Чинило се да је Јанез Јанша поново надиграо систем. А онда је процурило у јавност да је суд унајмио чак и детектива да одлазећем словеначком премијеру уручи судски позив
У тренутку док су се одлазећем премијеру одбројавали последњи дани „у служби народа“ на свима познатом и јавном радном месту на адреси у згради Владе Републике Словеније, односно кабинету председника Владе на Грегорчичевој улици у Љубљани – детективу, којег је ангажовао суд, никако није успевало да ухвати Јанеза Јаншу како би му уручио позив за последње рочиште у Вишем суду у Цељу, само 24 сата уочи застаревања поступка.УВРЕДЉИВИ ТВИТ Јанша се нашао у улози оптуженог по приватној тужби коју су против њега поднеле новинарке јавне ТВ Словенија Еугенија Царл и Мојца Шетинц Пашек. Разлог? Увредљив твит којим их је, незадовољан њиховим извештавањем, облатио, назвавши их „ислуженим проституткама“.
„На некој Фејсбук страници јавне куће нуде јефтине услуге одслужених проститутки Еугеније Ц. и Мојце ПШ. Једну за 30 евра, другу за 35 евра. #Подводач Милан“, у марту 2016. куражно је твитовао Јанша, при чему је хаштагом о „своднику Милану“ циљао на некадашњег председника Словеније Милана Кучана, свог политичког ривала и некадашњег друга из комунистичке клупе, којег (од када је Јанша крајем 1990-их „променио страну“ и с левице претрчао у окриље радикалне деснице) неуморно назива „стрицем из озадја“, инсинуирајући да, иако у пензији, Кучан иза кулиса и даље вуче конце на транзицијској левици.
А онда је Јаншина храброст спласнула чим су новинарке поднеле тужбу. Бахатост га је муњевито напустила чим је у руке добио оптужницу, па је током читавог поступка користио све могуће трикове како би избегао рочишта, а секира му је упала у мед када је у марту 2020. засео у премијерску фотељу.
Тако је, изговарајући се „важним државничким пословима“, обично тик пред почетак рочишта јављао суду у Цељу да је спречен, при чему су сви изговори имали исти заједнички именилац – „хитну бригу за добробит Словеније“.
СУДСКА ПОШТА Такво Јаншино измицање руци правде било би можда комично да на крају није довело до веома озбиљне и многима несхватљиве ситуације, јер је првак владајуће Словеначке демократске странке (СДС), нашавши се у превеликим ципелама словеначког премијера, описаним маневрима постигао да се предмет нашао тик пред застаревањем.
Отуда је цела нација напето пратила развој догађаја као да је у питању Хичкоков трилер, посебно када се сазнало да повратница која би потврдила да је Јанша коначно добио обавештење о рочишту заказаном за 24. мај, ни дан раније није стигла у суд, иако је суд покушао да му то уручи чак и помоћу детектива. Наравно да је такво изругивање правди изазвало лавину огорчених коментара. Многи су се питали „како може бити легално да, ако се кријеш – тужба застари?“. Такав сценарио је по слову актуелног словеначког законодавства сасвим могућ, и Јанша је „тактику избегавања“ издашно користио у бројним судским процесима који се воде против њега. Што је био главни разлог зашто се уочи парламентарних избора 24. априла тада главни Јаншин ривал а данас нови словеначки премијер Роберт Голоб (уз коалиционе партнере – социјалдемократе Тање Фајон и Луку Месеца из Левице) обавезао да ће изменом закона решити проблем уручења судске поште, како би се убудуће спречила слична рашомонијада.
АФЕРА ПАТРИА Јанша је, наиме, и 2015. избегао пресуду, тада у случају суђења под оптужбом да је примио мито у „афери Патриа“. (Радило се о спорној куповини финских оклопњака за Словеначку војску у Јаншином претходном премијерском мандату 2008. године.)
Тада је словеначки Уставни суд, захваљујући судијама наклоњеним прваку СДС, послуживши се немуштим разлозима поништио правоснажну пресуду и то у тренутку када је Јанша у затвору Доб код Љубљане већ служио досуђену казну.
Предмет је враћен на поновно суђење, али до истог никада није дошло јер се Јанша послужио опробаним лукавством – знајући да истиче 10 година од деликта после чега наступа застаревање, избегавао је рочишта. На крају је за длаку утекао правди и то упркос чињеници да је суд у Аустрији који је водио сличан поступак, али против тамошњих окривљених за корупцију у истој афери (куповине финских Патриа за Словеначку војску), у пресуди недвосмислено утврдио да су управо Јанеза Јаншу Финци „подмазали“ да би осигурали уносан вишемилионски посао.
