Предизборни инжењеринг

Лажни високи представник донео је декрет о финансирању општих избора у БиХ који има за циљ да покаже ко је газда у Босни, али и да припреми терен за контролисање изборног процеса

Тешка политичка ситуација у БиХ и свету, као и све оштрији притисци којима је изложен мањи ентитет дејтонске творевине, мотивисали су владајућу коалицију у Бањалуци да сазове 31. посебну седницу Народне скупштине РС на којој су усвојени информација и закључци о међународној политичкој и безбедносној ситуацији, те месту и улози Републике Српске.

НЕУСТАВНЕ МЕРЕ За предложену информацију и закључке гласали су посланици политичког блока Милорада Додика, док већина њихових колега из редова „конструктивне опозиције“ – у складу са већ виђеном праксом – није присуствовала гласању. Чиме су још једном потврдили да не бране интересе Републике Српске, већ, желећи да се по сваку цену дочепају власти, спроводе директиве добијене из Вашингтона и других западних центара моћи.
Како би свима ставио до знања како су предузете мере против Москве, које су у име БиХ прогурали Шефик Џаферовић, Жељко Комшић и Бисера Турковић, супротне Уставу Босне и Херцеговине, парламент из Бањалуке је констатовао да је доношење одлуке о сукобу Русије и Украјине у надлежности Председништва БиХ“ и закључио да „Председништво није донело одлуку о увођењу санкција Руској Федерацији“.
У складу с тим, „осуђени су једнострани поступци и иступања представника институција БиХ мимо званичних органа“, а Милорад Додик поднео је и кривичну пријаву против Бисере Турковић и амбасадора БиХ у Уједињеним нацијама Свена Алкалаја, у којој је оптужио ово двоје „босанских патриота“ за „злоупотребу службеног положаја“, односно „спречавање представника Републике Српске да расправљају и одлучују о важном и конкретном питању спољне политике“.
Уз понављање добро познатих ставова о „поштовању и спровођењу Дејтонског споразума“, као и залагању за „интеграцију БиХ у Европску унију“, Народна скупштина РС је у закључку усвојеном под бројем 6 „обавезала представнике РС у заједничким институцијама БиХ да гласају против увођења санкција Руској Федерацији и заступају неутралан став у руско-украјинском сукобу“.

[restrict]

ТАКТИЧКА ОДСТУПАЊА Иако се налази тек под редним бројем 9, закључак којим се пролонгира процес враћања одузетих дејтонских надлежности од БиХ је, без сумње, један од најважнијих донетих на овој посебној седници парламента мањег ентитета. У њему се констатује да се „примена Закључака у вези са Информацијом о преносу надлежности са Републике Српске на ниво БиХ, од 10. децембра 2021. године, одлаже за шест месеци како се избегло додатно усложњавање спољнополитичке позиције РС у сложеним геополитичким околностима“.
Тиме је само потврђено да су Додик и његови сарадници проценили да би, у околностима у којима Бошњаци и западне силе демонизују Републику Српску као продужену руку Москве и „сецесионистичку творевину“, инсистирање на враћању надлежности донело више штете (опасности) него користи првој српској држави западно од Дрине.
Тактичко одступање или полугодишњи предах не значи да руководство из Бањалуке дефинитивно диже руке од посла који је означило као један од најважнијих за опстанак Српске. Његовој реализацији би се могло вратити већ након општих избора, јасно, под условом да „преживи“ замке оних који желе да га скину са власти, како административним елиминисањем из изборне трке, тако и изборним инжењерингом. И уз претпоставку да ће се у међувремену, након надајмо се успешно окончане руске „специјалне операције“ у Украјини, односи на светској политичкој сцени значајно променити на задовољство Срба, али и осталих народа које тлаче западни хегемонисти.
У контексту тактичког одступања, или боље речено бирања мањег од два зла, ваља посматрати и закључак Народне скупштине РС да „мировна мисија АЛТЕА треба да остане у БиХ у складу са мандатом који јој резолуцијом даје Савет безбедности УН“. Свесно је руководство Републике Српске чињенице да су трупе ЕУФОР-а протеклих месеци поступцима на терену изашле из оквира предвиђеног мандата, као и да по свом саставу заправо представљају трансмисију НАТО-а. Ипак, Бањалука се залаже за продужење њиховог присуства у мисији одобреној од Савета безбедности УН јер страхује од могућности да, у случају изостанка договора великих сила на Ист Риверу, Запад самостално пошаље трупе Северноатлантске алијансе да „чувају угрожени мир“ у дејтонској творевини. Није тешко претпоставити ко би биле главне мете снага које би мир „чувале“ без било каквих ограничења проистеклих из мандата Уједињених нација.

АНТИДЕЈТОНСКИ АПСУРД Нема сумње да се Бошњацима и њиховим пријатељима није нимало допадало то што се, на позив челника Српске, посланицима Народне скупштине РС на већ споменутом посебном заседању обратио амбасадор Руске Федерације у БиХ Игор Калабухов. Још мање су им се свиделе поруке које је упутио с говорнице парламента у граду на Врбасу, иако се једна од њих односила на жељу Русије да „проширује везе и са Бошњацима и Хрватима“. Искусни дипломата је оценио да је „део међународне заједнице изабрао пут подривања БиХ и тиме ерозију Дејтона“, али и нагласио да је „апсурд то што се деловање Републике Српске која брани Дејтон проглашава антидејтонским“. Упозоривши да Москва „има право да нагласи потенцијалне проблеме ако БиХ приступи онима који су против Русије“, Калабухов је истакао како је Република Српска „кључни партнер Руске Федерације у Босни и Херцеговини“.
А да Кремљ – без обзира на изазове с којима се суочава у рату с колективним Западом – изузетно цени позицију Бањалуке и курс Милорада Додиика, потврдио је и Сергеј Лавров у интервјуу Радио-телевизији Републике Српске, датом само неколико дана пре његове, нажалост, нереализоване посете Београду. Шеф руске дипломатије назвао је српског члана Председништва БиХ „пријатељем Русије и једним од малобројних политичара који бране принципе Дејтона“, али и изразио страховање да ће Запад преко Кристијана Шмита покушати да спречи Додиково кандидовање на предстојећим (октобарским) изборима.
„Тај човек (Шмит) нема никакву легитимност. Уопште не сумњам да ће Запад покушати да почини ново безакоње. То што се чини према Милораду Додику је за сваку осуду. Он није чинио ништа што противречи Дејтонском споразуму. Тиме се баве западњаци и, нажалост, Бошњаци… Запад не може ни да замисли да нека земља или политичар на Балкану могу бити независни“, сматра Лавров.
Сергеј Викторович је директније него икад оптужио Запад да у БиХ „води злочиначку политику“, пошто настоји да „ради реализације својих геополитичких циљева на Балкану лиши идентитета Србе, Хрвате и Бошњаке и претвори их у некакво цивилно друштво“. Констатовао је, такође, и да су Вашингтон и његови савезници у Савету безбедности УН одбили компромисни предлог Москве и Пекинга о „једногодишњем мандату високог представника“ јер желе да и даље „манипулишу Босном како би од ње направили нови плацдарм за експанзију НАТО-а на Балкану“.
Први дипломата Кремља је у овом интервјуу оголио суштину проблема с којим се суочава не само БиХ већ и цео простор бивше Југославије. Иако је Русија у овом тренутку „санитарним кордоном“ физички одвојена од српских држава и вероватно не може да спречи планирано гажење међународног права од стране глобалних центара моћи, извесно је да се никада неће помирити с насилним (антисрпским) решењима које намеће Запад и претварањем овог простора у колонију Северноатлантске алијансе. Највећа држава света неће одустати од заштите интереса Републике Српске, наравно под условом да у Бањалуци на власт изборним инжењерингом не буду постављене оне снаге које ће увести санкције Руској Федерацији и тако потпуно прекинути сарадњу с главним заштитником мањег ентитета БиХ.

Додиков вето Милорад Додик је на седници Председништва БиХ, позивајући се на витални национални интерес, ставио вето на предложени споразум о трговини и сарадњи између Босне и Херцеговине и Велике Британије. Он је рекао да је тај споразум „штетан за БиХ пошто Република Српска не доживљава Велику Британију као пријатеља“, као и да „постоји оправдана сумња да понуђени споразум не третира равноправно субјекте у споразуму“. О Додиковом вету ће се у крајњој инстанци изјаснити посланици Народне скупштине РС. С обзиром на то да је за потврђивање његовог потеза потребна подршка најмање две трећине посланика, реално је очекивати да представници прозападних опозиционих странака и овај пут обесмисле Додиков вето.

ДЕКРЕТ О ФИНАНСИРАЊУ Да у Вашингтону, Берлину и осталим центрима колективног Запада желе да контролишу, а у крајњој линији и наместе предстојеће изборе у Босни и Херцеговини, показао је и најновији потез лажног високог представника из Баварске.
Кристијан Шмит је, користећи „бонска овлашћења“, на позив Централне изборне комисије, наметнуо декрет о финансирању општих избора у БиХ планираних за 2. октобар ове године. Интересантно је да је претходно Савет министара БиХ обезбедио већи део новца предвиђеног за изборе, али је тај потез органа који је, уз Председништво, најважније извршно тело државе Босне и Херцеговине, по тумачењу гаулајтера из Баварске био „закаснела одлука“. Шмит и његови налогодавци желели су да оваквим наметањем решења оснаже статус такозваног високог представника и свима ставе до знања ко је газда у Босни, али и да припреме терен за контролисање изборног процеса. Који би – како планирају Сарајево и његови заштитници – требало да се кроз сарадњу Шмита са Централном изборном комисијом БиХ, у којој главну реч воде представници СДА и опозиционих странака из РС, оконча променом власти у Републици Српској.
За политичаре из владајућег блока у РС Шмитов декрет је, према очекивању, неприхватљив потез лажног високог представника, али и најава креирања изборних листи, односно одлучивања ко ће као кандидат уопште и моћи да учествује на изборима.
Индикативно је да је Баварчево наметање одлуке о финансирању општих избора наишло и на негативну реакцију Хрватског народног сабора, који је оценио да се њом „поништава суверенитет БиХ“, док је амбасада Руске Федерације у Сарајеву констатовала да је „без одговарајуће резолуције Савета безбедности УН деловање Кристијана Шмита нелегитимно, а његове такозване одлуке необавезујуће“.

Критика Бундестага Лидер ХДЗ-а и председавајући Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Драган Човић је у писму упућеном посланицима немачког Бундестага упозорио да је предлог њихове резолуције „Подржати БиХ на путу према бољој будућности“ постао један од инструмената „радикалних кругова у Босни и Херцеговини који се залажу за неуставна решења и доминацију над Хрватима и мањинама“. Човић је затражио „спречавање инжењеринга према којем већински бошњачки народ намеће представнике Хрватима у домовима народа и Председништву Босне и Херцеговине“.

Логично, међу Бошњацима и босанским „родољубима“ попут Жељка Комшића, овакво показивање моћи високог представника изазвало је бурне аплаузе, као и захтеве да адвокат из Оберцена још енергичније користи права добијена од „међународне заједнице“.
Уследила је оштра полемика између Додика и Шмита, коју је започео немачки грађанин на привременом раду у Сарајеву саветом датим српском члану Председништва БиХ да би „требало више да брине о својој земљи, док међународна заједница не би требало да буде његова брига“. Државник из Лакташа му је не само реплицирао тврдњом да „Шмит види БиХ као шуму у којој себи даје улогу ловца“ већ и поруком да Немца „треба депортовати из земље на начин како то предвиђа закон који се бави странцима у Босни и Херцеговини“.
Додик је – мада је знао да ће наићи на негативну реакцију осталих чланова Председништва БиХ – на седници овог тела предложио да највиши државни орган БиХ „осуди као неуставне и нелегитимне одлуке Кристијана Шмита и према њему предузме мере кривичне одговорности“. Пошто овај захтев (као и онај да се Џаферовић разреши функције председавајућег Председништву) није добио подршку чланова „босанске коалиције“, најутицајнији политичар Српске је најавио да се разматра могућност подизања тужбе против Шмита пред немачким судовима.
Некима, можда, овакви Додикови потези могу изгледати као Сизифов посао, односно као демагошко вербално инсистирање на нечему што се не може остварити. Чини се, ипак, да овакви поступци политичара означеног као главни проблем БиХ – без обзира на малу могућност испуњена постављених захтева – показују његову храброст да се отворено супротстави светским моћницима и одлучно инсистира на поштовању устава и међународних уговора. Што, признаћемо, није особина која у овом времену краси већину српских политичара са обе стране Дрине.
Друго је, међутим, а чини се још важније питање: могу ли он и остали челници владајуће коалиције у Српској да се на ефикасан начин супротставе реализацији сценарија који има за циљ да путем административних забрана и изборног инжењеринга на власт у мањем ентитету БиХ доведе спроводиоце интереса колективног Запада?

[/restrict]