СУДЊИ ДАН И АТЛАНТИДА

Појава моћних офанзивних и дефанзивних руских стратешких система свакако додаје самопоуздање људима у Кремљу, јер су иступили бар два корака испред Америке и Запада у целини

Криза у Украјини и војни сукоб који се у овој земљи води већ осам година одавно су прерасли у битку за ново форматирање света и глобалног поретка за читав 21. век. И с обзиром на то да је улог и за Русију и за Запад, а посебно за Вашингтон, веома велики – све отвореније се говори да би рат могао да се излије с територије Украјине и захвати друге делове европског континента и шире. У том смислу, с обе стране све чешће се помиње и могућност не само конвенционалног већ и нуклеарног рата између Русије и САД. Како упозоравају на Западу, у овом рату не би било победника, мада се сви припремају, и своје стратешке планове кроје, узимајући у обзир управо ту, најгору опцију.

Томе има више разлога. Пре свега, имајући у виду да се Москва не бори само против Кијева већ иза њега стоји НАТО који га снабдева огромним количинама тешког наоружања и финансијским средствима за покретање армије од преко пола милиона људи, јасно је да је пред Русијом нимало лак задатак од чијег исхода зависи и њена будућност. Као што је јасно и да би се овај сукоб пре или касније десио без обзира на то ко га је први започео. Било је то само питање времена, јер је сваким даном у последњих неколико година украјинска војска јачала и том процесу није било краја. Тако се Москва нашла у ситуацији да наспрам себе има техничку, логистичку, стручну и финансијску моћ више од 30 земаља Запада које не крију одлучност да једном засвагда „заврше с Русијом“, на сличан начин како су покушавали 1812, 1914, 1918. и 1941. године.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

 


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.