Свеобухватна нормализација односа

Шта хоће од нас наши западни пријатељи? Исто што су хтели и када су нам били непријатељи

У градићу Кер д’Ален, у држави Ајдахо у Сједињеним Америчким Државама, у суботу, 11. јуна, одржан је Ајдахо прајд, „породична манифестација прослављања“ – будимо довољно стрпљиви па ће се на списку наћи и читава абецеда до слова Z – „LGBTQIA+ различитости“. Међу спонзорима манифестације, која истиче да је намењена и родитељима и деци, па у ту сврху нуди и разноразне играонице за децу, био је и Сатански храм. Који иначе нуди сатанско раскрштавање и тражи донације у виду менструалне крви за своје церемоније. Лондонски „Гардијан“ је пре извесног времена поставио питање „да ли је дошло време за рехабилитацију мрачног господара“, јер „снаге које су се удружиле против Сатане постале су толико спорне“ – „озлоглашене због свог говора мржње против LGBTQ особа“ – „да он више не изгледа као лош момак“. Широм Америке већ годинама, а све више и у Европи, одржавају се травеститски часови читања прича (drag queen story hour) деци предшколског узраста; „Њујорк тајмс“ и „Волстрит џорнал“ известили су, истина, невољно и само овлаш, да је међу организаторима ових манифестација био и педофил (Алберто Гарза, алијас Татиана Мала Нина) осуђиван због сексуалног злостављања осмогодишњег детета. Јавност је пре месец дана (12. маја) обавештена да је Универзитет Џонс Хопкинс запослио трансџендер професора (Ејлин Вокер) који објашњава да не треба користити термин педофил, већ – особа коју привлаче малолетници (minor attracted person – MAP).
Овог уторка је Спољнополитички одбор Европског парламента усвојио извештај о Србији којим, поред осталог, поздравља одлуку српских власти – нас нико ништа није питао – да „подрже организацију Еуропрајда у Београду, као кључног догађаја за LGBTI+ заједницу у Србији и региону“.

РЕЗОЛУЦИЈА ЕВРОПСКОГ ПАРЛАМЕНТА Можда је време да се запитамо да ли оваквој заједници желимо да припадамо. Тим пре што пут на ту дестинацију, у којој сатанизам и педофилија нису друштвено непожељне појаве, води преко признања самопроглашене независности Косова и Метохије и увођења санкција Русији.
О постојању управо таквог пакет-аранжмана нас је, уосталом, информисао споменути извештај који, након Спољнополитичког одбора, почетком идућег месеца треба у форми резолуције да усвоји и Европски парламент. Извештај и препоруке које су у њему садржане нису правно обавезујући, али нам свеједно јасно показују шта све наши европски пријатељи желе од нас.
Укратко: да потпуно капитулирамо пред свим њиховим захтевима.
Иако дефинитивни текст предстојеће резолуције није до краја уобличен, ево неких конкретних детаља који се од нас захтевају као жртве поднете светлој европској будућности Србије.
Тражи се од нас, тако, да Русији „уведемо санкције без даљег одлагања“, иако немачки вицеканцелар и министар економије Роберт Хабек управо због тих санкција Русији Немачкој најављује: „Предстоје нам веома тешка јесен и веома окрутна зима.“
У име солидарности, ваљда, и нама треба да буде тако тешко и окрутно, питамо се само где је била та солидарност кад је нама било тешко и окрутно због санкција које су они нама увели 1992. године због бомбе у Васе Мискина улици у Сарајеву за коју је, наравно, годинама прекасно, чак и Хашки трибунал (тихо) признао да је Срби нису бацили.
Прекид сарадње с Русијом треба да укључи и затварање Српско-руског хуманитарног центра у Нишу, наиме, сматрају наши европски пријатељи, боље да се подавимо у поплавама, или изгоримо у пожарима, него да нам Руси помогну да се избавимо. Солидарност је, наравно, и овде кључна реч.
Али не треба да прекинемо да сарађујемо само с Русијом, него и с Кином, јер Европски парламент „исказује своју забринутост због растуће зависности од кинеских инвестиција“, хоће да кажу, можемо да будемо зависници, али само од њих, будући да овако можемо и да их не послушамо јер имамо и на неког другог да се ослонимо у часу потребе. А то нам наши солидарни европски пријатељи никако не желе.
И треба да престанемо да улажемо у војску. И да отворимо архиве наше цивилне и војне тајне службе. И да у медијима забранимо „преношење анти-ЕУ дезинформација јавности Србије“, а и поред тога да умиримо „дубоку (европску) забринутост“ због „ширења дезинформација о руској агресији против Украјине“. И истовремено да се некако утиче на народ зато што је „јавна подршка чланству у ЕУ у Србији конзистентно у протеклим годинама знатно испод нивоа у остатку региона“.
И безмало нам се у истом даху тражи јачање аутономије Војводине и – опет у истом даху, али нешто сасвим супротно – подршка централизацији Босне и Херцеговине науштрб Републике Српске. Делује опречно, али, заправо, образац је сасвим јасан, зар не?

ШОЛЦОВО ПРИЗНАЊЕ И, наравно, Косово и Метохија. Предстојећа резолуција Европског парламента пружиће подршку дијалогу Београда и Приштине како би се „постигао свеобухватни правно обавезујући споразум о нормализацији“ – ево најважнијег дела – „заснован на узајамном признању, што је од кључне важности за обе државе да напредују на својим европским путевима“.
Већ је речено да овај документ Европског парламента не представља обавезу за Србију. Али је зато наговештава. А одлука о обавезама Србије – разуме се, уз кључни предуслов да је Србија уопште расположена да прихвати те обавезе, то јест да уопште и жели да постане чланица Европске уније – одлука је, елем, на државама чланицама ЕУ.
Што нас и враћа на прошли петак и посету немачког канцелара Олафа Шолца Београду и Приштини. За нас у Београду најважније је оно што је Шолц изговорио у Приштини.
Ево шта је рекао: „Косово и Србија треба да кроз свеобухватан споразум доведу до политичких решења, а дијалог је пут који отвара Косову европску перспективу. Споразум би на крају требало да реши и косовско питање јер је незамисливо да две земље које једна другу не признају постану део Европске уније.“
„Ми смо данас чули да се тражи међусобно признање. Ми никада раније нисмо чули ни од кога из Европе да се тражи међусобно признање“, одреаговао је тим поводом Александар Вучић, председник Србије.
Да преведемо: наравно да сви и све време знамо да свеобухватна нормализација подразумева наше признање једнострано проглашене независности наше јужне покрајине. Али се то досад није изговарало, па смо сви, и једни и други и трећи, и сви неискрено, могли нормализацију да тумачимо на начин који нам одговара како бисмо наставили да се претварамо да идемо европским путем и да он некуда води.
Шолц нам је ту могућност сад одузео, и хвала му на томе. Такорећи, danke Deutschland. Од прошлог петка нико не сме да тврди да европске интеграције Србије не представљају противуставно деловање.
И да одрицање од Косова истовремено не значи и одрицање од Русије, од Кине, Републике Српске, Војводине, од наше војске… А заузврат добијамо европски прајд на јесен у Београду.
И сад, замислите само ту нашу светлу, тако европску будућност. Увели смо санкције Русији и гориво сад задовољно плаћамо, на пример, дупло скупље него сада. Гајимо свеобухватно добросуседске односе с Косовом, Грачаницу и Високе Дечане дали смо Аљбину Куртију да брине о њима. А испред Храма Светог Саве, што да не, и у дворишту Саборне цркве, Еуропрајд на коме наша деца весело играју уз веселе особе привучене малолетницима.
Постоји, наравно, и алтернатива. Али она није европска. И подразумева борбу против такве европске будућности. Да ли смо спремни за то?


2 коментара

  1. Danke, Deutschland!- придружујем се г. Врзићу за Шолцов поклон, и надам се да ће сви који позивају на противуставно делање бити кажњени!

    А педерско показивање поноса без покрића? На нос нам је изашао и овај наш, још нам је требао белосветски – Еуропрајд! Докле иде сервилност и умиљавање светској, осведочено наопакој булументи! Сулудој булументи која спаљује књиге Достојевског, забрањује Чајковског, кидише на све што је руско, чак и на децу… и поново разапиње Христа.
    И колики је ПРЕЗИР владајуће братије према свом народу, на чија осећања и мишљење не даје ни пет пара!
    Да, требало би да смо спремни – на отпор!

  2. glas naroda, unutrašnji dijalog

    Nemački kancelar Šolc je upoznao Srbiju da će se u predstojećoj rezoluciji Evropskog parlamenta pružiti puna podrška dijalogu Beograda i Prištine (Srbije i Kosova), uz uzajamno priznanje, kako bi obe države napredovale za ulazak u EU. Naravno, predsednik Vučić je odreagovao da to nigde ne piše u Briselskom sporazumu – nego piše da se “postigne sveobuhvatni pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa” Srbije i Kosova… to je drugačija fformulacija (da se vlasi ne doste) koja ima isti cilj da Kosovo dobije nezavisnost: proglašavanjem “normalizacije odnosa” kao kompromis – sledi potpisivanje “sveobuhvatnog obavezujućeg sporazuma – finalizacija Briselskog sporazuma kojim je Kosovo dobilo sve državne atribute – za punopravno članstvo Kosova u SB UN-a. U tom svojstvu – normalizaciji odnosa – užurbano se nagovaraju Crna Gora i BiH da se priključe mini “Šengenu” – Otvorenom Balkanu, predvidjene šest države (SRB, SMKD, AL, CG, BiH, i… predvidjeno je Kosovo u mini Šengen (iako Kosovo nije država) – Vašingtonskim sporazumom (tačka 5: obe strane će pristupiti mini Šengenu – Otvorenom Balkanu, a i po izjavama EU paramentaraca).

    SVEOBUHVATNI OBAVEZUJUĆI SPORAZUM… da se podsetimo 2013, kada je Hašim Tači u razgovoru sa Dačićem tražio da se u bris. sporazumu omogući učlanjenje Kosova u UN. Dačić je odgovorio Tačiju da o tome može da se razgovara na kraju sporazuma ako se Srbi i Albanci slože – kada će doći na red “sveobuhvatni pravno obavzujući sporazum o normalizaciji odnosa”? Dačić je zbog toga u Beogradu-Srbiji dobio kritike (i ja sam tada pisao komentar), ali se pravdao da ga nismo razumeli, da je pogrešno protumačen. Što znači da se od prvih dana zna kakav status je odredjen za Kosovo (nezavisna albanska država) ali se pogrešno tumači sporazum da nas zamajava do svršenog čina (da ne može Srbija da ga povrati). Da li iz navedenih razloga Briselski sporazum nije prošao skupštinsku raspravu u celini i referendum? Primera radi, zašto u Sporazumu: Integrisano upravljanje administrativnim prlazima piše: Kosovo prepoznaje prelaze kao granicu (za Kosovo granica), a Srbi prepoznaju kao administrativna linija(!). Gde to ima u svetu. Ako Srbi krenu do administrativne linije na Jarinje i Brnjak – ne mogu da predju na Kosovu jer je za Kosovo GRANICA. Iz tog razloga do danas ne mogu da se reše registarske tablice jer je napravljen problem sa montiranom granicom da Kosovo zaokruži državu. Brojna pitanja su problem da ne dužim… Hvala na razumevanju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.