ЗАПАД НАМ ИЗМИЧЕ РУСКУ СТОЛИЦУ: Јачају притисци из ЕУ да Београд напусти политичку неутралност, Немци у игру убацују и економске разлоге

ПРЕТЊЕ из Европске уније да Србија не може да седи на две столице, да мора да се усклади са политиком Брисела и уведе санкције Русији достигле су врхунац лицемерја јер нам се заузврат нуди – да останемо да “висимо” у празном простору.

ЗАПАД НАМ ИЗМИЧЕ РУСКУ СТОЛИЦУ: Јачају притисци из ЕУ да Београд напусти политичку неутралност, Немци у игру убацују и економске разлоге

Фото: АП

Тако, на пример, бриселска администрација и даље није отворила поглавље 31, о спољној и безбедносној политици, које годинама коче балтичке државе и то управо под аргументом да виде Србију као будућег “Тројанског коња” Русије у ЕУ. Али, управо тај одељак који није ни “начет” Запад сада једнострано реторички “отвара” али само у сврху притиска да се Београд одрекне Москве.

Од нас се тражи да раскидајући везе са Руском Федерацијом сами поткопамо не само националне, него и економске интересе, док поједине земље ЕУ, међу којима и најутицајнија Немачка, и у овом гигантском сукобу са највећом земљом света врло пажљиво одмерава сваки корак како, пре свега, не би угрозили снабдевање енергентима.

ПРАТИТЕ “ПЕЧАТ” НА ТЕЛЕГРАМУ 

Ипак, то не спречава европске званичнике – међу којима последњих недеља предњаче управо они из Берлина – да нас упозоравају да је Србија и у политичком, економском и вредносном смислу много ближе Немачкој и ЕУ него Русији. Ту најрадије користе управо метафору да се “не може седети на две столице које су миљама удаљене једна од друге”.

Тако је и специјални изасланик немачке владе за Балкан Мануел Сарацин уочи посете Београду још једном подсетио српске власти и грађане колику финансијску помоћ добијају из ЕУ и “натрљао им на нос” да је након напада Русије на Украјину проруски став неспојив са статусом кандидата.

Сарацин је дао и “лекцију” Србији, поручујући да је у нашем интересу да се што пре ослободи свих зависности од бескрупулозног режима, не пропуштајући да напомене да има и реперкусије на одлуке привредних субјеката да ли земља неповратно држи европски курс или не. Ово је опробани рецепт, поготово Немачке, за притиске на Србију, посебно имајући у виду да су они наш највећи спољнотрговински партнер и да њихове компаније овде запошљавају више од 70.000 људи.

Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић рекла је у понедељак да нико не може да заустави Србију на европском путу када је реч о процедури само због тога што се није придружила санкцијама Русији, али да ће је то успорити.

– Очекујем да ће поједине државе чланице поставити питање неусклађивања Србије са режимом санкција као један од главних услова који ће их можда мотивисати да нам не дају подршку да отворимо идући кластер 3 (конкурентност и инклузивни раст) за који смо спремни. Ако је некада приоритет била економска интеграција, владавина права, сада то постаје заједничка спољна и безбедносна политика.

И шеф Делегације ЕУ у Београду Емануел Жиофре подсетио је у понедељак да се Унија стално мења и развија и да нови кандидати морају да се прилагоде. Он је позвао Србију да се придружи акцијама ЕУ, наводећи да као кандидат има обавезу да се “прогресивно усклади” с политиком Брисела.

ПРАТИТЕ НАС НА ВИБЕРУ

– Придруживање ЕУ је процес који је јасан и ту нема пречица – био је, с друге стране, јасан Жиофре.

За амбасадора у пензији Бранка Бранковића нема дилеме – или ће нас ЕУ поштовати као независну и суверену земљу са сопственим интересима, или у њу не треба да уђемо. Он, за “Новости”, каже да ни Немачка, превасходно због енергената, никада није до краја прекинула односе са Русијом, а од нас тражи да заборавимо на вишевековно пријатељство:

– Заузврат нам не нуде ништа, осим теорије да ћемо једном можда ући у ЕУ ако испунимо све што се од нас тражи. Ми можемо и да уведемо санкције Русији и да признамо Косово, али сам убеђен да ни то не би убрзало наш европски пут. А ако бисмо тада и ушли у ЕУ, с обзиром на то да смо подлегли њиховим притисцима, сматраће нас државом другог реда и стално “завртати уши”.

Иначе, национални конвент о Европској унији у понедељак је, у отвореном писму, позвао председника Републике и Владу Србије да донесу одлуку о усклађивању са рестриктивним мерама ЕУ према Русији.

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (NKEU) ⋆ Evropski pokret u Srbiji

– Да, као друштво, тако поручимо да вођење агресивног рата у Европи није прихватљиво у 21. веку, а да су европске вредности прокламоване у нашем Уставу истинско опредељење унутрашње и спољне политике. Данас, када се цела Европа налази усред најозбиљније безбедносне и политичке кризе од краја Хладног рата, Србија треба да се определи – наводи се у писму Националног конвента.

УБРЗАТИ ПРИЈЕМ

МИНИСТАР иностраних послова Аустрије Александер Шаленберг заложио се у понедељак у Софији за убрзање приступног процеса региона.

– Не смемо изгубити Западни Балкан. Морамо сада дати гас. Ширење ЕУ на Западни Балкан треба да буде настављено упркос рату у Украјини – поручио је аустријски званичник.

СВЕ ВИШЕ ПРОТИВ ЧЛАНСТВА У УНИЈИ

ЈОШ једно истраживање јавног мњења потврдило је да пада подршка грађана за чланство у Европској унији. Према анкети коју је Институт за европске послове урадио у сарадњи са Нинамедиом, 45 одсто подржава улазак Србије ЕУ, 43 је против, а 12 одсто не зна. У овом истраживачком таласу, забележена је најнижа вредност процента испитаника који подржавају, као и највиша вредност процента испитаника који не подржавају чланство Србије у Унији.

ПРАТИТЕ “ПЕЧАТ” НА ФЕЈСБУКУ  

БРНАБИЋЕВА: ДРЖИМО СЕ ПРАВА

ДА СЛЕДЕ све јачи притисци на Србију да уведе санкције Русији упозорила је и премијерка Ана Брнабић. Она је додала да председник Александар Вучић “игра” дипломатску игру на невероватан начин, те да на састанцима користи познавање историје и права, па је тешко да му се да аргумент против.

Брнабићева је навела да изјава председника Русије Владимира Путина у вези са Косовом додатно отежава ситуацију Србији, те да је невероватно колико Путин, како каже, имитира све оно што је Запад радио деведесетих година у случају Србије и Косова.

– Ми као земља покушавамо да се држимо међународног права као “пијан плота”, у томе се разликујемо од других – указала је премијерка.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.