НОРМАЛНОСТ

Када је Клаус Шваб, озлоглашени гуру новог, „идеалног“ глобалног поретка, на недавно одржаном Самиту светске владе у Дубаију поново проговорио о томе да „ништа више неће бити исто“, тема „најновије“ нове нормалности доспела је поново у жижу јавног интересовања.
Шта све чини садржај садашње „нове нормалности“ и како успоставити границу старог и новог „нормалног“? Шта је данас погрешан, а шта исправан инстинкт у разумевању промењене слике света и њене још неусвојене, разумом и осећањима (не)савладане „регуларности“? Независно од познатог објашњења да ће „предстојеће епохалне промене укључити храну, енергију и све врсте ресурса“, недоумице остају. Појачава их утисак да разматрање нове нормалности сада није могуће без менталне спремности да се приближимо потпуном ресетовању устаљеног вредносног поретка, важећих идеолошких поставки о устројству нашег света. Протекла недеља донела је низ подстицаја за размишљање у том смислу.
Да ли, на пример, најновије уравнотежено поимање стварности подразумева да медији најлојалнијег савезника Америке оплету по образу и достојанству дојучерашњег неприкосновеног пријатеља? Реч је о редовима који су објављени у британском „Телеграфу“, а због своје оштрине истог часа постали „вирални“ у низу других гласила која су као ехо понављала немилосрдну тврдњу колумнисте ових новина Нила Гардинера: „Можда је данас најжалоснији призор ошамућујући пад наше суперсиле. Осећај опште слабости Сједињених Држава је видљив.“ Аутор је убедљив: „Председниковање Бајдена се по много чему може назвати најдилетантскијим у модерној америчкој историји: срамоћење на светској сцени, катастрофално повлачење трупа из Авганистана и потпуна ноћна мора у унутрашњим пословима земље. Бела кућа је у потпуном хаосу.“
Ново нормално? Верујемо да у Швабовом мњењу наведено разматрање није из те категорије.
Настојањем да сагледају и разумеју турбулентно време и корените промене у свету, политички аналитичари, аутори и говорници из сфере високе моћи и утицаја исписују својеврсни историјски зборник како новог нормалног, тако и његове супротности – абнормалног!
У ову другу категорију да се убројати прошлонедељна изјава генсека НАТО-а Јенса Столтенберга, који је најавио да ће на предстојећем самиту Алијансе (29. и 30. јуна) у Мадриду НАТО прогласити да „Русија више није партнер“. Излажући део новог концепта војне стратегије, он је за немачки „Билд нагласио“ – „када се свет мења, онда мора и НАТО“. Ево како то изгледа када мозак светске ударне песнице испрограмира свој корак с временом. „Прогласићемо да Русија више није партнер већ претња нашој безбедности, миру и стабилности. Такође ће и Кина први пут бити поменута у том документу. Успон Кине је изазов за наше интересе, вредности и безбедност.“
Из ове најаве, дакле, можемо закључити да „миротворачка“ Алијанса није претња никоме већ да њој други прете и озбиљно је угрожавају. Такође и то да у њеним командним редовима никад нису чули за деценијско упозоравање и забринутост Русије у вези с „бесконачним и веома опасним ширењем НАТО-а на исток на рачун бивших република Совјетског Савеза, укључујући и Украјину“!
Логика оваквог нормалног – натовски нормалног није пак нова, она траје дуго, али ово најновије, тако чедно и невино паковање курјачке ћуди, надахнуло је низ сатиричних коментара, међу којима је и цинични осврт Небојше Катића: „На великим мукама су НАТО државе окружене са свих страна агресивним непријатељским силама. Пред немилосрдним насртајима својих моћних противника, НАТО покушава да некако ојача своје скромне војне капацитете и да унапреди и иновира механизме одбране. Колективна одбрана би се, како се најављује, сада могла проширити не само на војну већ и на економску сферу. У тако проширеном контексту, сваки економски притисак на једну НАТО земљу (санкције, царине, економска условљавања и сл.) могао би бити третиран као напад на све чланице алијансе и активирао би колективне одбрамбене економске механизме који се планирају.“
Насловивши своја разматрања знаковитим „Живимо у времену највеће слабости Запада, али то се може променити“, програмски директор дискусионог клуба Валдај Тимофеј Бордачов исписује вредан увид у контроверзе и сложеност свету суђеног најновијег „нормалног“: „Након што Русија победи у Украјини и преброди први талас економског рата са Западом, сукоб ће постати хроничан. Сада је Запад парализован догматском перцепцијом политичке стварности, али ће спољна политика – чији ће смисао бити у борби против Русије и Кине а за глобалну моћ и ресурсе – поново постати у САД и Европи дело талентованијих и образованијих људи од садашњих.“
Ово су директна упозорења да врли нови свет увек може да крене у правцу непредвидивом. Дакле, док Запад „парализован догматском перцепцијом стварности“ ствара безбројне шумове и привиде у њеном тумачењу, „ново нормално“ настаје и обликује се у небивалом хаосу, сукобима и променама без премца у модерној историји.
По значају неупоредива – судбоносна најава планетарне нове нормалности чула се пак у обраћању Владимира Путина на недавном 25. Санктпетербуршком међународном економском форуму. У говору који је свет пажљиво слушао („Печат“ му посвећује простор у овом броју), руски председник је рекао: „Правила за одржавање новог светског поретка постављаће јаке, суверене државе – које се не крећу већ зацртаном путањом. Само јаке државе и суверени народи могу да кажу своје мишљење у овом светском поретку који се рађа, а остали или су осуђени да постану или да остану обесправљене колоније.“
У стварности коју човечанству пројектују Клаус Шваб и његова Четврта индустријска револуција за оваква уверења апсолутно нема места. Ово је јерес, као што су јеретичке и остале Путинове поруке: „Свет заснован на досадашњим догмама је дефинитивно неодржив. Реч је о објективним процесима, о истински револуционарним, тектонским променама у геополитици, глобалној економији, у технолошкој сфери, у читавом систему међународних односа!“
Дух времена манифестован у револуционарним променама најширег регистра ствара радикално измењену „нормалност“ коју колективна свест човечанства тек усваја. Када је о Србији реч, може ли се закључити да је нова нормалност – у смислу фундаменталних системских промена, део овдашње политичке и друштвене праксе? Један догађај забележен у прошлој недељи охрабрује потврдан одговор.
„Сенат Универзитета у Београду једногласно је изабрао српског историчара Милоша Ковића за редовног професора Опште историје новог века на Филозофском факултету.“ Уз ову вест, објављено је – „од краја прошле године трајала је Ковићева борба са онима који су покушали да осујете његов избор“. Поновљена су и тадашња Ковићева упозорења: „Овде је реч о томе каква ће се историја предавати нашој деци. Да ли ће у школама и на универзитетима слушати НАТО историју српског народа, или хашку интерпретацију српске историје.“
„Многи се питају када ће се ствари вратити у нормалу. Укратко, одговор је никада. Ништа се никада неће вратити на онај ’погрешан’ осећај нормалности који је владао пре кризе…“ Ово је позната напомена из Швабовог рукописа, а многи процеси и догађаји нас данас уверавају да се она обистињује. И да стога можемо да закључимо: у новој нормалности српске историографије неће бити места за „НАТО историју“ српског народа.

Један коментар

  1. Sustasveno postoji samo jedna jedina “ normalnost” a to je covek, onaj koji odredjuje normalnost. Nije Svab ( svi pojedinci istorije na slicnim pozicijama ) taj koji odlucuje vec masa koja omogucava oživljavanje njegovih ideja. Dovoljno je otici na sajt Svetskog ekonomskog foruma da bi se sagledala brojka uključenih u njegovu Agendu, ljudi iz celog sveta sa Kinezima i do nedavno samim Putinom na celu ( i pe svega ruskim tajkunima ) ; impozantan je broj projekata u koje su uključene najznačajnije svetske institucije koje su ocito lagano prešle put od medjunarodnih do globalističkih sto je značajna razlika; mozda najznačajniji segment sajta ( to jest principa rada Davosa ) je sistemsko obrazovanje pre svih mladih politickih lidera uz medjunarodne institucije kljucnih igraca u realizaciji Agende – ove i onih prošlih. Bojim se da smo zakasnili! Davos deluje od 70-tih godina, uspeo je uspostavi paralelni sistem i ovo – sto je glavna tema ovog teksta – novu normalnost. Ona nije nastala preko noci, vec, kao sto vidimo dugotrajnim sistematskim akcijama. Sa manje ili malo bise otpora “ nova mormalnost “ je uspostavljena. Licno, pitam se, postoji li nacin da se ona stara normalnost vrati?! Sumnjam. Svetski ekonomski forum je svoju Agednu bazirao na tehnološkom razvoju koji ce neminovno rezultirati onim sto su oni predvideli – treeba shvatiti da su upravo na tome radili naucni eksperti. Otuda takve izjave Svaba, njegova uverenost u ono sto govoriti. Pa neke stvari su se vec obistinile ( metauniverzum postoji desetine godina, Facebook je uskočio u voz u zadnji tren). Vestacka inteligencija je dosegnula nezamislive oblike- o cemu svedoci jezivo svedocenje clana Googl tima, Uz precizne podatke o stanju svetskih firmi u proteklih pedeset godina BlackRock zahvaljujuci vestackoj inteligenciji dolazi do planova za svaki sledeci poduhvat na finansijskom planu. On je neprikosnoveni svetski finansijskim centar ..To je danasnja normalnost, nazalost odavno NOVA, odavno uspostavljena.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *