Легионари трећег доба

Све недаће које задесе једно друштво први осете пензионери. Стоички их они подносе, чекајући да се власт смилује и удели им неку „мрвицу“ повећања, како би на достојан начин „изгурали“ остатак живота

Пензионери су, скоро по правилу, категорија грађана коју и најмањи економски поремећаји прво погоде. А тек када инфлација и трошкови живота убрзано расту, пензионери су у првим „ешелонима“ и само што не изговоре ону латинску „Ave Caesar, morituri te salutant“ (Здраво Цезаре, поздрављају те они који ће умрети). И када је требало спасавати државу од банкрота, били су прве жртве; када је навалила корона, највише је њих проредила, рат у Украјини и енергетска криза, праћени инфлацијом и скоковитим поскупљењима, пензионере су изложили осиромашењу и беди.
Европа нам ту не може бити узор, јер скоро сваки шести европски пензионер живи на ивици беде и принуђен је да додатно ради, нарочито они најсиромашнији. Међутим, последњих година активним пензионерима су се придружили некадашњи менаџери и професори, који настављају да раде после пензионисања, иако имају нешто веће пензије од прве групе. Дакле, живот од пензије постаје мађионичарска категорија.
А да се не мире са својим тренутним стањем и статусом, показало је Удружење синдиката пензионера, које је крајем маја затражило састанак с Александром Вучићем, како би решили драстично погоршан материјални положај својих чланова због повећања цена. Написали су му да око милион пензионера живи с примањима мањим од 30.978 динара месечно, колико износи просечна пензије у Србији, тачније између 12.000 и тих 30.978 динара.
Навели су и да је прошле и ове године умрло 47.800 пензионера више од новопридошлих и то не само због ковида него и због материјалне угрожености. За њих, јануарско усклађивање пензија од 5,5 одсто инфлација је већ појела, па овај синдикат предлаже да се усагласе измене „швајцарске формуле“ ванредног усклађивања пензија које су, тврде они, пале испод 40 одсто просечне зараде, као и да поразговарају о могућностима увођења минималних пензија знатно виших од пољопривредних, израду социјалних картица за пензионере, те да реше питање казнених поена за превремени одлазак у пензију.
Економисти ће рећи да је проблем у томе што стопа инфлације расте скоро на дневном нивоу, док се плате повећавају једном годишње, па пензионерима никако није најповољније да се њихови чекови усклађују са зарадама. Како кажу, најстарији грађани две трећине новца дају за храну и баш их брига што расту цене станова, али када су намирнице у питању, врло су забринути. Њих занимају само цене струје, хране и лекова. Њихови чекови су повећани на почетку године, али је у обзир узета прошлогодишња инфлација иако су у међувремену цене додатно отишле навише.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.