BEOGRAD – PRESTONICA KULTURE BALKANA

Na početku prestoničkog teatarskog leta

Novi život beogradskih letnjih pozornica

Svakako da je dobro što je letnja pozorišna sezona počela na vreme, ali nije dobro što je prethodna polusezona delimično završena pre vremena. Izvesno je, bar što se pozorišta tiče, ispuniće se dugo beogradsko toplo leto

Naporedo s početkom kalendarskog, počelo je i beogradsko pozorišno leto. Krenuo je i Beogradski letnji festival (BELEF) koji je godinama menjao svoje programsko ruho, a da nije uspeo da izgradi vlastitu programsku fizionomiju. A kako bi i stekao kada pravog umetničkog rukovodioca nije ni imao, dok su se nekakvi programski odbori, sastavljeni od raznih „stručnjaka“, menjali, tako da je danas teško utvrditi, iako su svi bili loši, ko je bio najgori. Uostalom treba reći da je festival na početku bio najbolji: tada su se izvodile pozorišne predstave na Kalemegdanu (pored ostaloga i Šekspir!) a bilo je i drugih predstava, da bi sve to palo u zaborav. Hteo se stvoriti ambijentalni teatar, ali gledaoci su uglavnom imali prilike da vide predstave u ambijentima koji obično nisu bili najpogodniji jer nisu bili dobro odabrani. Pokušalo se i sa ustanovljenjem jedne stalne pozornice (iza Prirodnjačkog muzeja), ali i tu nisu ostvarene značajnije predstave. Takođe i pred ulazom u Vojni muzej, kada je postojala namera da se tu isključivo izvode pozorišne predstave. Poznato je da su se leti na Kalemegdanu krajem tridesetih godina prošloga veka izvodile pozorišne predstave koje je priređivalo Umetničko pozorište na čijoj sceni su, pored ostalih, nastupali: Mira Todorović (potom Stupica), Nikola Popović, Viktor Starčić, Blaženka Katalinić i mnogi drugi poznati beogradski glumci angažovani u tom teatru, koji je zimi priređivao predstave na sceni Kolarčeve zadužbine. Na Kalemegdanu su nađeni neki prostori pogodni za izvođenje pojedinih predstava, ali se oni nisu ustalili. Priređivali su se i koncerti uz upotrebu mikrofona i jakog ozvučenja, ali ni to nije postiglo punu afirmaciju, tako da se može reći da Kalemegdan BELEF nije osvojio.

Međutim, u godinama između dva rata, zatim za vreme okupacije, kao i odmah posle rata Kalemegdanske prostore koristilo je više putujućih pozorišnih trupa kao najpogodniju lokaciju u Beogradu za predstave pod otvorenim nebom. Povremeno su i na drugim mestima u gradu leti prikazivane pozorišne predstave, kao što je bilo i filmskih projekcija na otvorenom, tako da se može govoriti da se kulturni život prestonice ni leti nije prekidao. Međutim, uopšteno govoreći BELEF je poslednjih godina imao sve lošiji i kraći program, da bi danas došao do najkraćeg formata od nekih petnaestak dana, što je za jedan letnji festival glavnoga grada premalo.
Srećom, na inicijativu beogradskih glumaca koje predvodi Tihomir Stanić, u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja, što će reći Rektorata Beogradskog univerziteta, počev od 1. jula pa do kraja avgusta, svake večeri izvodiće se pozorišne predstave. Time će se nastaviti tradicija izvođenja pozorišnih predstava u jednom lepom ambijentu i to u centru grada. Tu je u periodu od 1961. do 1972. svoje predstave izvodio i Teatar nacionalne drame pod vođstvom Radomira Stevića Rasa, koji je prikazivao isključivo dela savremenih jugoslovenskih pisaca. Među glumcima koji su nastupali u tim predstavama izdvajaju se: Eva Ras, Petar Kralj, Dušan Golumbovski, Dragica Novaković, Slobodan Đurić i dr.
U Beogradu su se prikazivale predstave i u drugim prostorima – na Zvezdari je delovalo pozorište „Borov park“, dok je izvesno vreme na Letnjoj pozornici u Topčideru svoje predstave izvodilo i Narodno pozorište sa svoja tri ansambla itd.
Treba ukazati na praksu Beogradskog dramskog pozorišta da leti izvodi najuspelije predstave na otvorenoj sceni u svom dvorištu. Pozitivno je i što se počelo s izvođenjem predstava u Botaničkoj bašti „Jevremovac“. Na taj način ispuniće se, bar što se pozorišta tiče, dugo beogradsko toplo leto. Ako imamo na umu da je protekla sezona u stvari bila polusezona zbog pandemije, ove letnje predstave donekle će nadoknaditi propuštene termine i tako zadovoljiti evidentnu žeđ beogradske pozorišne publike, pogotovo što su pojedina prestonička pozorišta skratila svoje sezone i obustavila redovnu delatnost, najpre smanjivanjem broja predstava a potom i njihovih izvođenja na matičnim scenama.
Bez sumnje je dobro što će se izvoditi predstave u dvorištu Rektorata, ali je problem što nije blagovremeno objavljen repertoar. Valjalo je još tokom sezone razmišljati o programu izvođenja predstava tokom leta. Letnji repertoar, nesumnjivo, valja da bude lakšeg tipa, što će reći da ga čine komedije i druge zabavne predstave. Naravno da repertoar mora imati visok umetnički kvalitet kako po umetničkoj vrednosti tekstova, tako i kada je reč o njihovom izvođenju. Poželeli bismo da taj imperativ u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja bude u potpunosti zadovoljen, a takođe bismo to poželeli svim pozorišnim projektima koji će se tokom leta izvoditi u našem glavnom gradu.
Dobro je što je letnja pozorišna sezona počela na vreme, ali nije dobro što je prethodna polusezona delimično završena pre vremena, što smo već naveli. Međutim, po starom običaju, prestonička pozorišta nisu najavila programe naredne sezone. U većini evropskih pozorišta tradicija je da se, što se repertoara tiče, anketiraju posetioci na temu šta bi želeli da vide u teatrima čiju su stalni gledaoci. Takva praksa je gotovo nepoznata u našem pozorišnom životu. Nadamo se da će naredna sezona biti daleko sadržajnija od onih prethodnih i da će to biti slučaj i s predstavama koje će se prikazivati tokom ovog leta.

Tekstovi se objavljuju kao deo Projekta sufinansiranog iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave, Sekretarijata za informisanje