БЕОГРАДУ ПРЕТИ, ЗА ПРИШТИНУ НИ ПРЕКОР: За Шолца не постоји ни Заједница српских општина

НЕМАЧКИ канцелар Олаф Шолц донео је у Београд пун кофер услова – од захтева да признамо Косово, преко примедби да подржавамо сецесионистичке намере у Босни и Херцеговини, па до порука да морамо увести санкције Русији због украјинске кризе.

Са друге стране, није било чак ни бирократских протоколарних замерки на рачун Приштине, која је називана конструктивним партнером верним Европи, а Шолц је заобишао чак и да помене пређашњу поруку из Берлина да све договорено из Бриселског споразума мора да се испуни.

То значи да Заједница српских општина на чије се формирање чека девет година, што се Немачке тиче, није ни на маргини!

Уз тај списак захтева провлачи се понуда о европској перспективи, која је после Шолцовог сервирања у Београду у петак, само неколико сати касније у Грчкој, на самиту шефова држава Процеса сарадње у југоисточној Европи, добила и временску одредницу. Додуше оквирну, па се приступање земаља Западног Балкана може очекивати 2033?!

На таласу гурања Украјине ка ЕУ, што је још један нефер потез према кандидатима који чекају годинама, покушава да “плови” и Приштина, па премијер привремених институција Аљбин Курти, уз подршку Берлина, најављује да ће кандидатуру поднети до краја године.

Некадашњи министар спољних послова Живадин Јовановић истакао је за “Новости” да се у ери свакојаких притисака концентрисаних на Србију, истовремено подгревају нереалне амбиције друге стране.

– Немачка тренутно води политику која подсећа на ону у време разбијања Југославије, када су подржавали сецесионистичке намере и радили против Срба у Србији, али и у Босни и Херцеговини. И као да нису ништа извукли од поука, већ и даље, уместо да гурају ка стабилизацији региона, они својим једностраним потезима доприносе застрашивању и продубљивању кризе – објаснио је Јовановић.

– Сви са Запада, али на челу са Немачком, повлађују противницима Србије и није ми сасвим јасно каква им је ту рачуница, али је забрињавајуће. Повлађују и охрабрују наше противнике, а нама прете санкцијама и условљавањем такозваног пута ка ЕУ.

Према његовим речима, ширу слику свему дају и информације из немачких медија да огроман део наоружања који је намењен Украјини заправо завршава на Косову и Метохији.

– Примећујемо забрињаваћу једностраност и у БиХ, где се високи представник, Немац Шмит, који није легално постављен уз одлуку СБ УН, понаша као неки монарх, изнад свих институција, те он мења одлуке надлежних органа. Стога се поставља питање, 28 година после Дејтона, да ли је БиХ независна, или немачка колонија. Уз то, Немачка шаље додатних 500 војника у БиХ – навео је Јовановић.

Што се тиче понуде да 2033. можда уђемо у ЕУ, рекао је да је она добра како би се “мало тргли и повратили неки политичари из наше земље када су у питању илузије о убрзању”, и подсетио на ранија лицитирања датумима:

– У савременим геополитичким затегнутостима и великим неизвесностима, рачунати на било какво убрзање било би наивно. Тренутно се не зна шта ће бити сутра. Тако да то може да буде 2033. а можда и 2043. или 2053. Иза обећања не постоје озбиљне намере, јер Србија не може да се ослони ни на оно што је потписано, попут Бриселског споразума, а камоли на обећања. Давале су и их и много веће политичке личности од Шолца, па нису испуњена. Зато никакве концесије на конто приступања ЕУ Србија не сме да даје, ни по питању Косова, Русије или БиХ.

А, на европском путу Србије појавио се још један нон-пејпер о суседској политици и проширењу ЕУ министра спољних послова Аустрије Александера Шаленберга и министарке за европска питања Каролине Едштадлер, у којем се предлаже постепена интеграција кандидата за чланство у Унији. Двојац сматра да би кандидати, пре пуноправног чланства, требало да буду интегрисани у институције и фондове ЕУ, како би грађани у време приступног процеса осетили бенефите будућег чланства. Према Министарству спољних послова Аустрије, нон-пејпер су позитивно оцениле Мађарска и Италија.

Документ који предлаже интеграцију у заједничко тржиште, учешће у енергетској и климатској политици, програмима образовања, заједничкој спољној и безбедносној политици, одбрамбеној политици ЕУ, механизмима о заштити од кризе, крајем маја је упућен свим чланицама ЕУ, високом представнику за спољну и безбедносну политику Ђозепу Борељу, европском комесару за проширење и суседску политику Оливеру Вархељију. Аустрија је предложила и постепено укључење кандидата у ЕУ услед рата у Украјини, сматрајући да та криза угрожава источну суседску политику и могла би имати негативне последице по стабилност Западног Балкана, а “земље ЗБ треба имати на страни ЕУ”.