Високи напон у ЕПС-у

Криза електросистема

Цену вишегодишњег јавашлука у руковођењу системом електропривреде Србије платиће грађани кроз увоз струје и угља, за шта ће бити потрошено милијарду евра, док главним кривцима не фали ни длака с главе

Енергетске муке које су Србију притисле не односе се само на нафту и гас које увозимо већ и на струју коју сами производимо. Све доскора се говорило да бар струју не морамо да увозимо, јер Србија располаже са више од три милијарди тона резерви угља и да, што се овог енергента тиче, може да буде мирна наредних 50 до 70 година. Без обзира што нам је Европа све до најновије енергетске кризе пребацивала коришћење тако „прљавог“ извора. У ЕУ угаљ је прошле године учествовао са 15 одсто у производњи електричне енергије, чија цена је нагло почела да расте, јер је руски угаљ чинио 54 одсто укупног увоза угља Европске уније, а више га из Русије нема.
Али да једно зло не иде само (нафта и гас), постарао се домаћи произвођач струје Електропривреда Србије (ЕПС) тако што је лошим и неодговорним вишегодишњим пословањем цео систем довео у питање, што је најочигледније било крајем прошле године с неколико хаварија у систему ЕПС у кратком временском року. После децембарског краха производње угља и електричне енергије Србија има огромне проблеме да обезбеди довољне количине угља за производњу струје у термоелектранама. А да зло буде веће, не само што су штете биле више стотина милиона евра, неке и немогуће отклонити у догледно време, већ се испоставило да ми немамо довољно ни струје, ни угља за производњу и да нас по свој прилици чека дугорочни увоз и једног и другог, што ће опет из наше касе истерати огроман новац.
Неки стручњаци за енергетику иду тако далеко и тврде да је Србија дошла у парадоксалну ситуацију у енергетском сектору и да је ове сезоне направљен губитак близу милијарду евра, што ће довести и до велике рупе у буџету. Штавише, летос смо струју продавали по ниским ценама, а током зиме је купујемо по високим. А кривци? Ником ништа. Упркос великој халабуци, узајамном оптуживању, па и подношењу кривичних пријава, страдала су само четири „ситна“ директора, док су „капиталци“, слободно се може рећи, на неки начин и награђени.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

КАПИТАЛНА ИРОНИЈА Уз значајну дозу ироније, све се „сломило“ преко леђа некадашњег директора Милорада Грчића тако што је из ЕПС-а отишао на место помоћника председника Општине Обреновац са вероватно истом платом, иако је штета која је остала иза њега само у тренутку хаварија цењена на више стотина милиона евра. Баш код оног председника општине кога се сећамо по неодмереним хвалоспевима и категоричким тврдњама да је енергетски систем стабилан и да је Србија спремна за предстојећу зиму, само неколико дана уочи највеће хаварије на блоковима ТЕНТ-а.
Актуелној министарки рударства и енергетике Зорани Михајловић није фалило ни толико иако је била надређена Грчићу, а министарство имало надзорне прерогативе које није користило. Сада „мртва-хладна“ најављује да ће Србија до краја ове године и наредне зиме увозити угаљ и струју, а стабилизацију производње лигнита у Колубари очекује тек за годину и по дана. Милијарду евра је, како је објаснила, процена укупног износа неопходног за набавку струје и угља до краја године, укључујући и око 530 милиона евра за увоз од 12. децембра, када се десио колапс у ЕПС-у, до краја априла. Цех увоза струје је много већи због енергетске кризе, јер се струја претходних година увозила по 30 до 50 евра по мегават-сату (MWh), а данас су цене три до четири пута веће.
И рећи ће министарка још да је највећи проблем у ЕПС-у био то што се претходних година суштински није водило рачуна о коповима. „Нису припремали све што је потребно. Није само да се откривка откопа него да се припреме путеви, неки копови ће бити затворени до 2024, неки ће бити отворени, дакле ствар је у планском раду. Новац који се сада улаже, који треба да се уложи у овој и наредној години, потребан је да се припреме копови, да би за годину и по дана могли да произведу колико нам треба, тако да смо негде на пола пута, али је апсолутно немогуће урадити то раније“, нагласила је министарка енергетике, превиђајући да је све то време она била министарка а њено министарство требало да се стара да до хаварија и проблема у производњи струје не дође.
А о катастрофалном руковођењу предузећем у претходном периоду говори и овај податак. Само у колубарским рудницима је пет копова, а план је да 2025. раде само три: „Тамнава – Западно поље“, „Поље Е“ и нови коп „Радљево“, који би требало да обезбеде довољно квалитетног угља. То није могло ни са више, а камоли са мање.

