ТОПОТ АПОКАЛИПСЕ

ЕКОНОМИЈА У ДОБА РАТА

То није прогноза, то је нешто што се већ дешава. То се може различито тумачити. Може се тумачити да су „јахачи апокалипсе“ већ на путу. И сва нада остаје на Бога, на Свевишњег – речи су Дмитрија Медведева које су навеле многе да се запитају да ли се налазимо на прагу незамисливог? Док многи ову изјаву тумаче у контексту потенцијалног нуклеарног рата и сценарија постапокалиптичног света, можда и опаснији и подмуклији сценарио јесте остварење „финансијске апокалипсе“ и оно што следи за њом

Ако је економска нестабилност за време „корона затварања“ деловала као поветарац, оно што се са светском економијом дешава у последњих неколико месеци изгледа као торнадо. Мреже су преплављене фотографијама и сведочењима људи с различитих меридијана у којима се уочава енормни раст цена основне робе, попут хлеба, уља, брашна, шећера, горива… Готово надреално изгледају и слике празних рафова у великим трговинским ланцима, изазивајући панично гомилање залиха у друштвима навикнутим на „царство изобиља“. Ланци снабдевања се прекидају, цене енергената пробијају све рекорде, водеће светске економије бележе рецесију.
Узмимо само за пример персонификацију (доскорашњег) светског лидерства у економији – Сједињене Америчке Државе. Како саопштава амерички Биро за статистику рада, у тој земљи инфлација је само у мају порасла за један проценат након раста од 0,3 одсто у априлу, док је током последњих 12 месеци инфлација порасла за 8,6 посто. Цена енергената порасла је за 34,6% у односу на прошлу годину, а хране за 10,1%. Реч је о највећем порасту цена за 12 месеци од 1981. године.
По свему судећи изгледа да „Мајка свих криза“, најављивана у протеклих неколико година, ступа на сцену. Како је до тога дошло? „Поспани Џо“ даје лаконско објашњење и све сваљује на Путина и руску војну операцију у Украјини. „Никада нисмо видели ништа слично као Путинов порез на храну и гориво“, изјавио је Бајден, додајући да „чини све у својој моћи да отупи Путинову оштрицу и смањи цене хране и горива“. Бајден заборавља да је америчка економија била на стакленим ногама и пре короне и да су узроци драстичног пораста инфлације далеко дубљи и структуралнији него један оружани сукоб на другом крају планете. Нарочито ако се присетимо вишегодишњег омаловажавања руске економије и њеног утицаја на глобалне економске токове. Не тако давно сенатор Линдзи Грејем говорио је како „Русија има економију величине Италије“, а „Економист“ се питао 2019. године „како је држава са економијом Шпаније успела да постигне све ово?“ Дакле, образложења да је за крах у најјачој економији света, а последично и у остатку света, одговоран Путин могу послужити само као покушај анестезирања све незадовољнијих грађана, од којих многи постају свесни и јавно указују на суштинске разлоге вртоглавог пада стандарда.

[restrict]

ВЕЛИКО РАСЛОЈАВАЊЕ Једна од њих је Наоми Принс, некадашња упосленица водећих светских финансијских конгломерата попут „Џеј-Пи Морган Чејса“ и „Голдман Сакса“ и чест коментатор дешавања у свету економије. Анализирајући актуелна и прошла финансијска кретања дошла је до простог открића. Тренутна финансијска криза није акутна и није плод конфронтације у Украјини, она је хронична и вишедеценијска. Принсова то објашњава једноставном чињеницом и простом анализом статистичких података који јасно указују да развој шпекулативне економије одавно не прати развој реалне привреде, упирући прсте управо у вишедеценијско надувавање шпекулативног балона Волстрита. Од 2008. године и операције спасавања компанија „превеликих да би пропале“, у америчку економију је до 2020. упумпано дупло више новца него до 2008. године, а од 2020. дуплирана је количина новог новца и у односу на период 2008–2020. Реч је о неколико десетина билиона долара без покрића.
И то је последица вишедеценијске шпекулативне финансијске политике. Како Принсова тврди, круцијални моменат који је отворио пут ономе што сада америчко, али и светско, друштво гледа на својим рафовима и у новчаницима, био је укидање „златног стандарда“ за време Никсонове администрације 1971. године. Тада су, након „Никсоновог шока“, кола кренула низбрдо и светске финансијске артерије почеле су да се зачепљују енормном количином новца штампаног без покрића у реалној економији и у реалним вредностима. Тада је настало нешто попут тржишта „криптовалута“, пре „крипта“. Светска економија од тада бележи непрекидну инфлацију и непрестани губитак вредности новца, јер сав тај новац који је излазио из трезора у Форт Ноксу није „падао као снег“ и није био распоређиван равномерно. Он се гомилао на одређеним местима, попут Волстрита. Па како ће се то завршити?
Како Принсова каже, на делу је „Велико раслојавање“, процес какав није виђен у историји. „Наше расцепкано друштво је на раскрсници… многи ће бити препуштени самима себи, али ће малобројни срећници постати богатији него што су икада замишљали. Према њеном мишљењу, свет ће присуствовати „великом трансферу богатства од 150 билиона долара у наредне три деценије“ што ће изменити начин на који људи путују, инвестирају, живе, раде и забављају се. Она не верује да ће се десити велики крах попут оног с краја 1920-их година, јер сматра да то није у интересу светских банкара. Њима је потребно нешто друго. Њима је потребна глобална трансформација. Зато ће у наредним деценијама „Великo раслојавање“ променити све аспекте нашег живота, од улагања, технологије, уметности, транспорта, свакодневних навика… То ће бити трансформација значајнија од увођења двосмерне струје у свакодневну употребу или увођења интернета у комерцијалне сврхе. „Ствари више никада неће бити исте“, каже она, готово на идентичан начин на који су нам будућност предвиђали и разни кризни штабови у последње три године. И готово на идентичан начин на који нам будућност предсказују Клаус Шваб, Јувал Харари, Жак Атали…

ВЕЛИКИ РЕСЕТ Генеза развоја капитализма намеће једну парадоксалну закономерност. Да би се капитализам западног типа развијао и да би прелазио на нове етапе стварања и акумулирања профита, њему су неопходне велике рецесије, велике кризе, велики шокови. Стога је и неолибералном капитализму неопходан Велики ресет. Када се први пут појавила истоимена књига Клауса Шваба, свет се борио с пандемијом и масовним глобалним „закључавањима“ економија. И таман када је стисак пандемије почео да попушта, „мудраци из Давоса“ искористили су руску интервенцију у Украјини да уђу у нову еру „закључавања“, овога пута – геополитичку. Уводећи санкције највећој светској сировинској бази, лишавајући сопствене привреде неопходног сировинског кисеоника и играјући на карту глобалне међуповезаности, гурају читаву планету у стање неизвесности, панике, нетрпељивости и пропасти. У другој деценији новог миленијума Кишоре Махбубани, академик и бивши дипломата из Сингапура, описао је могућност утицаја на глобалне друштвене токове на следећи начин: „Седам милијарди људи који настањују Земљу више не живи у више од сто одвојених чамаца (држава). Уместо тога, сви живе у 193 одвојене кабине на истом броду.“ А тим бродом неко треба и да управља, а тај неко, то су управо оне седе главе окупљене око светске неформалне владе – Светског економског форума.
У њиховој агенди криза у Украјини није ништа друго до идеалан повод и покриће за обелодањивање и реализацију програма Великог ресета који подразумева трансформацију читавог досадашњег концепта живота, па и досадашњег концепта човека. На таласу Четврте индустријске револуције светска економија ће се изменити на такав начин да ће многа занимања престати да постоје и да ће човек постати слабији конкурент вештачкој интелигенцији. Постојећа економска криза и разарајућа инфлација биће само делић мозаика у стварању једног новог света, једног новог „Метауниверзума“, виртуалног света, виртуелне економије, виртуелног живота. Утицај технологије на нашу свакодневицу биће непрепознатљив и застрашујућ, а најаве таквог сценарија постају све очигледније. Тако је председник и генерални директор компаније ’Нокија’ Пека Лундмарк, на Светском економском форуму ове године, између осталог изјавио: „Све технологије биће директно интегрисане са нашим телом. Даљи убрзани развој технологије резултираће тиме да ће ’паметни телефон’ постати застарео.“
Током година развоја роботика је постала технологија коју су прижељкивале масе. За већину људи то је слика будућности и корак напред без којег је немогуће замислити развој наше цивилизације. Али то је велика заблуда. Технолошке иновације се убрзано приближавају дуго очекиваном циљу. Данас се фузија човека и машине све више нормализује, а Светски економски форум и његови партнери прелазе у фазу активне реализације цивилизацијске промене човечанства. Економска криза, губитак радних места, несташица хране, нове пандемије послужиће као шок-терапија и портал у будућност.
А како изгледа будућност припремана у социолабораторијама Светског економског форума, фондацијама Гејтса, Илона Маска, Џефа Безоса? Ако је економија у свом изворном значењу подразумевала науку која служи човеку и потребама његовог духа, онда ће економија након „Великог раслојавања“ и Великог ресета постати Велики инквизитор који ће на човека гледати као на робу, односно роба.
По свему судећи, после ових „Великих догађаја“ човек ће јести инсекте, живеће у својој „Метакапсули“, „ништа неће поседовати и биће срећан“. Човек ће постати хуманоидни потрошач, припадник аутономних дронова и слуга вештачке интелигенције, становник Елизијума осуђен на игре глади. То ће бити ера трансхуманизма, виртуелни циркус хлеба и игара. Биће то свет трансформисан из корена у којем ће човек бити анестезиран и лишен сваког осећања за нешто више и дубље од „пуног фрижидера“. Пуног фрижидера којег неће бити. Зар то није апокалипса?

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *