева

За разлику од Доњецке и Луганске области, чији су данас активни политички лидери до почетка рата 2014. године били далеко од политике, на територијама заузетим након 24. фебруара на страну Русије су стале озбиљне и афирмисане политичке фигуре. Зато не треба да чуди зашто Саљдо и Балицки неупоредиво више фрустрирају владу у Кијеву од Дениса Пушилина, Леонида Пасечника, или раније Александра Захарченка.
У Мелитопољу и Херсону су свеприсутни билборди који подсјећају да се у октобру навршава 220 година од образовања Таврическе губерније. Ова територијална јединица одржала се 100-њак година, све до Октобарске револуције. У њен састав улазили су Крим, Херсонска и управо они дјелови Запорошке области које данас контролише руска армија. Стога се намеће питање да ли се Русија већ полако спрема да након јесењег референдума обједине ове три области у једну територијалну цјелину, која је раније постојала и на тај начин учврсти контролу над територијама на југу Украјине које је у последњих 8 година присвојила, тј. вратила под своју контролу.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *