ВРЕМЕНСКА КАПСУЛА ЈОВАНКЕ БРОЗ

ЗЕЧЕВИЗИЈА

Шта нам открива изложба слика и предмета из заоставштине покојне Јованке Броз која је, у сарадњи Галерије Матице српске и Музеја Југославије, свечано отворена у Новом Саду

Пре неки дан, под насловом Партизанка и Фрагонар. Колекција слика Јованке Броз у оквиру „програмског лука ’Хероине’ Европске престонице културе“ (ма шта то значило!) а у сарадњи Галерије Матице српске и Музеја Југославије, свечано је отворена у Новом Саду изложба слика и предмета из заоставштине покојне Јованке Броз, о којој се каже: „Галерија Матице српске и Музеј Југославије први пут јавности представљају уметничка дела из виле Јованке Броз у којој је провела последње 33 године. Више од три деценије боравила је у својеврсном кабинету успомена који је као временску капсулу пренела из једног окружења у друго, покушавајући да што је више могуће имитира амбијент председничке резиденције у којој је живела заједно са Јосипом Брозом Титом. Изложена дела и поједини предмети говоре о интимном свету Јованке Броз, њеном укусу, али и рефлексији времена и историјских прилика у делима ликовне уметности које је одабрала као декор свог животног простора. Ова колекција настала је спонтано као кулиса једног живота партизанке и прве другарице Југославије, а исто тако је и нестала. Изложба је покушај да на тренутак рекреирамо један уметнички укус и епоху у контексту историје Југославије, њене идеологије, културе и друштва.“ „Аутори изложбе Ана Панић из Музеја Југославије и Никола Ивановић из Галерије Матице српске представиће јавности причу о уметничким делима и предметима који су се налазили у вили Јованке Броз. Шта је овај амбијент могао да значи за Јованку лично, како можемо разумети и читати простор једног сећања, нека су од питања на која ћемо се осврнути. Кроз дијалог приказаћемо уметнички живот у Југославији, и каква је (ваљда била) позиција бивше прве даме унутар југословенске културе и друштва“, каже се у извештају РТВ од 10. маја ове године. О самој изложби писаћу кад је будем видео, а оно што следи није критика исте нити се уопште тиче избора и поставке двоје кустоса него поставља питање колико се цео овај „културолошки перфoрманс“ уклапа у презентацију нечега што има претензију да се појави под „програмским луком“ Европске престонице културе и то о трошку српског народа.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

 

 


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.