ДЕТЕКТИВСКА ПОТРАГА Отуда је већ сам наговештај да ће му бити одузето сигурно средство којим је у прошлости избегао дугогодишњу затворску казну, Јаншу понукао да упорним избегавањем цељске суднице стави тачку на процес. Посебно јер га је поводом његовог спорног твита првостепени суд фебруара ове године осудио на три месеца робије, условно на годину дана.
Тада се Јаншин адвокат Франц Матоз послужио додатном могућношћу коју законодавство пружа, па је жалбу на неправоснажну пресуду поднео тек последњег дана пре истицања рока. Чинило се да је застаревање надохват руке.
Да би се избегло губљење драгоценог времена, одмах је уследио одговор обе новинарке на Јаншину жалбу на првостепену пресуду. Упркос томе, а с обзиром на то да судски процеси у Словенији трају по неколико година, чинило се да је ствар изгубљена и да је Јанша поново надиграо систем. А онда је процурило у јавност да је суд унајмио чак и детектива да словеначком премијеру уручи судски позив за жалбено рочиште.
Сличан потез је недавно повукао и суд у Љубљани, где против Јанше тече кривични процес због „афере Трента“ (опет због сумње у корупцију приликом багателне куповине рушевина куће на бајном земљишту које припада Триглавском народном парку). И у то време је читава Словенија с неверицом данима пратила хоће ли детектив успети да доскочи Јаншиној довитљивости, с обзиром на то да суд никако није успевао да му уручи оптужницу за малверзације у Тренти. Изгледа невероватно, али и сада се исто поновило – иако се Јанша крио „свима пред очима“ јер је на функцији премијера обављао свакодневне – јавне! – обавезе, ни детективима, као претходно ни поштарима и судским куририма, није полазило за руком да га улове и уруче му судски коверат.
ГНЕВ ЈАВНОСТИ Управо због те „игре жмурке“ сваки изгубљени дан се јавности чинио као корак ближе још једном неуспеху правне државе. Медији су започињали вести питањем: „Хоће ли детектив благовремено пронаћи Јаншу и уручити му позив за суд пред којим се крије?“
На друштвеним мрежама је активирана и анкета на исту тему, a резултат је био катастрофалан о питању поверења у домаће правосуђе: 90 одсто испитаника је одговорило да не верује да ће детектив на време успети да открије где се крије Јанша.
Све то је уједно слика незавидног стања у коме Јанша препушта земљу новом премијеру др Роберту Голобу, као и огромно неповерење народа у могућност да правда икада буде задовољена. „Зашто тако висок проценат одговора НЕ? То је проблем који јасно показује колико (не) верујемо властима. Ко штити криминалце? Нека Јанеза присилно приведе полиција, као што чини када су у питању други грађани који беже од суђења! Како је могуће да некога ко је стално под светлима медијских рефлектора није могуће наћи, то је срамота за државу! И да се крије због минорне казне, као преплашени шугави пас?! Зар нам је тај кројио животе последње две године!?“
То су неки коментари који су осванули на друштвеним мрежама поводом спознаје да је систем неспособан да изађе накрај са зликовцима. Уједно се дрвље и камење сручило и на детектива, јер како не може да пронађе некога ко је познат да „психопатски“ твитује и на тај начин пружа податке где се тачно налази и шта ради?!
МАРШАЛ ТВИТО Најзад, Јанша неуморном писању твитова није могао да се одупре чак ни приликом „тајне мисије“ средином марта, када је наводно путовао у Кијев на сусрет с украјинским председником, иако му је обезбеђење саветовало да искључи телефон. Упркос томе, Јанша је твитовао и поврх свега у свет слао и фотографије из вагона, чиме је разоткрио локацију тајне мисије у ратом захваћеној Украјини.
Копирање пасионираног твитовања које је упражњавао Доналд Трамп довело је до тога да је у Словенији недавно оформљен сајт „Маршал Твито – Трагач“. (Јаншу су, због комунистичке прошлости коју покушава да прикрије, подсмешљиво назвали по некадашњем југословенском маршалу, прилагођено нашем времену – Маршал Твито; на тај начин су му се ругале у уредничким коментарима чак и најугледније европске новинске куће, попут немачког „Шпигла“ и бриселског портала „Политико“.) Укратко, овај сајт сваког дана изброји и објави колико времена је премијер провео на друштвеним мрежама. У просеку је то између сат и по до три сата (у неким примерима и дупло више!), уз мноштво објављених твитова и ретвитова којима се Јанша служи у бруталном обрачуну с неистомишљеницима.
Слично је било и пресудног 24. маја – Јанша је, упркос детективу за петама, твитовао „100 на сат“. Коментарисао је, између осталог, вест словеначке новинске агенције СТА. Очигледно не само разочаран већ и насмрт увређен што га је народ шутнуо на изборима 24. априла, не марећи за његове наводне успехе у „изградњи Словеније“, Јанша се бесно обрушио на оцене које његову владавину изједначују с диктатуром.
Успут је на профилу владе најавио „састанак са представницима словеначких лекара и стоматолога у 13 часова“. То је био детаљ који је многе испунио горчином – зар то није било довољно да детектив у згради владе доскочи Јанши и уручи му позив за суђење? Уз све то, арогантни Јанша се није либио да лансира твит у коме се поново примитивно подсмевао Мојци Шетинц Пашек, једној од две новинарке које су га тужиле, а која је у међувремену изабрана за посланицу на листи Покрета Слобода Роберта Голоба, победника на протеклим парламентарним изборима.
На ту провокацију је питањем реаговао заступник оштећене, адвокат Стојан Здолшек: „Не разумем какав је то детектив који не може да пронађе премијера. Једино решење би очигледно био само Џејмс Бонд.“
Тачно је да агент 007 има „лиценцу за убијање“, али у Јаншином случају се све више чинило да уз државни апарат који верно служи одлазећем премијеру, чак и када је у питању избегавање судског поступка – ни Бонд не би био од велике помоћи. На крају је то потврдило и сведочење детектива коме је поверен задатак да Јаншу утера у судницу. Детектив је на рочишту 24. маја под заклетвом изјавио да је више пута покушавао да уручи пошту премијеру, од 19. до 23. маја; на кућној адреси породице Јанша је утврдио да нема паркираних возила, али су врата на огради била притворена, па је пришао ближе. Видео је да су укључена светла, из куће је чуо звуке… Упорно звоњење на крају није могла да игнорише Јаншина супруга Уршка Бачовник. Кроз одшкринут прозор је детектива обавестила да мужа нема код куће, нити га очекује на тој адреси у наредних неколико дана. Одбила је да прими судско писмо и рекла писмоноши да га остави у поштанском сандучићу (што се рачуна као неуручена пошта). Пошто се Јанша није појавио на заказаном рочишту, судском већу није преостало ништа друго него да утврди да позив није био уручен и зато нема услова да се одржи суђење.
НЕОЧЕКИВАНИ ПРЕОКРЕТ У тренутку када су у судници завладали мук и неверица, за неочекиван преокрет се побринуо Јаншин адвокат Франци Матоз. Он је изјавио да је његов клијент обавештен о жалбеној седници, што је отворило пут да иста буде и одржана.
Судија није губио време: три сата касније, истог дана (!) донета је коначна пресуда – веће Вишег суда у Цељу потврдило је пресуду Окружног суда да је Јанша крив за вређање новинарки. Еугенија Царл је вест да је Јанша ипак долијао сажела на Фејсбуку: „После шест година – победа! Одбијена је жалба Јанеза Јанше! Првостепена пресуда-осуда од три месеца условне робије за клевету преживела је Виши суд и (благовремено) постала правоснажна. Трајало је, али ово је слатка и праведна победа. За све новинарке. За све жене овог света. За све жртве мушких шовиниста. За све жртве сексиста. Гнусним, подлим увредама нема места нигде, нити за кафанским шанком, а камоли у јавном дискурсу. А камоли из уста представника највиших државних органа.“
Застаревање је заустављено, пресуда је правоснажна. Победу правне државе је, међутим, засенила чињеница да словеначку владу, све до тренутка када ће је почетком јуна преузети Голобов кабинет – води осуђеник „повратник“ Јанез Јанша. Брзо се распршило очекивање да ће Јанша преузети одговорност за своја (не)дела и поднети оставку. Бирачима утеху пружа сазнање да је та пресуда тек почетак – Јаншин наследник Роберт Голоб се у предизборној кампањи обавезао да ће се, ако освоји изборе, његова влада обрачунати са свим незаконитостима оне претходне. Оптужница за Јаншиног министра привреде је већ написана – за кажњиве радње које му се стављају на терет запрећена је казна до осам година затвора.
Државно тужилаштво је узело под лупу и све работе других Јаншиних министара, као и њиховог шефа. Извесно је да, ако не заврши у затвору, за кормилом државе више свакако неће бити. Услов за високе државне функције је и да особа није осуђивана. Што Јанша, захваљујући упорности две одважне новинарке – више није.