БЕОГРАД – ПРЕСТОНИЦА КУЛТУРЕ БАЛКАНА

Обележена слава града Београда – Спасовдан

Београд обележава овај дан од 1403. године

Светом литургијом, ломљењем славског колача у Старом двору и литијом од Вазнесењске цркве до Храма Светог Саве, 2. јуна је обележена слава града Београда – Спасовдан.
Домаћин славе и заменик градоначелника Горан Весић истакао је на свечаном пријему у Старом двору да Београд обележава овај дан од 1403. године: „У част обнове и напретка славимо Вазнесење господње – Спасовдан откада је у време деспота Стефана Лазаревића наш Београд 1403. године постао српска престоница. Вазнесење је симбол Христове победе, чему је претходило васкрсење, а деспот Стефан Лазаревић изабрао је управо Спасовдан за славу града јер је Београд те 1403. био опустео и разрушен, а Србија после Косовског боја пред нестанком.“
„За само неколико деценија мудри деспот Стефан Лазаревић је начинио од Србије снажну и богату земљу, а од Београда једну од најснажнијих европских тврђава. Наш највећи историјско-правни акт средњовековне државе, чувени Душанов законик, обнародован је управо на Спасовдан, 1349. године, а допуњен на исти дан пет година касније“, рекао је заменик градоначелника, и додао да је на прослави Спасовдана 1938. Београд – град херој одликован највишим ратним одликовањем – Карађорђевом звездом с мачевима четвртог степена.

„Вазнесењска црква, саграђена као градска црква 1863. године на предлог митрополита Михајла, који је претходно обновио спасовданску литију 1862, и дан-данас чува оригинални барјак из 1938, као поклон градоначелника Београда Владе Илића. Из ове цркве, која чува успомену на градску славу, блаженопочивши патријарх Павле обновио је нашу литију 1992, пре тачно 30 година“, нагласио је Весић истакавши да грађани Београда и данас поносно шетају иза тог барјакa.
„Колико народа у свету може да се похвали тиме. Зато када говоримо о историји, не наседајмо на лажну дилему – прошлост или садашњост. Историју памтимо, од ње учимо и поносно корачамо у будућност. Зато је Београд последњих година подигао споменике Стефану Немањи и деспоту Стефану Лазаревићу, али и Милутину Миланковићу, Бориславу Пекићу, Александру Дероку и Матији Бану. Наредних година Београд ће добити споменике посвећене краљу Драгутину, краљу Александру, али и Милошу Црњанском, Меши Селимовићу, Бранку Пешићу, Јовану Јовановићу Змају, као и Влади Илићу, под чијим барјаком и данас шетамо. Наша београдска породица је велика, она броји око два милиона чланова.“
Домаћин славе је претходно поздравио све присутне званице – патријарха српског Порфирија, надбискупа Станислава Хочевара, муфтију београдског Мустафу Јусуфспахића, председника Народне скупштине Ивицу Дачића, министре у Влади Републике Србије, представнике дипломатског кора, председнике општина и директоре јавних предузећа, те посебно српску децу с Косова и Метохије и из Црне Горе која су дошла у Београд овим поводом.
Патријарх српски Порфирије присутнима је честитао славу града Београда.
„Град Београд, слободно можемо рећи вековима обликује себе вером у Бога. Пре свега хришћанском и православном вером, а то значи да је и живот грађана кроз разне епохе устројаван на тим вредностима“, поручио је патријарх.

Спомен-клупа Едварду Русјану

Градски урбаниста Марко Стојчић и амбасадор Републике Словеније у Београду Дамјан Бергант свечано су прошле недеље у парку Едварда Русјана на Савском пристаништу открили спомен-клупу словеначком пилоту, конструктору авиона и пиониру ваздухопловства на овим просторима

Подизање споменика истакнутом пилоту, који на том месту страдао 1911. године, заједничка је иницијатива града Београда и словеначке амбасаде.
„Кроз овај заједнички пројекат смо много разговарали о пријатељству Словеније и Србије које смо делили кроз историју. Такође смо разговарали и о будућим пројектима. Ова клупа и спомен-плоча ће тек добити на значају када се у наставку заврши Линијски парк, што се очекује за око месец и по дана и када ће Београђани и гости престонице моћи да прођу овим потезом и упознају се с ликом и делом Едварда Русјана“, најавио је Стојчић, и захвалио академском вајару Стевану Филиповићу и ливцу Александру Станишићу јер су својим делом оплеменили простор иза Бетон хале.
Амбасадор Бергант је подсетио да је прошло две године од иницијативе до реализације овог пројекта: „Захваљујући многима идеја је реализована. Посебно задовољство ми је што је Београд подржао иницијативу Амбасаде Словеније и омогућио да се данас налазимо у парку Едварда Русјана.“
Откривање спомен-клупе Едварду Русјану увеличали су својим прелетом два авиона Војске Србије, као и свечани оркестар Министарства унутрашњих послова.

Филмски конкурс „Грин фест 2022“

Центар за унапређење животне средине отворио је конкурс за такмичарске филмове који ће бити приказани на 13. Међународном фестивалу зелене културе „Грин фест“ од 21. до 25. новембра 2022

Конкурс „Грин фест“ је међународног карактера, а пријављују се филмови који се баве темама природе и биодиверзитета, климатских промена, ваздуха и вода, отпада од хране, одрживе моде, циркуларне економије и иновација, одрживог развоја.
У разматрање ће бити узети филмови произведени након 1. јануара 2019. године. Филмови могу бити пријављени у четири категорије: кратки филм, филм средњег метра, дугометражни и анимирани филм. Осим награда у наведеним категоријама, биће додељене и две специјалне награде за најбољи образовни филм (Учимо за будућност) и најинспиративнији филм фестивала (Покренимо будућност).
Све информације о конкурсу се могу пронаћи на званичној страници фестивала – www.greenfest.rs.
Међународни фестивал зелене културе „Грин фест“ је највећа „зелена“ манифестација у региону југоисточне Европе. Током претходних дванаест година на конкурсе за такмичарске филмове је стигло готово 6.700 филмова са свих континената, одржано преко 150 образовних садржаја и представљено више од 160 излагача и уметника.

Текстови се објављују као део Пројекта суфинансираног из буџета Града Београда, Градске управе, Секретаријата за информисање


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.