ВЕРУЈЕТЕ ЛИ СОПСТВЕНИМ ОЧИМА ИЛИ ЗЕЛЕНСКОМ?

ЗЕЧЕВИЗИЈА

Многи наступи Зеленског, остављени без коментара или чак и дискретног отклона, нису ни објективни нити уравнотежени, него сасвим обрнуто, необјективни и неуравнотежени, што се никако не уклапа у општа начела о истинитости информисања, која би требало да владају на нашем Јавном сервису. Ко нам то стално намеће овог циркусанта?

Обавезна фигура у сваком ТВ дневнику Јавног сервиса Србије, таман колико и његовог „луксембуршког такмаца“, јесте украјински председник Зеленски са дневном дозом испирања мозга свом и светском масовном гледалишту. Од отварања Канског фестивала, Давоса или поводом било какве друге актуелности у јеку масовног и беспоштедног хибридног рата, чији смо сведоци и учесници, свакодневно морамо да подносимо раздражујућу и иритантну појаву ове индивидуе и на домаћим екранима, РТС-овим колико и иним, који као да се испомажу и међусобно допуњују у спровођењу неке, изгледа, заједничке обавезе. Добро „Н1 и ини“…

[/restrict]

Али ко такав кулук намеће дневној агенди домаћег Јавног сервиса Србије, иначе дужног да се по Закону о јавном информисању (чије тачке више не могу да понављам у свакој прилици!) држи правила о објективности и доступности информација под једнаким условима, а да не говоримо о избалансираном и уравнотеженом приступу једне државе низу осетљивих спољнополитичких питања, што већ спада у домен политике. Није та пракса баш толико заштићена „уређивачком аутономијом“ на коју толико воле да се позивају на РТС-у, јер доводи до веома честе конфузије у вези са званичном политиком, коју је народ, с правом, навикао да чита и у емисијама „државне телевизије“. Многи наступи Зеленског, остављени без коментара или чак и дискретног отклона, нису ни објективни нити уравнотежени, него сасвим обрнуто, необјективни и неуравнотежени, што се никако не уклапа у општа начела о истинитости информисања, која би требало да владају на нашем Јавном сервису. Ко нам то стално намеће овог циркусанта? Најновији пример је изјава Зеленског о предаји његових јединица у Азовстаљу Русима, коју он назива „евакуацијом после (изгледа успешно обављеног – Б. З.) борбеног задатка, којом су руководили безбедносни органи Украјине“. Ако добро парафразирам (јер је тамо убачен један „аматерски рез“), радило се о некаквој редовној, готово плански спроведеној војној акцији самог Зеленског! Међутим, око камере је видело нешто сасвим друго. Била је то безусловна предаја и разоружавање потпуно разбијене војске, претрес до голе коже и одвођење у заробљенички логор последњих остатака „Азова“ у колони на чијем челу се налазило оклопно возило с препознатљивим знаком Z. Коме да верујемо? Зеленском или својим рођеним очима? Наједном је и спикер нашег дневника, готово у чуду, заћутао! И тек ту препознали смо победу стварности: један једини, немонтирани, неми, непрекинути кадар збиље. Редак пример ратне покретне слике, која приказује истину.

РЕКВИЈЕМ ЗА АНТИХРИСТА А и било је време. То је тек после два дана пошто се предао у Азовстаљу признао и Зеленски, а онда је за суноврат свих својих нада у овом рату затражио некакву сулуду компензацију, коју би требало да му од Русије искамчи беспомоћни и ојађени Запад. Шта се, заправо, догодило? Постигнута је епохална, преломна победа Русије у овом рату. Када су из пацовских канала истерили Прокопенка и последњу нацистичку багру (нису ништа још саопштили о странцима, нити верујем да ће, док не дође време новог Нирнберга, који најављују), Руси су схватили да су постигли други најважнији циљ свог епохалног предузећа.

Први је извршен још у почетних 48 сати рата, када је сломљена целокупна армијска инфраструктура Украјине као државе. Ниједан украјински авион никада више неће полетети. Преостала копнена логистика сведена је на обезглављене остатке некад респектабилне армаде, заостале од совјетског (дакле, руског) доба и натовске опреме бесомучно упумпаване од стране Вашингтерне, која је разуђена по огромном простору, лишена хране и џебане, килаво вођена, обезглављена и тако прецизно гађана да се никад више неће довући на ратиште. Жалибоже оноликих сенатских и конгресних милијарди и братских, а поготову трагично страћених, словенских живота. Други циљ је постигнут у Мариупољу, уништењем психолошко-пропагандне инфраструктуре мајданске Украјине. Ту смо својим очима видели и чули она четири минута апсолутне тишине коју је растворила киша, као најјезивији реквијем за фијаско једне лудачке идеологије. Био је то призор пораженог Антихриста, који се, колико јуче, темељио на изворном нацизму охрабреном од психотичног Запада. Та четири минута која смо својим очима видели и чули требало би стално понављати, без великих речи и саслушавања заробљених, (што је иначе бешчастије и туга и што се, брате мили, просто не чини пред ТВ камерама!). То је прави финале и расап ратних таламбаса понижене и избезумљене Европе, потпуни фијаско какофоничне русофобне хистерије усмерене ка колектору Атлантика. Богу хвала што не уђосмо у ту и такву Европску унију јер бисмо и сами учествовали у колективном ваљању по блату какво још не виде савремени свет. За четири минута азовсталске тишине умукла је – забезекнута! – оргија касноготичког, екстатичног, макабралног плеса смрти какав се још није играо од средњег века, сада оденут у хеви метал, дигиталну монтажу и шљаштећи евросонг. Та Црна смрт кувала се заиста у лагумима Азовстаља и ускоро би изашла на свет у виду куге и колере, стелт бактерија, антракса, бруцелозе, ешерихије коли, дифтерије и оног правог – не симболичног! – Пекићевог беснила у режији млађег и старијег Бајдена, Викторије Нуланд и самог Зеленског, да није било ове беспоштедне руске експедиције у средиште земље. Ако се икада тај навелико презирани руски месијанизам стопостотно доказао у сукобу с реалношћу пропалог света, онда је то било 21. маја 2022. на црном жалу Азова, када је дословно решио човечанство неопеване беде!

КАПИЈА ПАКЛА Да, најважнија руска победа, можда и прави крај рата. Лишена идеологије слепе мржње, која је уздигла Мајдан до врхунског закона управљања земљом, Украјина ће сада падати као серија беспомоћних домина. Без сатанских инсигнија, хакенкројца, есесовских амблема, обрнутог крста, чудовишта и аждаха из дубина зверске подсвести, убилачких татутажа и ритуала уздигнутих на степен званичног државног култа, какав је било распињање Малоруса на крст, неонацистички режим Зеленског сурваваће се сам од себе у наредних неколико месеци, потопљен у серију кипећих котлова. Наћи ће се тамо и још неколико хиљада азовита, црних витезова зла, које су плански расејали Аваков, Турчинов, Јацењук и сам Зеленски по дубини украјинске војске, али сада без главе и наде, у вапијућој агонији. Домине ће падати једна за другом. Не помажу ту више нови пакети санкција ни капитолско бацање ионако безвредних, новонаштампаних долара у рупу без дна. До краја године видећемо оно за чим мазохистички жуде Европска унија и њени трансатлантски господари: украјинско-пољско-прибалтичку и финску границу начичкану руским бојевим главама, са Калињинградом, највећом балтичком рампом с дометом одавно наштелованим на циљеве, у самом срцу Четвртог рајха. Ето до нас чега нас је довео „оружани одговор“ НАТО-а на све руске предлоге разумних договора и уговора. Чудовишни цинизам „отворених врата“ довео нас је до саме капије пакла. Има ли икога ко није свестан да је иза тих врата – крај овог света?

ЖИГ ЗВИЈЕРИ Зато она четири минута тишине у Мариупољу сада добијају библијско значење. Коме није јасно да је овде реч о последњем рату у животу врсте, управо о оном сукобу који описује обрачун божанских и сатанских сила у Новом завету, о Армагедону, томе ништа није јасно нити може да буде. Последњи рат између добра и зла, дакле рат против Бога на овом свету води се управо сада „против Звери и земаљских краљева из њеног табора“ (Откр. 19:19) у више него дословном смислу. Читајте: „И видјех звијер и цареве земаљске и војнике њихове скупљене да се побију са оним који сједи на коњу с војскама његовијем.“ Цео НАТО био је до јуче у бункерима Азовстаља, са својим генералима, адмиралима и међународним особљем актуелних земаљских „царева“, окупљеним око једног жига и једног богоборног циља! Ко је видео ухваћене виновнике вечитог зла, ишаране по целом телу симболима Сатане, зла и мржње, изгубљених погледа у којима нема ничега осим знака Звери, хипнотисане и опседнуте окултном магијом, лакше чита и следећи стих: „И би ухваћена звијер, и с њом лажни пророк који учини пред њом знаке, којима превари оне који примише жиг звијери и који се поклањају икони њезиној: живи бише бачени обоје у језеро огњено, које гори сумпором“ (Откр. 19:20). Море око Мариупоља одавно већ гори огњеним сумпором и пламти као колосална „грчка ватра“ око индустријског монструма од кога штрчи само беживотни бетонски скелет, завијен у облаке отровних испарења. Црни Азовстал збиља даје библијску слику краја човечанства и самог дна пакла. Сада се говори да ће бити срушен, да камен на камену од њега неће остати и да ће ту бити посађена зелена трава. Могу да разумем осећања житеља мирног приморског Мариупоља, који желе да брзо забораве инферно кроз који су прошли и да се посвете миру и љубави поред мора. Ја бих га, међутим, оставио онако како га је замислио и направио његов скулптор Ринат Ахметов, онаквог какав је сада, да временом зарасте у коров, шикару и чкаљ и заувек остане белег ништавила, какав је његов библијски претходник, Хар-Мегидо, дубоко у Језраелској пустињи, где нема никога и где се легу шкорпије.       

[/restrict]