МИ СМО СТАБИЛИЗАЦИЈУ ПРИХВАТИЛИ Мала је утеха да је ново руководство ЕПС-а почело на време да се припрема за зиму, јер ни оно није мађионичар да „поклопи“ све грешке и пропусте за тако кратко време. Има мишљења да је за стабилизацију система потребно чак три до пет година.
„Инвестиције, инвестиције, само инвестиције. Све оно што смо пропустили да платимо на мосту, платићемо на ћуприји. Боље би било да смо то инвестирали претходних година и да смо оспособили ове површинске копове. У том случају ми не бисмо сада увозили, већ извозили угаљ“, рећи ће за РТС Драган Игњатовић, професор Рударско-геолошког факултета у Београду. Министарки не пада напамет да то коментарише. Или потребе грађана за угљем јер је сада приоритет обезбедити што више угља за рад термоелектрана, мање количине ићи ће на слободно тржиште, али само за приоритетне потрошаче, као што су болнице, топлане и неке установе. За грађане на стовариштима ове године неће бити ни угља из Колубаре, ни угља из Костолца. Тренутно, министарка је много више заузета политичким препуцавањима са страначким колегама и давања знака лојалности „тамо где треба“ (ван Србије).
Нешто директније објашњење ових дана износи извршни директор за производњу угља у ЕПС-у Милан Јаковљевић тврдећи да угља у Рударском басену „Колубара“ има и то у довољним количинама, али да је проблем у томе што терен на коповима за његову експлоатацију није на време припремљен за тај процес. Како каже, има механизације, има угља, има квалификоване радне снаге, али је у протеклим годинама подбацила логистика задужена за припрему терена, односно проширења простора на коме се копа угаљ. А за тај процес је неопходан низ корака да би се дошло до дубине на којој се угаљ налази. Све то, каже Јаковљевић, није рађено када је требало и ово што нас је задесило је последица тога, као и низа хаварија које су ЕПС погодиле током прошле зимске сезоне. Због свега тога неће бити довољно угља из сопствене производње у „Колубари“ и једна трећина ће морати да буде увезена. Лигнит је јефтин, али реч је о великим количинама које треба транспортовати што пак повећава цену. Јаковљевић наглашава да је то ипак јефтиније него да ЕПС увози струју, што би то предузеће коштало знатно више.
Већ почињу да се помињу и одређени бројеви, везани за неодговорно руковођење, због кога терен на коповима Рударског басена „Колубара“ није благовремено припремљен за ископавање угља, у периоду док је в. д. директора Електропривреде Србије био Милорад Грчић; то ће предузеће коштати око 280 до 300 милиона евра. Толико ће, наиме, ЕПС бити принуђен да плати за увоз недостајућих количина лигнита за производњу електричне енергије током наредне две зимске сезоне. Иако се у колубарским рудницима ради у три смене и свом расположивом механизацијом, одлагач на којем је зимус дошло до хаварије биће у функцији тек крајем године. Сада колубарски копови дневно дају око 62.000 тона угља, а најављено је да ће се крајем лета копати 80.000 тона, што је и даље недовољно, те следи увоз. Јер за производњу једног мегават-сата струје у просеку је потребно 1,6 тона угља, а како тврде у ЕПС-у, у овом тренутку јефтиније је увозити угаљ него струју.


Рачуница каже да када би сви блокови у ТЕНТ А и ТЕНТ Б радили пуном снагом, дневна потреба за лигнитом из Колубарског басена је око 100.000 тона, при чему калоријска вредност тог лигнита мора бити већа. Јасно је да је реч о огромним количинама, чији би транспорт био доста логистички захтеван и компликован, па се не може очекивати да би ЕПС, све и да постоји најбоља воља, могао то лако да реши. Имајући у виду да је тренутно за нормално функционисање производње у ТЕНТ А и ТЕНТ Б, ЕПС-у дневно потребно око 70.000 тона лигнита, договор са рудником угља „Пљевља“ обезбедио би скромније количине, негде око 500 тона угља, који је нешто веће топлотне моћи у односу на колубарски, па би се из тог угља могло производити око један одсто дневне производње струје
Влада је већ одобрила ЕПС-у да до краја 2023. године увезе четири милиона тона угља, како би се обезбедио несметан рад обреновачких термоелектрана, које покривају половину потреба за струјом у земљи, пошто рудник „Колубара“ сада даје трећину мање угља неопходног за зиму, објавио је РТС.
Неко је знао шта нас чека, па је још крајем марта ове године успостављена сарадња рудника угља „Пљевља“ и ЕПС-а која је подразумевала испоруку Србији око 500 тона угља дневно, бар тако је потврђено „Танјугу“ у ЕПС-у. Тај договор су постигли нови директор ЕПС-а Мирослав Томашевић и извршни директор Рудника угља „Пљевља“ Милан Лекић. Како је пренео црногорски портал ЦдМ, калоријска вредност угља за коју је ЕПС заинтересован креће се од 7.500 до 8.000 кЈ/кг. „Уговорили смо 300.000 тона из Пљеваља и 100.000 тона из Бановића. То је угаљ нешто квалитетнији него наш, што ће нам помоћи да дигнемо квалитет овог нашег угља и да смањимо употребу мазута“, рекао је за РТС извршни директор за производњу угља у ЕПС-у Милан Јаковљевић.
Рачуна се и на увоз угља из Бугарске и Румуније, али је проблем транспорт који повећава трошкове увоза. Чак је била најављена и могућност увоза са КиМ, али је Аљбин Курти одбио предлог председника Александра Вучића да се обави размена струје за лигнит. Тако на ползу јавности остаје податак да Србија има довољан број рудника из којих може да опскрбљује своје термоелектране, али свеједно ће бити принуђена да до краја следеће године увози угаљ. Наплата грешака, незнања и бахатости биће испоручена грађанима било као потрошачима струје (најчешће преко повећања цене, о чему се изокола говори, али се очекује) или кроз буџет јер је Електропривреда Србије државно предузеће. У сваком случају, Србија ће морати да потроши вероватно и милијарду евра до краја године за увоз електричне енергије и угља само зато што неко није радио свој посао. Баш онако како је то рекла министарка Михајловић, не рачунајући при томе и на себе.


Један коментар

  1. Ако мене питате, на делу је чиста САБОТАЖА од стране ресорног министра Зоране Мхајловић. Како другачије назвати то упорно нечињење онога што је било потребно да би све функционисало глатко и на време? Стара је изрека да ОД ГЛАВЕ РИБА СМРДИ. И Грчић, уместо да одговара за милионе евра, практично добија награду! Невероватно је шта се у вучићевској Србији све може!
    Незаобилазно питање с тим у вези је: Зашто Вучић пажљиво гаји, као ретку биљку, такву креатуру која САБОТИРА и ЕПС и Србију? – без икаквих последица?
    Самом себи је (Вучић) скочио у уста, сећам се, кад је изјављивао да ће Србија имати свега, и струје, и да грађани не траба да брину, а догађаји га хитро демантовали.
    Сад нам САБОТЕР најављује тешку зиму, што итекако личи на најаву повећања цене струје, (енормног – и због увоза струје) чак се очекује и да СТРУЈЕ НЕЋЕ БИТИ. А још увек је МИНИСТАР! Сва њена активност у вези са коповима, угљем, струјом… своди се на њено забринуто помињање будућих трошкова Србије… Страшно!
    Вучићу, свака част!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.