БЕОГРАД – ПРЕСТОНИЦА КУЛТУРЕ БАЛКАНА

Најављен најпопуларнији београдски театарски фестивал

Битеф под слоганом „Ми – јунаци рада свог”

Град Београд је за овогодишњи 56. Битеф издвојио 35 милиона динара, а у оквиру главног програма биће приказано девет представа – из Немачке, Белгије, Француске, Мексика, Енглеске, Словеније и Србије

Београдски интернационални театарски фестивал – Битеф биће одржан од 23. септембра до 2. октобра под слоганом „Ми – јунаци рада свог“, најавили су протекле недеље организатори у Скупштини Града Београда.
Град Београд је за овогодишњи 56. Битеф издвојио 35 милиона динара, истакао је градски секретар за културу Иван Карл и подсетио да је Битеф и од Министарства културе добио 12 милиона динара.
„Захвалио бих ресорној министарки Маји Гојковић јер је Министарство културе свесрдно подржало и друге београдске фестивале и манифестације од значаја за град Београд, посебно 50. Фест. Такође бих захвалио и другим партнерима, амбасадама и осталим културним центрима јер препознају Битеф као фестивал који на европској и светској сцени успешно промовише позоришну уметност Београда и Србије“, навео је Карл.
Он је истакао да се овогодишњи Битеф бави питањем рада у савременом друштву, као и последицама постпандемијског времена у сегменту социјалних и економских тема.
„Битеф такође као последицу рата у Украјини шаље поруку мира у свету. Мислим да такву поруку сви међународни фестивали треба да шаљу“, казао је Карл и честитао организаторима Битефа јер, како је истакао, већ неколико година праве фестивал у његовој најбољој традицији, те рада и оставштине Јована Ћирилова.
Подсетио је на то да је прошле године одржано двоструко издање Битефа због одлагања током пандемијске 2020. године и закључио да је сачуван континуитет фестивала, као и свих других манифестација од значаја за град Београд.
Помоћник министра за културу и информисање Републике Србије Радован Јокић је истакао да то министарство са задовољством подржава Битеф „као фестивал који зна да искористи последње догађаје у свету у сврху промоције уметности“. „Поздрављам ту снагу и динамизам фестивала да се одговори на изазове“, додао је Јокић.
Уметнички директор Битефа Иван Меденица захвалио је Секретаријату за културу Града Београда и Министарству за културу и информисање на подршци фестивалу. Истакао је да се овогодишњи Битеф бави економским и социјалним последицама пандемије вируса корона, али и да последња дешавања у Украјини производе те исте последице.
Он је истакао да ће у оквиру главног програма 56. Битефа бити приређено девет представа из Немачке, Белгије, Француске, Мексика, Енглеске, Словеније и Србије.

Драган Боснић
СТАРИ ГРАДОВИ СРБИЈЕ
Прометеј

„Нема града на свету око кога су се јагмили толики народи, под чијим су се бедемима водиле толике битке, који је толико пута мењао власника и педесет пута уништаван да би се свих педесет пута поново из историјског гроба подигао – као што је наш Београд. Па зар та чињеница што је тај град српски ни најмање о Србима не говори?“ – Борислав Пекић.
Није поуздано да баш сви путеви воде у Рим, али сигурно да многи воде преко Балкана, где су настале многе цивилизације. Од неолитских Лепенаца, мистичних становника Винче, Келта, Трибала, Дачана, Илира, Грка, Македонаца, Римљана, Словена, Сармата, Гота, Авара, Хуна, Угара, Турака, Татара… Сви су оставили нешто своје – богомоље, светилишта, топониме, обичаје… Гробља и урушене утврде крај пута најбољи су доказ колико су сви хтели ту да остану. Централни део територије између Тимока и Дрине, који се из неког разлога данас назива Западни Балкан, вероватно је највише пустошен. Најупорнији да на том путу рата сазидају кућу су Срби. Осим усмених предања, спаљених кућа и урушених манастира сећање на те борбе чувају и остаци разорених тврђава. Претекле су, углавном, оне које су освајачима највише користиле, наравно, последњима – Турцима и Аустријанцима. Нису сачувале изворни изглед јер су их прилагођавали времену и својим потребама.

Душко Радовић БЕОГРАДЕ, ДОБРО ЈУТРО 3 Лагуна Ово је трећа књига обраћања Душана Радовића слушаоцима Првог програма Студија Б у времену од октобра 1978. до новембра 1982. Те су цртице истовремено и сетни трагови једног времена, и духовите жаоке које су на запањујући начин увек актуелне, и зрна мудрости којима време ништа не може.

Текстови се објављују као део Пројекта суфинансираног из буџета Града Београда, Градске управе, Секретаријата за информисање