ИЛИ-ИЛИ И ПОСЛЕ ТОГА – Нови прилози процесу европског самопоништавања

Русија постаје земља наде. На друштвеним мрежама сте могли видети како се Путину пева на либанској свадби, плакат с његовим ликом носе демонстранти у Малију, а кад је Шолц ишао у Јужну Африку да их наговара да уведу санкције, јавно мњење га је громко подсетило да их је Совјетски Савез подржавао кад су се ослобађали колонијализма

Вероватно знате, али вреди цитирати још једном: „Да бисмо спасли Европу, ми морамо да наставимо да купујемо руску нафту. Ако ми то не чинимо, Путин ће нафту продавати другде и профитирати више, зато је боље куповати руску нафту и не омогућавати му профит.“ Један српски читалац написа: „Ово је изјава века. Ово ће деца учити у школи као пример за људску глупост. Раја.“
Али у данашњој Европи Урсула фон дер Лајен није усамљени метеор. Додајемо мисли Каје Калас, премијерке Естоније: „Ми не зависимо од испорука гаса из Русије. Одакле узимате гас? – Купујемо из Финске и Летоније. А одакле њима гас? – Из цеви.“
Да нема Виктора Орбана и његових здраворазумских реаговања, Биће које би ових дана слетело из свемира, а познаје Земљане, помислило би да Европљани (сем Срба, традиционалних ометача европске хармоније упркос настојањима наше елите да то „поправи“) учествују после Великог брата и Задруга у новом ријалитију који се зове Лудница. Али сада то чине сви становници континента.

САВЕТИ КОЈЕ НЕ ТРАЖИМО А ако би шта очекивао од „аналитичара“, зачудио би се. И Јирген Хабермас, који је знао где ђаво спава, сад се врти у „кругу без краја“: „Захтеви за помоћ из неправедно нападнуте Украјине који нам погрешне процене и политику бројних немачких влада испостављају као моралне оптужбе, разумљиви су баш као и наше узбуркане емоције, емпатија и потреба да помогнемо. Па ипак, смета ми самоувереност и морална индигнација оних који у Немачкој оптужују савезну владу због њеног преиспитивања и резервисаности.“
Видео би да и Јапанци делају „европски“. „Нагасаки се придружио Хирошими да не позива Русе на годишњицу бацања атомске бомбе на град“, прочитао би у Јапан тајмсу. Зналцу Земљана не може бити непознато да су атомске бомбе, без преке потребе, 1945. бацили Американци!? У „новој нормалности“ најнормалније је да поносни убица буде почасни гост у кући убијених, учило би Биће из свемира.
Било би му чудно и како извесна намрачена жена Виола фон Крамон усред Београда објашњава Србима да је „у интересу српског народа да призна Косово“ а да ће она учинити све да и Косово призна Србију. Ако је икад ишта о Земљанима било јасно, онда је то да народи не одбацују своје територије, напротив, грабе се за њих чак и кад нису Косово.
Ипак, и на то стиже зачин: ауторски текст амбасадора Канаде, Норвешке, Пољске и Уједињеног Краљевства на насловној страни новина које од 1904. информишу Србе – Руска инвазија у речима и бројевима. Тешко је замислити у Србији читаоца – а да није обавезан као НВО активиста или политички радник – који од ових људи очекује да буду минимално коректни. То су им јавили и читаоци Политике. „Како вас није срамота, господо амбасадори, да ово објавите у српским новинама? Надам се да ће читати и коментаре читалаца. Мироточиви.“

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

Један коментар

  1. Глупости име ти је ЕУ, а можда и Европа, несретно азијско полуострво које мисли да је континент.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.