Легионари трећег доба

Све недаће које задесе једно друштво први осете пензионери. Стоички их они подносе, чекајући да се власт смилује и удели им неку „мрвицу“ повећања, како би на достојан начин „изгурали“ остатак живота

Пензионери су, скоро по правилу, категорија грађана коју и најмањи економски поремећаји прво погоде. А тек када инфлација и трошкови живота убрзано расту, пензионери су у првим „ешелонима“ и само што не изговоре ону латинску „Ave Caesar, morituri te salutant“ (Здраво Цезаре, поздрављају те они који ће умрети). И када је требало спасавати државу од банкрота, били су прве жртве; када је навалила корона, највише је њих проредила, рат у Украјини и енергетска криза, праћени инфлацијом и скоковитим поскупљењима, пензионере су изложили осиромашењу и беди.
Европа нам ту не може бити узор, јер скоро сваки шести европски пензионер живи на ивици беде и принуђен је да додатно ради, нарочито они најсиромашнији. Међутим, последњих година активним пензионерима су се придружили некадашњи менаџери и професори, који настављају да раде после пензионисања, иако имају нешто веће пензије од прве групе. Дакле, живот од пензије постаје мађионичарска категорија.
А да се не мире са својим тренутним стањем и статусом, показало је Удружење синдиката пензионера, које је крајем маја затражило састанак с Александром Вучићем, како би решили драстично погоршан материјални положај својих чланова због повећања цена. Написали су му да око милион пензионера живи с примањима мањим од 30.978 динара месечно, колико износи просечна пензије у Србији, тачније између 12.000 и тих 30.978 динара.
Навели су и да је прошле и ове године умрло 47.800 пензионера више од новопридошлих и то не само због ковида него и због материјалне угрожености. За њих, јануарско усклађивање пензија од 5,5 одсто инфлација је већ појела, па овај синдикат предлаже да се усагласе измене „швајцарске формуле“ ванредног усклађивања пензија које су, тврде они, пале испод 40 одсто просечне зараде, као и да поразговарају о могућностима увођења минималних пензија знатно виших од пољопривредних, израду социјалних картица за пензионере, те да реше питање казнених поена за превремени одлазак у пензију.
Економисти ће рећи да је проблем у томе што стопа инфлације расте скоро на дневном нивоу, док се плате повећавају једном годишње, па пензионерима никако није најповољније да се њихови чекови усклађују са зарадама. Како кажу, најстарији грађани две трећине новца дају за храну и баш их брига што расту цене станова, али када су намирнице у питању, врло су забринути. Њих занимају само цене струје, хране и лекова. Њихови чекови су повећани на почетку године, али је у обзир узета прошлогодишња инфлација иако су у међувремену цене додатно отишле навише.

[restrict]

НАЈАВА ПОВЕЋАЊА Онако, успут, пензионери су председника подсетили да у овим тешким временима има подршку већине од њих 1.600.000, те да зато „с правом очекују да у овој тешкој ситуацији неће бити заборављени“.
И нису. Иако је председник Србије Александар Вучић доскора изазивао страх и панику код грађана најавом предстојеће тешке, скоро застрашујуће зиме, недостатка енергената и скупе хране, одједном је изашао с обећањем да ће пензионери најкасније с 1. јануаром следеће године имати повећање пензија које неће бити мање од 18 одсто. „Сада смо у најповољнијој позицији, спустили смо ниво пензија на 9,1-9,2 одсто удела у БДП-у, и велика је вест да ће пензионери имати највеће повећање пензија у не знам колико година и деценија, суштински и реално“, рекао је Вучић новинарима након отварања обилазнице од петље Орловача до тунела Стражевица. Појаснио је да ће једно повећање пензија можда бити и у октобру, али свакако у новембру и децембру, као и друго од 1. јануара наредне године, напомињући да не говори о једнократним давањима, већ о повећању пензија. „То укупно неће бити испод 17-18 одсто. То је невероватно и неочекивано у оваквим условима. Пензионери, имаћете најкасније са 1. јануаром повећање пензије од 18,2 одсто, ако нам ММФ у потпуности одобри“, изјавио је Вучић.
Одмах иза председника је и министар финансија Синиша Мали најавио састанак са ММФ-ом о измени швајцарске формуле за усклађивање раста пензија због раста инфлације, како бисмо увели „швајцарску формулу плус“, да би пензије могле брже да расту и боље прате раст зарада и тиме заштитио стандард пензионера. И Мали је рекао да би пензије биле усклађене у два наврата, прво у октобру или новембру, као и јануару, и да ће пензије бити укупно повећане између 18 и 20 одсто.
Водећи одговорну економску политику, дошли смо до тога да је удео пензија у БДП-у 9,2 одсто и наша жеља је да се уведе ново фискално правило, рећи ће Мали за ТВ Хепи. „И да уколико имате удео пензија испод 10 одсто БДП-а, да имате право на ванредно усаглашавање или ванредну индексацију пензија до 10 одсто. Ако су вам пензије између 10 и 10,5 одсто БДП-а, да усклађујете пензије с растом просечних зарада. Између 10,5 и 11 одсто да то буде швајцарска формула и изнад 11, односно како не би прешло 11 одсто – да усклађујемо пензије с инфлацијом. Са жељом да раст пензија прати раст просечне плате“, објаснио је министар Мали.
Како је рекао, оваквим приступом остварујемо циљ да достигнемо 2026. просечну пензију од 450 или 500 евра и да имамо 1.000 евра просечну плату у Србију. Подсећа да садашња швајцарска формула предвиђа усклађивање раста пензија 50 одсто с инфлацијом и 50 одсто раста просечне зараде и наводи да је то сјајна формула у стабилним условима, али не и када је увећана инфлација.
Мали је нагласио да је у нашој земљи раст просечне зараде и даље бржи од инфлације. „Максимално штитимо животни стандард пензионера“, истакао је Мали и додао да ће пензионери први добити повећање и осетити стабилност јавних финансија Србије.
Али срећу квари и изазива извесно подозрење поменути ММФ, који је раније „чување“ буџета Србије тражио баш на рачун пензионера. Последњи договор Србије и ММФ-а из јула 2018. године испреговаран је као саветодавни, али показаће се да с ММФ-ом нема везе без обавезе и да је у овакав однос с Фондом, поред Србије, ушла само једна егзотична економија – Сејшели. Елем, по члану 4 статута, Фонд има право увида у стање економије сваке земље чланице, а поготово земље с којом има аранжман, и након што скенира економску ситуацију, ММФ прави списак препорука. У случају непоштовања споразума (читај препорука) то би аутоматски био негативни сигнал међународним финансијским тржиштима и инвеститорима у погледу кредибилитета економске политике у Србији, што би могло да има негативне финансијске последице по услове задуживања земље.

ШВАЈЦАРСКА ФОРМУЛА И статистике говоре да су пензије реално пале на око 40 посто просечне зараде а многи стручњаци сматрају да би због инфлације пензије требало усклађивати два пута годишње. Просечна пензија у Србији пре десетак година била је 59 одсто просечне зараде запослених. Данас једва досеже 40 одсто просечне плате. За реално заостајање раста пензија за растом зарада данас економисти окривљују и тзв. швајцарску формулу за раст пензија која је наводно требало да омогући бржи раст пензија у односу на зараде.
Када се једном утврди износ пензије за неко одређено лице, тај износ се периодично мења да би се повећала куповна моћ пензија. Томе служи „швајцарска формула“, која дато увећање обрачунава у односу на раст цена и зарада. Изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању од 1. јануара 2020. године уведена је индексација пензија према „швајцарској формули“, којом се примања пензионера усклађују с растом инфлације и просечном зарадом, односно 50 одсто с трошковима живота, а 50 одсто с растом зарада. Иако је њоме првобитно било предвиђено усклађивање раста пензија два пута годишње, ипак се прешло на једногодишње, јер се инфлација, наводно, врло мало мењала.
Швајцарска формула прво је примењена у Швајцарској, да би се овакав систем обрачуна пензија пренео у друге европске земље, које углавном комбинују (додуше, у различитим односима) неку врсту усклађивања с инфлацијом и растом зарада. Изузетак су земље с врло високим расходима за пензије, као што су Француска, Италија, Аустрија и Шпанија, које своје пензије усклађују само с инфлацијом.
У нормалним условима, сматра се да је инфлација од отприлике 2% нормална, тј. довољно ниска да не представља привредне проблеме, док је инфлација преко тог износа нешто што треба спречити. Чак и с том ниском инфлацијом пензије би сваке године губиле куповну моћ. Тако да раст пензија у складу с инфлацијом одржава њихову апсолутну куповну моћ, па пензионери могу купити отприлике исту количину добара и услуга сваке године током свог пензионерског стажа.
Србија је „консолидацију“ пензијског осигурања након петог октобра прошла кроз неколико фаза у погледу начина усклађивања пензија. Швајцарска формула уведена је 2003. године, и према њој су пензије усклађиване у априлу и октобру, да би била напуштена већ 2005. као део аранжмана са ММФ-ом, пошто се инсистирало на смањењу јавне потрошње и на дугорочним пројекцијама које су упућивале на неодрживост пензионог система у Србији.
До 2008. примењивана је формула по којој су пензије усклађиване само с растом цена – њихова куповна моћ је одржана, али се њихов однос према платама смањио. Онда је наступио удар на буџет пошто су пензије током само једне године повећане кумулативно за око 30% (у супротном је ПУПС претио да ће изаћи из тек склопљене владе Мирка Цветковића што би је оборило). Одмах након тога дошла је криза, што је смањило јавне приходе.
Пошто толики ниво пензија српска економија није могла да финансира, 2010. је уведено ново правило да се пензије усклађују с инфлацијом и економским растом изнад 4% (који није никада ни био достигнут током периода важења ове одредбе). Напокон је 2014. уведено смањење пензија (како би се избегао банкрот државе), око кога се и данас многи споре. Онда је 2018. уведен нов, до тада невиђен институт: увећање уз пензију у условима постојања фискалног простора.
Висина пензија, пошто се оне одмах исплаћују од пензионих доприноса од тренутних радника, зависи пре свега од висине зарада и запослености. Услед ниског броја радника у односу на пензионере, ствар овде не стоји добро са 2,2 милиона запослених који плаћају доприносе према 1,7 милиона пензионера. Стога и питање, откуд наједном могућност за повећање? Односно, одакле новац? Одговор је дала „Нова економија“, која предвиђа да ће број пензионера у 2022. највероватније бити око три одсто мањи него у 2019. и да ће за толико бити смањени и издаци за пензије, те оцењују да постоје „одређени економски аргументи за мању модификацију швајцарске формуле“. Све по оној домаћој „док неком не смркне, другом не сване“.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *