Зечевизија – Неуспех породичне саге

„Време зла“, играна телевизијска серија, креатор Горан Шушљик, „United Media“ за Јавни сервис Србије, 2021

После успелих „Корена“ по роману Добрице Ћосића, који су нас охрабрили у размишљању о „националној позоришној саги“, народ је здушно прихватио домаћу књижевну класику као сјајан претекст за тај популарни ТВ жанр. Али већ на другом кораку појавили су се проблеми. До сада нисмо имали превише искустава са жанром „породичне саге“ на телевизији, што не правда непојмљиве грешке, јер жанр у књижевности постоји још од „Махабхарате“, а на телевизији од њених првих корака, с апсолутним хитовима какви беху „Форсајтови“ и „Буденброкови“ средином 1960-их година. Поменута два телевизијска хита подсећају нас, такође, да су ови култови грађени на књижевним делима „националне класике“ Џона Голсвордија, односно Томаса Мана и на прецизно установљеној жанровској матрици, некој врсти кода, по коме „породична сага бележи животе и дела једне породице или низа сродних или међусобно повезаних породица током једног континуираног временског периода, са сталним ликовима и низом повезаних епизода у циљу стварања слике неке епохе“. После веома успешног „пилота“ полазног драмског штива за „сагу“ о „једној српској породици“ у другој половини 19. века, у обреновићевској Србији у ТВ серији „Корени“, глумац Горан Шушљик (иначе алфа и омега ове серије) дошао је на идеју да „кује док је вруће“ и приступи стварању прве велике српске породичне саге по делу Добрице Ћосића, писца који је обележио своје време. „Оно што је започето у Ћосићевим ’Коренима’, где смо пратили породицу Катић са краја 19. века, њихове животе и проблеме, помешане са историјским ликовима и дешавањима у Србији тог времена – нешто мало мање од пола века касније наставља се у серији ’Време зла’“, каже се на званичном сајту РТС-а. Нетачно. Не, не наставља се! Између „Корена“ и „Времена зла“ зјапи празнина од најмање пола века, описана крвљу и пером у раскошном класику истог писца и можда једном од најбољих романа у српској књижевности „Време смрти“, у коме и Србија и породица Катић и сам Добрица пролазе кроз епопеју и трагику Колубарске битке и Великог рата.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

У следећем броју: Корчагин опет јаше или Деконструкција мита о Ужичкој републици


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.