Зашто Украјина није Вијетнам или Кореја

Петр Акопов

Од самог почетка наше специјалне операције у Украјини почела је да се пореди на Западу са другим ратовима и сукобима, а ова поређења сама по себи много говоре како о слабом разумевању суштине онога што се дешава од стране атлантиста тако и о њиховом жељама.

Прво је био Авганистан, односно Русија је још пре 24. фебруара почела да предвиђа „нови Авганистан“. Чак и ако Русија заузме украјинску територију, ипак ће на крају изгубити: почеће дуги герилски рат, који ће се завршити неславним одласком освајача. Притом су га поредили углавном са совјетским искуством ратовања у Авганистану, а не са америчким. И то је разумљиво, зашто подсећати да САД у почетку нису контролисале већи део земље, а да се повлачење трупа на крају претворило у тренутни пад проамеричког режима? А то што повлачење совјетске армије није довело до пораза кабулских власти (који је трајао скоро три године до престанка снабдевања из СССР-а) Американцима није битно. За њих је главна ствар у авганистанском рату то што су успели да организују наоружавање и обуку муџахедина и, заправо, својим рукама заратили не против кабулске владе, већ против нас. Исто желе да ураде и сада, упумпајући оружје у украјинску војску.

Али све паралеле са Авганистаном падају већ из разлога што је СССР учествовао у грађанском рату њему туђе државе (иако се половину састојала од истих централноазијских народа као совјетска Централна Азија) и није био његов покретач. Превирања су тамо почела из унутрашњих разлога много пре доласка совјетских трупа. СССР је против своје воље увучен у рат, али је заиста дао повод и могућност Американцима да грађански рат претворе у џихад и рат против „окупатора“. Украјина и Русија су само формално различите државе: у ствари, то су два дела исте историјске Русије. Односно, Русија се не понаша као спољни агресор (што су муџахедини сматрали СССР), већ као једна од страна у унутрашњем сукобу – попут грађанског рата пре сто година.

Дакле, уз сву жељу Американаца у Украјини, немогуће је створити други Авганистан: ми се боримо на својој земљи и међу собом.

Следеће поређење је био Вијетнам – а овде су Англосаксонци упоређивали са сопственим искуством. Организовати други Вијетнам за Русију, односно ставити је у положај држава током Вијетнамског рата. После десет година су Американци били поражени у рату са партизанима и Северним Вијетнамом, које су помогли СССР и НР Кина, и повукли своје трупе. Убрзо је њихов савезник Јужни Вијетнам потпуно поражен и припојен северу.Ево сценарија који треба поновити за Русију у Украјини: нека Москва заглави у дуготрајном сукобу тамо, а онда Кијев, уз подршку САД и ЕУ, кренуће у офанзиву и враћа све, укључујући и Крим. Добар сценарио? Да, то је једноставно фантастично. Из истог разлога: суштинска разлика у циљевима зараћених страна.

На југу Вијетнама Американци су се бавили „обуздавањем комунизма”, односно спречавањем ширења „црвене инфекције” на југоисточну Азију. СССР и црвену Кину су приказали као претњу целом свету (баш као и сада, 60 година касније) – и било им је немогуће дати ни педаљ вијетнамске земље. Без америчке подршке, северновијетнамски комунисти би победили и окупирали југ до средине 1960-их, а америчка интервенција је продужила агонију за десет година. И то је коштало животе милиона – не само Вијетнамаца, већ и Камбоџанаца са Лаошанима, које је америчко ваздухопловство спалило напалмом. Државе уопште нису мариле за животе “спасених од комунизма”: једноставно су решавале своје геополитичке задатке (обуздавање НР Кине и СССР), кријући се иза пропагандне демагогије. То исто раде и сада у Украјини – па ако упоредите Русију са једном од страна у рату, онда са Северним Вијетнамом. Зато што и ми обнављамо јединство наше земље, а спољне силе на нас зауздавају, заинтересоване да заувек  поделе руски свет.

