Американци славе један од последњих Дана независности

Пише Владимир Корнилов

“Бојкот 4. јула!” – овај позив је постао један од најпопуларнијих и најчешћа тема на друштвеним мрежама у Америци последњих дана. То је донедавно било тешко замислити – Дан независности је одувек уједињавао различите категорије Американаца. У различитим деловима Сједињених Држава могла се видети слика када су у једном дворишту висили плакати подршке републиканцима, а у следећем пароле демократа, али су 4. јула сви истакли америчке заставе и увече заједнички лансирали ватромет , неизоставан атрибут овог празника. Много тога се променило последњих година. Дан независности Сједињених Држава постепено се претворио из уједињујућег празника у празник раздвајања.
И није чак ни реч о томе да ће овај празник бити најскупљи у историји – израчунао је Си-Ен-Ен –  да ће у односу на прошлу годину просечан Американац потрошити 12 одсто више на традиционалну роштиљаду. Председник Џо Бајден је дуго објашњавао суграђанима ко је крив за овај проблем: „Русија, Русија, Русија“. Вероватно је неко у ово једноставно објашњење и поверовао. Али подела је почела много раније — и иде много дубље од инфлације.

Отворени идеолошки рат око историје покренуле су 2019. демократе, које су се, заправо, својим „пројектом 1619” супротставиле датуму проглашења независности САД (1776). Текстовима у New York Times-у, они су тврдили да је права историја демократске Америке почела управо 1619. године, када су тамо стигли први црни робови из Африке. Јасно је да су идеју о два  историјска наратива демократе искористиле за борбу против омраженог председника Доналда Трампа, који је, за разлику од противника, основао „Комисију 1776.“ – саветодавно тело за подршку. „патриотског васпитања“.

Истовремено, демократе су напале на светиње – почели су активно да критикују очеве, осниваче Сједињених Држава, којима се одавала почаст на Дан независности, и Устав, који је, проглашавајући слободу, дозвољавао ропство. Ова тема је постала једна од кључних током предизборне кампање Џоа Бајдена. Трампов претходник Барак Обама, номинујући свог остарелог партијског савезника на конвенцији Демократске странке, отворено је критиковао очеве осниваче: „Ја сам у Филаделфији, где је састављен и потписан наш Устав. Овај документ није био савршен. Допуштао је нехуманост ропства и не дозвољава женама – као и мушкарцима који нису поседовали имовину, право да учествују у политичком процесу. Није случајно што је Бајден, ступајући на место председника, међу својим првим указима потписао одлуку о ликвидацији „Комисије 1776” –  толико је демократама важна ова тема.

Подсетимо се и да су управо тада, током жестоке предизборне кампање против Трампа, присталице Демократске странке (посебно из покрета Black Lives Matter) почеле да уништавају споменике историјских личности. Аутор Устава САД Томас Џеферсон, којег су амерички школарци уочи Дана независности увек приказивали у својим аматерским остварењима, преко ноћи је постао симбол назадовања и експлоатације, јер је био робовласник. Па, како под таквим условима демократе да поштују „ропски“ Дан независности!
Јасно је да су одмах после Бајденове победе страсти око историјских ратова и споменика почеле да опадају. На пример, сетите се како су његове присталице у јуну 2020. покушале да сруше коњичку статуу седмог председника САД Ендруа Џексона на травњаку Беле куће, сматрајући ово изузетно фундаменталним питањем. Чим је Бајден ушао у Белу кућу, као магијом, негде је нестала жеља да се уклони споменик Џексону. Али, како каже класична совјетска шала, „талог је остао“. И било би чудно сада, после свега што је речено о страшним робовласницима, обући децу у одећу очева оснивача и цитирати Џеферсона у школским представама без претњи оптужбама за расизам и, још горе, за „трумпизам .”
Ако су демократе мислиле да запале ватру идеолошке и историјске поделе Америке, а затим да је тихо угасе после Трампове смене, дубоко су се преварили. Раскол не само да није нестао, већ се сваке године повећава. А скандалозна одлука Врховног суда САД, којом је укинуто уставно право на абортус, нагло проширује овај јаз између две Америке.

Наиме, након одлуке у случају Рој против Вејда, почела је кампања „Бојкот 4. јула!“. Сличан позив примила је чланица школског одбора округа Контра Коста (Калифорнија) Ана-Марија Авила Фаријас. Она је позвала своје ученике: „Нисам славила 4. јул од 2016. године и мислим да то није празник за славље. Њен апел је пропраћен масом одговора, међу којима је и овај: „Можда би требало да организујемо сахрану и сахранимо Устав и заставу“. Иначе, карактеристично је да Фаријас на профилној слици на друштвеним мрежама користи украјинску заставу, а не америчку.
Калифорнијски републиканци су дубоко огорчени и захтевају хитну оставку Фаријасове. Али представници ове странке у Калифорнији су дуго били апсолутни изопштеници. Стога је иницијатор скандала поносно одбацио њихов ултиматум, рекавши да је учешће у грађанској дебати „управо оно што је патриотизам и како треба да изгледа амерички сан“.
Позиви на бојкот прославе Дана независности су свуда. „Овде нема шта да се слави“ – чује се на многобројним протестима против одлуке Врховног суда. Сестре из долине (нешто као монаштво које се бави узгојем и прометом канабиса наводно искључиво у медицинске сврхе) објавиле су видео „Зашто да бојкотујемо 4. јул?“. Тако ће, по мишљењу „Сестара“, уместо профита планираног за Дан независности, „корпоративни олигарси“ добити опипљив ударац по џепу.

Сличан позив, покренут средином јуна на ТикТок-у, постао је виралан. Аутор снимка је, у знак протеста због високих цена, позвао да се не купује бензин од 3. до 5. јула и добио 2,5 милиона лајкова корисника. С тим у вези, конзервативни медији звоне на звона. „Не дозволите левици да откаже Дан независности! Узвикује са екрана Фокс њуза. Аутор овог очајничког позива је Даглас Мекинон, публициста који је радио као писац говора за Роналда Регана и Џорџа В. Буша старијег.
Дошло је до тога да је уредништво Асошиејтед преса, које опслужује више од хиљаду америчких новина и ТВ канала, својим клијентима слало детаљна упутства како треба да „покрију 4. јул у дубоко подељеној Америци“. Главна препорука се своди на позив да се ова тема „локализује“, односно да се фокусира на покривање локалних фестивала, фешта у зонама ватромета, спортских такмичења. Између редова овог „упутства“ пише овако: ни у ком случају не улазите у критику Бајденове администрације, а тактику демократа, који цепају друштво својим тумачењем догађаја из 1776. године, игноришите.
Али последице ових спорова се осећају свуда. Недавна анкета је показала да је удео Американаца који су поносни на своју земљу пао са 69 одсто на 39 одсто у последњих 11 година. И већ су мањина међу присталицама Републиканске партије и међу демократама. Али упадљиве разлике међу њима показала је анкета о томе шта би Американци урадили у случају иностране инвазије (у самом питању, повлачећи паралеле са Украјином, стоји да ту инвазију треба да изврши Русија). Спремност да се боре за своју земљу изразило је 68 одсто републиканаца и само 40 одсто демократа. Односно, више од половине Бајденових присталица би радије напустило Сједињене Државе за време трајања рата. Штавише, највећу спремност да се боре за Америку открили су старији, а једина старосна категорија у којој су они у мањини је управо омладина од 18 до 34 године, управо они Американци који би теоретски требало да се боре.

 
Узнемирени овим цифрама, присталице актуелне власти већ вичу: „Демократама је патриотизам потребнији него икад“. Штавише, са страница вапи The New York Times, који је и покренуо демонизацију очева оснивача и свега што је везано за Дан независности САД. Али чак и у овом чланку главни демократски орган наставља да дели друштво, у ствари, предлаже да се напусти „робовски“ празник 4. јула и замени са „аболиционистичким“ датумом 5. јула. 
Дакле, могуће је да смо сведоци прославе једног од последњих Дана независности САД 4. јула. Можда ће пре или касније празник бити померен за један дан. Али противници такве идеје се већ боре против тога – 5. јула 2020., тачно на годишњицу Дагласовог говора, његов споменик у Рочестеру у Њујорку срушен је на исти начин на који активисти БЛМ-а разбијају Џеферсонове споменике. Тако присталице и противници Дана независности САД са невероватном енергијом и махнитошћу настављају да цепају своју земљу на два дела. Америка више нема празник уједињења.
 
Извор: https://ria.ru/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *