Ујед бесног чопора

Како изгледају „сувереност“ и „став“ припадника НАТО чопора

Ко год се суочио с нападом чопора, зна колико је то опасно. Опасан је и чопор паса, а камоли вукова. Напад је увек подмукао, уз карактеристично опкољавање жртве, где једни лају и привлаче јој пажњу, а главна опасност долази од оних ван видокруга, с леђа. Није важно колико су мали и слабији од жртве, јер сви могу да лају, и сви могу да уједу. Циљ је да подмуклим уједом жртви, ма колико већа и јача била, покидају тетиве на ногама и оборе је на земљу. Након тога су дављење и клање рутински посао.

ЛАВРОВЉЕВА ПОСЕТА Ко је могао да очекује да ће се баш на овом суровом принципу удруживати цивилизоване државе и да ће, исто као код животиња, у опасности бити сви који су ван чопора. Исто тако, ко је могао очекивати да ће при таквим нападима чопор држава бити бездушан и немилосрдан колико и чопор вукова. Све је постало сасвим препознатљиво и сасвим упоредиво.
Зато није чудно када је, након забране прелета министру иностраних послова Русије Сергеју Лаврову преко неких држава и државица, да би дошао у посету Србији, председник Александар Вучић, изиритиран овим нечувеним поступком у дипломатији, употребио реч „чопор“. Једино та реч даје у потпуности слику онога што се догађа у свету. „Нећу да припадам чопору“, рекао је, на задовољство већине грађана Србије. Управо то што нећемо у чопор представља суштину наших проблема јер смо се, ни криви ни дужни, нашли на путу остварења једног од стратешких циљева НАТО-а, што подразумева овладавање Балканом у целини, који би тако постао нова поуздана платформа за угрожавање Русије. Зато би за њих била велика ствар да и ми уђемо у чопор и да бар залајемо на „великог медведа“, ако већ нећемо да га мучки уједамо. Ако нећемо у чопор, а нећемо, онда смо ми прва и лакша мета чопора.
„Нема трећег пута – или Исток, или Запад“, каже, и упорно то понавља на сваком месту, нови амерички амбасадор Кристофер Хил, чак и онда када га нико о томе не пита, као да је то суштина његове нове мисије на Балкану, и као да баш од тога зависи опстанак САД.

(НЕ)СУВЕРЕНА ОДЛУКА На нас највише лаје део чопора из нашег окружења, па иако су неки много мали и небитни, хоће да уједу, и успевају. Лавров није могао да дође у пријатељску и радну посету Београду након што му Бугарска, Северна Македонија и Црна Гора нису дозволиле прелет кроз њихов ваздушни простор.
„Суверена одлука суверених држава“, кажу моћници на Западу. Тога се и плашимо – таквог суверенитета, и зато и нећемо у њихов чопор. Мисле, ако у једној реченици од четири речи два пута нагласе суверенитет, да је то неспорно, а већ сутра, или прекосутра, ти исти „суверени“ сами ће нам признати у виду дискретног извињења (када им од Србије нешто буде затребало) – „морали смо, наредили Американци, захтева НАТО“, или већ нешто слично.
Хрватским лидерима је просто криво што нека од могућих маршрута лета авиона руског министра не иде преко Хрватске, па да и они учине исто, да буду у епицентру пажње. Овако се осећају запостављени, па траже друге начине да провоцирају, најчешће председника Вучића, а он им понекад и одговори адекватно. Тако је на питање новинара у Охриду, да прокоментарише изјаву хрватског премијера Андреја Пленковића да „не разумије државу чији се став не зна“, рекао: „Волео бих да чујем тај став, али да то не буде став чопора, већ њихов став, о било ком питању. Нисам га запазио у последњим деценијама, осим у негативном ставу према Србији и српском народу.“

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

Један коментар

  1. Целог живота нисам љубила припадност никаквом чопору, ма о чему да се радило. Чопор је – чопор!
    Овај данашњи је екстрем: одвратан, гадан, огољених намераа, неразуман и неразумљив, разјапљених чељусти на трагу крви, луд од мржње, лудачких поступака. Који гази све повеље, конвенције, законе – отворено и без стида, заклоњен иза уста пуних демократије и људских права. Који је укинуо дипломатски речник и дипломатију… који је пао на ниво најгорих уцењивача и крминалаца. Зар је ТО перспектива Србије? Па још БЕЗ АЛТЕРНАТИВЕ?
    Коме смо, уступцима, дозволили да нам се приближи, и после свега што нам је, као преседан, учинио, у извикано мудрој Европи, на размеђи векова.
    Коме актуелни председник хрли у “пријатељски” загрљај, бескрајно захвалан на свему – упркос здравом разуму, националним интересима, моралним вредностима и славним прецима, који му “шапућу” нешто друго. Зна он, надпросечно интелигентан човек, шта је то “друго”, врло добро зна, па ипак…

    Остаје нам Бог, као једина нада, да нас спасе, свирајући пенал у последњем минуту!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.