Постоји и трећа аналогија, коју је Дејвид Игњатијус недавно објавио у Вашингтон посту. У чланку „Бајден се припрема за дуги ограничени сукоб у Украјини“ упоредио је оно што се дешавало са Корејским ратом 1950-1953.Овде се мора разумети да аналогија са Корејским ратом за Игњатија служи у сврху припреме јавног мњења за то да неће бити могуће победити Русију у Украјини – уосталом, донедавно је то била теза о „спречавању Путинове победе“ то је била прича Беле куће. Сада се ситуација мења: Али продужавање рата, на које су се ослањали Англосаксонци, постаје све теже продати не само Европљанима, већ и Американцима, тако да треба постепено да доведете до онога што ће се десити. Игњатијус похваљује Бајдена што је „ове недеље започео … ‘скривену погодбу’ са Русијом, оцртавајући контуре. У неком тренутку, када касапински рачун буде плаћен, прећи ћемо у отворене преговоре за решавање овог ужасног сукоба. И подсећа на Корејски рат:

„Оружани сукоб у Украјини, са његовом наглом променом ситуације, прелази из фазе узбуђеног оптимизма због тврдоглавог отпора украјинске војске у другу фазу која више личи на дугу и исцрпљујућу машину за млевење меса из Корејског рата. Халберстам у својој књизи Најхладнија зима из 2007. Америка и Корејски рат“ назвали су га „загонетним, сивим и веома далеким сукобом, ратом који се бескрајно вукао без очигледне наде за решење“.Корејски рат је био репресиван и иритантан: као и украјински сукоб, био је ограничен рат. Амерички командант, генерал Даглас Макартур, желео је да исправи своје почетне погрешне процене употребом нуклеарног оружја. Председник Хари Труман га је мудро одбио и сменио. Америчка војска је била веома незадовољна што је била приморана да „умре за реми“, написао је Халберстам. Али било је немогуће постићи војну победу по прихватљивој цени, а републикански председнички кандидат Двајт Ајзенхауер је обећао: „Ићи ћу у Кореју“. То је значило да ће се помирити. И Ајзенхауер је то закључио.

Корејски споразум о прекиду ватре потписан у јулу 1953. можда је многим Американцима и њиховим храбрим јужнокорејским савезницима изгледао као пораз. Али данас је Јужна Кореја једно од светских економских блага. И иако након рата није потписан мировни споразум, крхко примирје је на снази између Јужне Кореје и њеног северног суседа већ скоро 70 година. Можда ће ово постати модел за послератну Украјину“.Другим речима, помиримо се са чињеницом да ћемо део Украјине морати да уступимо Русији, упркос томе што ће чак и у САД причати о поразу Вашингтона и победи Москве. Поделићемо Украјину и на њеном остатку изградити лепу и богату земљу. И нека Руси са својим делом живе у једној великој Северној Кореји.

Шта могу да кажем? Опет, тако што су у Корејском рату Американци радили исто што и у Вијетнамском, односно обуздавали комунизам пред Русијом и Кином. Да, комунистички Север је започео Корејски рат, али га је брзо добио без велике спољне подршке. Односно, то је био унутаркорејски сукоб који је имао све шансе да се брзо заврши уједињењем земље. Али Американци су ушли, као одговор Кинези су притекли у помоћ Северу – и још две и по године рата и милиони мртвих. Земља је остала подељена седамдесет година – а Југ је заиста много богатији од севера. Али ово је сценарио који се остварио после спољне – америчке – интервенције, и да није било, уједињена комунистичка Кореја би сада највероватније изгледала као Вијетнам, односно постала би суверена и успешна држава. И корејски народ би био уједињен и много срећнији него што је сада.Али поређење Украјине са Корејом је неодрживо: упркос присуству тако јаких суседа као што су Кина и Јапан, Корејци имају хиљадугодишњу независну историју, они нису део кинеског или јапанског народа и њихових цивилизација. Садашња Украјина, односно Малорусија и Новорусија, није само део руског света, већ и један од његових корена. Постојање посебне прозападне Украјине као анти-Русије, друге Русије би било од користи Западу, али потпуно неспојиво са интересима великог руског народа (укључујући, уз великорусе, и малорусе, тј. Украјинци). Запад се може правити да то не разуме и сањати о „јужнокорејској Украјини“, али Русија неће правити компромисе по овом питању. Јер ово је ствар наше будућности, будућности наше земље и наше цивилизације, будућности нашег народа, а не геополитичких игрица на страним земљама, као за англосаксонске манипулаторе.

Извор: https://ria.ru/20220609/ukraina-1794103127.html

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *