ТЕШКА ПРОВОКАЦИЈА ГЛУМЦА ИЗ “БЕСЕ”: Усред Београда оптужио Србију за геноцид – вређао и Хандкеа

фото: А.Летић

Кроз представу која пљује аустријског нобеловца српски народ проглашен злочиначким, а глумац оптужбе поновио и у београдским медијима.

Арбен Бајрактарај (49), један од главних глумаца у српској серији “Беса”, усред Београда проглашава Србе геноцидним народом! Осим што наступа у представи “Пројекат Хандке”, у оквиру фестивала Хартекафт, добио је и у недељнику Нин прилику да изнесе читаву лавину антисрпских оптужби.

Овај Албанац, рођен у Иснићу код Дечана, који живи у Паризу, глуми у представи која кроз осуду нобеловца Петера Хандкеа читав наш народ проглашава злочиначким, а све који се усуде да га бране негаторима геноцида и, како је дословно рекао, бандитима. Острвио се и на Французе, који не прихватају западну верзију историје, а очигледно је да му само српске паре нису гадне.

ДОБИО ТРИ СТРАНЕ

– Причом о Хандкеу ми не осуђујемо њега, ми показујемо како је учествовао у негирању геноцида и ратних злочина. Показујемо тактике које је користио и у свему томе није сам, иза њега је много других људи, зато он и добија Нобелову награду. Његово лицемерје је огледало нашег времена и у Француској је све више порицања геноцида. Ту је Патрик Бесон, Рене Жерар, који је писао за Фигаро. Они су банда, заиста права банда, и сада се мало плаше јер не могу отворено да подрже драгог пријатеља Путина, али су ту – рекао је Арбен, у серији Дардан Бериша, за београдски недељник који му је уступио чак три стране.

“ОПАСНА” ИСТИНА

– Хандке и та банда се крију иза завесе слободе изражавања и генијалности уметности. Ово што ми чинимо је заправо чин отпора. То није само представа, то је борба и ми бирамо борбу. Нико није поставио питање њихове одговорности, и даље им се аплаудира. Ова банда о којој говорим има отворену подршку десних екстремиста, има их све више широм Европе који користе уметнике као део своје идеологије, као параван – рекао је Бајрактарај.

У најави представе се констатује да је Хандке “конструисао неистиниту и опасну приповест о догађајима и чињеницама везаним за ратове на простору бивше Југославије” и поставља питање “где се завршава слобода говора за уметника, а где почиње потреба да буде политички свестан”. Простор у Шолаковом таблоиду Данас је добио и аутор овог антисрпског памфлета Јетон Незирај.

ПИСАЦ ИМ ФАШИСТА

Редитељка Бљерта Незирај се само надовезала, сипајући тешке оптужбе против Срба:

– У “Пројекту Хандке” питања која постављамо не остављамо без одговора јер би то било лицемерно. Јасно смо се позиционирали против писца који је својим радом и јавним иступањем прегазио жртве рата и бол невиних људи, баш као љути ратни криминалац.

Шта су све Албанци изјавили

  • на Косову је владао српски апартхејд
  • Хандке, бранећи Србе, негира геноцид
  • нобеловца назвали фашистом
  • прозвали га да је ратни криминалац
  • оне који су га наградили назвали будалама
  • Мењали сценарио да прихвати улогу!

У интервјуу Нину Арбен је рекао да је једва прихватио улогу у “Беси” и то тек када је сценарио измењен.

Антисрпски покровитељи

Хартефакт, чији је директор Андреј Носов, има читав низ покровитеља који су истакнути и на званичном сајту овог фестивала. Ова организација такође тврди да “оснажује критичку свест и ствара слободно демократско друштво”, вероватно по свим другим мерилима, осим српским.

Међу њима су америчка, холандска и швајцарска амбасада, Фонд за отворено друштво, Фонд за хуманитарно право, две организације које имају изразито антисрпске ставове, као и Фондација “Хајнрих Бел”, Европрајд 2022…

Без наших глумаца и представи

Занимљиво је да, за разлику од српске серије “Беса”, у којој глуми неколицина албанских глумаца, у “Пројекту Хандке” није било места ни за једног из Србије.

Осим Арбена Бајрактараја, ту су Ејла Бавћић из БиХ, Адриан Морина и Верона Коџа са Косова, Италијан Клаус Мартини и Црногорка Ања Дрљевић.

РЕАГОВАЊА

ДРАГОСЛАВ БОКАН, РЕЖИСЕР: Разапињу нас на крст

Ми живимо у пост-Југославији и екс-Југославији и мораће да прође још много времена да почнемо да живимо у Србији. Ми живимо у међувремену у којем ништа није као у другим државама у регији, ништа није ни логично ни морално ни на нашу корист када је реч о култури. Где и даље преовлађују југословенски, антисрпски, квазихуманистички концепти у којем све што има везе са нама, па макар то био Петер Хандке, разапиње се на крст, а за разлику од тога ми не смемо да писнемо ни када је реч о највећим прекршајима морала, људскости, истине од других народа у региона.

МУХАРЕМ БАЗДУЉ, ПИСАЦ: Хајка почела после Нобела

Представу нисам гледао, али, по свему што сам прочитао, реч је о покушају да се сатанизација Хандкеа од регионалне коалиције политиканата који глуме уметнике настави. Многа имена у и око представе позната су ми још из времена хајке непосредно након објаве вести да је Хандке добио Нобелову награду и, у том смислу, нисам изненађен. Они се заправо покушавају очешати о Хандкеову славу и уметничку харизму.

Мислим ипак да је одлично што је Београд отворен и за овакве уметничке визије. Колико знам, продуценти ове представе у Приштини се баве и издаваштвом. Чисто сумњам, међутим, да ће објавити неку Хандкеову књигу на албанском, “Кукавице из Велике Хоче”, рецимо, редак пример да се неки књижевни нобеловац у својој прози бави темама и географијом Косова.

ПРЕДРАГ ГАГА АНТОНИЈЕВИЋ, РЕДИТЕЉ: Нек направе представу о вађењу органа

Хандке је човек који је доказао ко су Срби и упркос тој западној реторици нашао начин да Србе и српске жртве подржи у тешким тренуцима. Очекујем да ће неки београдски кругови једва дочекати да ту представу позову и на фестивал Мирдита. Ми стално глумимо неку врсту ширине, разумевање, док остали гурају неку другачију причу и наратив. Треба поставити питање докле више. Ја јесам за сарадњу, али не ако она подразумева да од њих стално долази нешто што је на нашу штету и против нас, а ми немамо право ништа да кажемо. Што они не направе неку представу о вађењу органа, али сумњам да би она могла да буде изведена у Приштини.

Један коментар

  1. Bože Pravde

    Pravda za Handkea u proustaškom BG i ostalih srbomrzaca kruga dvojke

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *