Богосављевић plays Богосављевић

Музика јединствена у својој инспирацији, неспутана крутим канонима данашње композиторске парадигме, одушевила је публику која се у свечаној сали Скупштине града окупила да поздрави обележавање шест деценија уметничког рада познатог београдског виолинисте

Поводом шездесет година уметничког рада београдски виолиниста Драгутин Богосављевић приредио је 22. јуна у свечаној сали Скупштине града јубиларни ауторски концерт. Да се овај концерт није десио, не бисмо знали да је, осим блиставе виолинистичке каријере, Богосављевић и композитор, јер се као скроман човек тако није представљао. Породица – син Јован, виолиниста, и ћерка Светлана, виолончелисткиња – увеличала је славље, уз подршку пијаниста Владимира Милошевића и Бојана Младеновића.
Као најбољи виолиниста на Музичкој академији у Београду, Драгутин Богосављевић је 1960. добио стипендију за усавршавање на Московском конзерваторијуму Чајковски. По повратку из СССР-а постављен је за концертмајстора Симфонијског оркестра Радио-телевизије Београд и на том месту остао 35 година. Истовремено је наступао као солиста и свирао у камерним ансамблима, а његова најбоља извођења су забележена на бројним плочама и другим носачима звука. Богата уметничка биографија обухвата више деценија успешног музицирања на домаћим и иностраним сценама. Добитник је више награда и признања, између осталог и награде Златни беочуг, Вукове награде и награде за животно дело Удружења музичких уметника Србије. Његова музика је настала из унутрашње потребе исказивања, а не из потребе приказивања, јер је на сцени током целе каријере био до краја остварен.
На почетку концерта је Драгутин Богосављевић извео две Мелодије за Оливеру (супругу) уз пратњу Владимира Милошевића, а затим ћерка Светлана, са истим пијанистом, Носталгични комад за виолончело и клавир, посвећен њој, и Комад у старом стилу за виолончело и клавир. Зрео, соноран, заобљен тон, изражајна музикалност и техничка спретност – чули смо изврсног музичара, врхунски школованог, са богатом међународном каријером, кога би требало чешће позивати у Београд. Онда је Јован Богосављевић преузео подијум, представљајући композиције и свирајући их. Бриљирао је у обе активности. Шармантна и виртуозна Стара мелодија за виолину и клавир посвећена је управо Јовану, а завичајна композиција Из Тимочког краја – мајци Десанки, која је заслужна за Драгутинову љубав према виолини. Адагио ламентозо за соло виолину (успомена на брата Јовицу) и Фантазија за соло виолину, снажна и упечатљива дела слична Исаијевим соло сонатама, приказала су Јована Богосављевића као расног виолинисту, снажног и изражајног тона, врхунске технике и осећајне музикалности. Лагани Валцер и лепршава Пасторала за виолину и клавир прошли су у трену. Акценат концерта био је на Мелодијама за Оливеру, које су извели и Јован и Драгутин на крају.
Поред надахнутих гудача из породице, успеху концерта допринели су и одлични пијанисти, посебно млади Бојан Младеновић из Ниша, који је својим осмехом, добрим расположењем и очигледном срећом заједничког свирања унео ведрину у концертну салу. Није то било лако, јер је музика Драгутина Богосављевића, између Рахмањинова, Пуланка, Гершвина и Арсена Дедића, често меланхолична, филозофска, несклона спољним ефектима, окренута унутрашњем музичком свету и доживљају. Свакако јединствена у својој инспирацији, неспутана крутим канонима данашње композиторске парадигме. Право освежење и лепота у тренутном сумраку нове класичне музике. Публика је одушевљено поздравила музичаре и једва их пустила да оду иза завесе. Мало ли је.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *