ШУЦКОРИ КРЕНУЛИ У ЏИХАД ЈОШ 1914

Грађа на којој се заснива Станићева књига објављена је у листу „Српска зора“, који је излазио у Сарајеву од новембра 1918. до новембра 1922. године. Сачувано је врло мало примерака овог листа у чијој су рубрици „Захтијевамо у име правде, реда и мира“ објављене 252 оптужнице које садрже неколико стотина имена српских жртава и њихових џелата

Одмах после Сарајевског атентата Аустроугарска је почела да спроводи најбруталнији терор, који је трајао током целог Првог светског рата, над својим држављанима Србима из Босне и Херцеговине. Без улажења у суштину тог терора не може се просуђивати ни о покољима Срба у Независној Држави Хрватској, али ни о српским страдањима која су се десила у Хрватској и Босни и Херцеговини у ратовима од 1991. до 1995. године. Значајан допринос разумевању тог терора из времена Првог светскога рата, који је осмишљен и спроведен у окриљу Хабзбуршке државе, његовог замаха и обима пружа књига „Под царским вешалима: терор над Србима у Босни и Херцеговини 1914-1918. према извештајима листа ’Српска зора’“ историчара Милета Станића која се недавно појавила у издању београдске издавачке куће „Свет књиге“.

Током Првог светског рата животи Срба у Босни и Херцеговини нису имали никакву вредност, убијани су као птице, као дивље животиње, а да за то нико није одговарао. Цео српски народ у овом делу Хабзбуршке царевине био је подвргнут свеопштем терору који су, уз подршку државе, спроводили шуцкори, једна врста милиције задужене да контролише Србе. Шуцкоре су чинили углавном домаћи, житељи Босне и Херцеговине муслиманске и римокатоличке вероисповести. Потицали су из најугледнијих породица, а неки од њих били су државни чиновници којима је дата неограничена власт. За њима се повела већина муслиманског и римокатоличког становништва, које је пљачкало и демолирало српске радње и српске читаонице. У то време била је забрањена ћирилица, спаљиване су ћириличне књиге. Неким Србима одузимано је држављанство, а из Подриња, како би се заштитила аустроугарска граница са Србијом, исељаване су целе породице и насеља. Злостављана су српска деца, жене и старци, посебно је прогоњено и осуђивано српско свештенство. Мушкарци су одвођени у таоце, затвори су били пуни, оснивани су логори. Многи нису доспели до затвора, убијани су без суђења. Неки су се нашли пред преким судовима, одакле су одвођени на вешала. О тим злочинима сведочи тридесетак фотографија из Станићеве књиге, преузетих из Архива САНУ, које су снимили представници аустроугарске власти. На тим фотографијама су опљачкане и демолиране српске радње и читаонице, групе Срба осуђених на вешала, а највише је фотографија на којима су вешала са Србима и њиховим џелатима.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.