УРУЧЕНА НАГРАДА “МЕША СЕЛИМОВИЋ”: Добитница Весна Капор признање примила из руку Милорада Вучелића

НА МЕСТУ некадашњег, у давном бомбардовању са земљом сравњеног здања Народне библиотеке Србије, на Косанчићевом венцу, данас је уприличена још једна свечаност у част књиге – 34. додела престижног признања “Новости” за књигу године, “Меша Селимовић”.

УРУЧЕНА НАГРАДА МЕША СЕЛИМОВИЋ:  Добитница Весна Капор признање примила из руку Милорада Вучелића (ФОТО)

Скулптура са ликом великог писца и повеља, праћене новчаним износом, отишле су у руке Весне Капор, за чији је роман “Небо, тако дубоко” у издању СКЗ гласало 26 од укупно 61 критичара, чланова Великог жирија.

ПРАТИТЕ “ПЕЧАТ” НА ТЕЛЕГРАМУ 

Писање је озбиљан разговор са собом – тако је, парафразирајући Мешу, своју слављеничку беседу насловила Весна Капор, која је награду примила из руку Милорада Вучелића, главног и одговорног уредника “Новости”.

– На питање од ког писца је највише научио, и који је писац за њега најзначајнији, Меша Селимовић каже: “Достојевски ме је отровао још у петнаестој. Он за мене и данас остаје највећи свјетски писац свих времена” – беседила је добитница признања. – Дуго сам се двоумила, поштовани и драги људи, како да почнем ову беседу; у контексту онога што се збива око нас, а враћајући се Меши, овај исказ опседао ме је као окидач. Достојевски, тај угаони камен књижевности, као у најгоре мрачно време, бива проглашен непожељним писцем, у најдемократичнијем веку и земљама, како тврде твoрци постистине и нових западних вредности. Стога се, ове Мешине реченице, и љубав, ово јавно признање о улози и величини Достојевског, не могу прећутати.

ПРАТИТЕ НАС НА ВИБЕРУ

Време у коме живимо, подивљало и бучно, непристојно, крши многе моралне принципе и моралне законе, навела је Капор, те одлучна да “као протест против безумља, настави у духу Мешиних речи, а сопственог искуства”, додала да се повест коју је сама живела и приповедала у књизи “Небо, тако дубоко” улива у Мешину широку поетичку реку, да се прича о Тари Сеници улива у ту реку суза, у тај трагички простор, увек исти, без обзира на то који је век.

Др Душко Бабић, члан Великог жирија “Новости” је, говорећи о награђеној књизи, рекао да би изнад свих жанровских одређења која би се могла приписати овој прози, могло да стоји: књига о болу, а испод ових речи могли бисмо додати читав низ жанровских ознака: поетски роман, прозна поема, венац песама у прози, тужбалица…

– Крећући се трагом највећег српског писца, Весна Капор је веровала да може наћи и казати себе. Роман “Небо, тако дубоко” сведочи да је ишла добрим путем – закључио је Бабић.

ПРАТИТЕ “ПЕЧАТ” НА ФЕЈСБУКУ   

Још једна од критичара који су својим гласом допринели избору романа Капорове за књигу године, др Даница Андрејевић, запитала се “Како језик да разуме смрт?” и рекла:

– На ово питање које је поставио један други добитник, Драган Јовановић Данилов, одговарала је и Весна Капор својим новим награђеним романом “Небо, тако дубоко”. Наша ауторка написала је роман који је кануо у српску књижевност као чиста, голема суза ламента због изгубљеног блиског живота. Та суза је утолико духовно блиставија што долази у нашу дехуманизовану стварност и баш зато што је суза, чини лакшом неподношљиву тежину постојања. Та суза нас истовремено постиђује и уздиже у свести да смо заборавили плакати над животом и над смрћу. Та суза, најважније, чини разлику у савременој романескној пракси и доказује да сваки писац различито пројектује своје присусуво у свету. Весна Капор је ту сузу претворила у ласер којим разлаже бол.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.