БЕОГРАД – ПРЕСТОНИЦА КУЛТУРЕ БАЛКАНА

На почетку престоничког театарског лета

Нови живот београдских летњих позорница

Свакако да је добро што је летња позоришна сезона почела на време, али није добро што је претходна полусезона делимично завршена пре времена. Извесно је, бар што се позоришта тиче, испуниће се дуго београдско топло лето

Напоредо с почетком календарског, почело је и београдско позоришно лето. Кренуо је и Београдски летњи фестивал (БЕЛЕФ) који је годинама мењао своје програмско рухо, а да није успео да изгради властиту програмску физиономију. А како би и стекао када правог уметничког руководиоца није ни имао, док су се некакви програмски одбори, састављени од разних „стручњака“, мењали, тако да је данас тешко утврдити, иако су сви били лоши, ко је био најгори. Уосталом треба рећи да је фестивал на почетку био најбољи: тада су се изводиле позоришне представе на Калемегдану (поред осталога и Шекспир!) а било је и других представа, да би све то пало у заборав. Хтео се створити амбијентални театар, али гледаоци су углавном имали прилике да виде представе у амбијентима који обично нису били најпогоднији јер нису били добро одабрани. Покушало се и са установљењем једне сталне позорнице (иза Природњачког музеја), али и ту нису остварене значајније представе. Такође и пред улазом у Војни музеј, када је постојала намера да се ту искључиво изводе позоришне представе. Познато је да су се лети на Калемегдану крајем тридесетих година прошлога века изводиле позоришне представе које је приређивало Уметничко позориште на чијој сцени су, поред осталих, наступали: Мира Тодоровић (потом Ступица), Никола Поповић, Виктор Старчић, Блаженка Каталинић и многи други познати београдски глумци ангажовани у том театру, који је зими приређивао представе на сцени Коларчеве задужбине. На Калемегдану су нађени неки простори погодни за извођење појединих представа, али се они нису усталили. Приређивали су се и концерти уз употребу микрофона и јаког озвучења, али ни то није постигло пуну афирмацију, тако да се може рећи да Калемегдан БЕЛЕФ није освојио.

Међутим, у годинама између два рата, затим за време окупације, као и одмах после рата Калемегданске просторе користило је више путујућих позоришних трупа као најпогоднију локацију у Београду за представе под отвореним небом. Повремено су и на другим местима у граду лети приказиване позоришне представе, као што је било и филмских пројекција на отвореном, тако да се може говорити да се културни живот престонице ни лети није прекидао. Међутим, уопштено говорећи БЕЛЕФ је последњих година имао све лошији и краћи програм, да би данас дошао до најкраћег формата од неких петнаестак дана, што је за један летњи фестивал главнога града премало.
Срећом, на иницијативу београдских глумаца које предводи Тихомир Станић, у дворишту Капетан Мишиног здања, што ће рећи Ректората Београдског универзитета, почев од 1. јула па до краја августа, сваке вечери изводиће се позоришне представе. Тиме ће се наставити традиција извођења позоришних представа у једном лепом амбијенту и то у центру града. Ту је у периоду од 1961. до 1972. своје представе изводио и Театар националне драме под вођством Радомира Стевића Раса, који је приказивао искључиво дела савремених југословенских писаца. Међу глумцима који су наступали у тим представама издвајају се: Ева Рас, Петар Краљ, Душан Голумбовски, Драгица Новаковић, Слободан Ђурић и др.
У Београду су се приказивале представе и у другим просторима – на Звездари је деловало позориште „Боров парк“, док је извесно време на Летњој позорници у Топчидеру своје представе изводило и Народно позориште са своја три ансамбла итд.
Треба указати на праксу Београдског драмског позоришта да лети изводи најуспелије представе на отвореној сцени у свом дворишту. Позитивно је и што се почело с извођењем представа у Ботаничкој башти „Јевремовац“. На тај начин испуниће се, бар што се позоришта тиче, дуго београдско топло лето. Ако имамо на уму да је протекла сезона у ствари била полусезона због пандемије, ове летње представе донекле ће надокнадити пропуштене термине и тако задовољити евидентну жеђ београдске позоришне публике, поготово што су поједина престоничка позоришта скратила своје сезоне и обуставила редовну делатност, најпре смањивањем броја представа а потом и њихових извођења на матичним сценама.
Без сумње је добро што ће се изводити представе у дворишту Ректората, али је проблем што није благовремено објављен репертоар. Ваљало је још током сезоне размишљати о програму извођења представа током лета. Летњи репертоар, несумњиво, ваља да буде лакшег типа, што ће рећи да га чине комедије и друге забавне представе. Наравно да репертоар мора имати висок уметнички квалитет како по уметничкој вредности текстова, тако и када је реч о њиховом извођењу. Пожелели бисмо да тај императив у дворишту Капетан Мишиног здања буде у потпуности задовољен, а такође бисмо то пожелели свим позоришним пројектима који ће се током лета изводити у нашем главном граду.
Добро је што је летња позоришна сезона почела на време, али није добро што је претходна полусезона делимично завршена пре времена, што смо већ навели. Међутим, по старом обичају, престоничка позоришта нису најавила програме наредне сезоне. У већини европских позоришта традиција је да се, што се репертоара тиче, анкетирају посетиоци на тему шта би желели да виде у театрима чију су стални гледаоци. Таква пракса је готово непозната у нашем позоришном животу. Надамо се да ће наредна сезона бити далеко садржајнија од оних претходних и да ће то бити случај и с представама које ће се приказивати током овог лета.

Текстови се објављују као део Пројекта суфинансираног из буџета Града Београда, Градске управе, Секретаријата за информисање