САРАЦИН ДОТЕЖЕ ШОЛЦОВУ ОМЧУ: Изасланик Берлина оголио до краја – Немачка очекује да се Београд определи и уведе санкције Русији

ОНО што је немачки канцелар Олаф Шолц прошле недеље у Београду рекао у увијеној форми, у уторак је изасланик Берлина Мануел Сарацин до краја оголио: од нове српске владе се очекује да коначно направи избор – ЕУ или Русија, односно да уведе санкције Москви.

САРАЦИН ДОТЕЖЕ ШОЛЦОВУ ОМЧУ: Изасланик Берлина оголио до краја - Немачка очекује да се Београд определи и уведе санкције Русији

Фото: Танјуг

Овај обруч око Србије званични Берлин, који је преузео кључну улогу испред ЕУ када је реч о Западном Балкану, стеже већ недељама, чији званичници мало-мало, па долазе да испоруче захтеве, зачињене претњама и уценама. Притом, притисак вешто пребацују и на економско поље, не пропуштајући прилику да пошаљу поруке да ће због седења на две столице Србија угрозити економски развој и довести у питање бројне инвестиције из Уније, нарочито Немачке чија бројна предузећа послују овде и са којом имамо највећу трговинску размену.

ПРАТИТЕ “ПЕЧАТ” НА ТЕЛЕГРАМУ 

Сарацин, који се у уторак састао са председником Србије Александром Вучићем, током разговора је поновио већ устаљену дипломатску флоскулу “да ће политика проширења и рад на снажењу сарадње међу државама Западног Балкана бити један од приоритета немачке спољне политике у наредним годинама”.

Оно што је, међутим, изговорио изван Андрићевог венца било је без много околишања – да се од Србије очекује да изнесе јасан став о дешавањима у Украјини и да се усклади са санкцијама ЕУ:

– Свако ко у Србији рационално размишља економски и политички ће више ценити сарадњу са Немачком и ЕУ, него с Русијом. Власти у Србији покушавају и даље да седе на две столице, да обема странама дају нека оправдања. Али, ми очекујемо од политике у Србији да нам да знак да је схватила. Сматрам да су Немачка и ЕУ атрактивније за Србију него руско царство Путиново – рекао је Сарацин.

Он је био јасан и да ће однос према Русији и косовски чвор бити два кључна питања за Берлин. Од Србије очекује да постепено уведе санкције Москви, као и да се дијалог о нормализацији са Приштином коначно покрене.

И Вучић је у уторак рекао да је да Сарацин затражио да се српска спољно-политичка агенда усклади са европском, разумевајући при том ситуацију и чињеницу да то не може увек онако како би неки желели:

ПРАТИТЕ НАС НА ВИБЕРУ

– Јасно је изнео став и то чини сваки представник ЕУ и западног света. Немојте да имате илизује да ће неко то да прескочи.

Како је саопштено из Председништва, Вучић је током разговора са Сарацином истакао да ће Србија још интензивније наставити да следи свој европски пут, нагласивши да је Србија својим озбиљним и одговорним приступом регионалној политици препозната као поуздан и одговоран партнер у региону, посвећен политичком дијалогу и даљем развоју регионалних односа у свим областима:

– У том смислу, председник је истакао да Србија придаје велики значај Берлинском процесу, а да иницијатива “Отворени Балкан” представља још један проактивни приступ наше земље регионалном повезивању.

Говорећи о дијалогу Београда и Приштине, саговорници су се сагласили да је разговор једини прави пут за решавње отворених питања, као и за постизање одрживог договора. Вучић је нагласио да очекује конструктивну подршку дијалогу и проналаску компромисног решења које ће омогућити трајну стабилност региона уз примену постојећих договора, а пре свега формирања Заједнице српских општина, које изостаје већ више од девет година.

Председник је нагласио да се Србија залаже за пуну и доследну примену Дејтонског споразума, али се противи наметнутим решењима која не уживају сагласност сва три конститутивна народа, сматрајући да овакве одлуке никако не могу да воде просперитету и стабилности БиХ, наводи се у саопштењу.

Дипломата Зоран Миливојевић каже, за “Новости”, да је дипломатска офанзива на линији стратегије Берлина која ставља наш регион на врх интереса нове немачке владе:

– Са Немцима нема дилеме, они су врло јасни и директни и све што кажу заиста и мисле, знате на чему сте. Оно што траже и очекују од Србије је да се јасно изјаснимо када је реч о сарадњи са Русијом, а код распетљавања косовског чвора очекују проналажење решења на бази међусобног признавања, односно потврде косовске државности, без било какве промене граница. С друге стране, Немачка се залаже за политику проширења, али то неће зависити само од њих, него и од Франуцске, чији је председник Емануел Макрон пре неколико дана у Европском парламенту отворено дао предност реформама ЕУ у односу на пријем нових чланица.

ПОДРШКА ГРАЂАНА – ОБАВЕЗА

ПОВОДОМ објављивања коначних резултата председничких избора, Вучић је у уторак захвалио грађанима на огромној подршци и истакао да то значи и огромну обавезу и одговорност.

ПРАТИТЕ “ПЕЧАТ” НА ФЕЈСБУКУ  

– Добио сам 1.530.000 гласова више од другопласираног, а два милиона више од трећепласираног. То су готово нестварни бројеви, посебно у другом мандату када сте већ досадили свима, када су вас људи сити после толико година.

ВЕЧЕРА КОД БОРЕЉА

НА питање да прокоментарише нову визију ЕУ о којој је говорио Макрон, Вучић је у уторак рекао да се нада да ће ускоро имати прилике да види француског председника и из прве руке чује неке његове идеје, коначни план, да би могао да се изјасни о томе.

Српски председник у среду иде у Брисел, на радну вечеру коју за лидере са Западног Балкана организује шеф дипломатије ЕУ Ђозеп Борељ. Дипломатски извори кажу да ће фокус овог неформалног окупљања дешавања у Украјини, како она утичу на регионалну безбедност, европску економију, али ће тема бити и усклађивање политика земаља Западног Балкана са ЕУ.

2 коментара

  1. Пред Вучићевим носом маше се шаргарепицом – Немачку ништа не кошта да се “залаже” за пријем Србије у ЕУ. Што не значи апсолутно ништа, јер о пријему не одлучује само Немачка. А Вучић ће “још интензивније да следи европски пут Србије”, што Немачкој, и осталима, пружа дивну прилику за бескрајан притисак на Србију, који се неће окончати ни после евентуалног увођења санкција Русији и признања Косова… увек ће постојати нешто што ће се тражити од Србије мимо свих (нпр. Бугарске, Румуније, Хрватске…) а у ЕУ Србија НЕЋЕ УЋИ – све до самог распада ЕУ који је већ започео… Паметнији део Србије треба послушати и одустати од сулуде идеје: ЕУ по сваку цену!

    Како, једном, неко мудар рече: “Нећемо добити ништа, а изгубићемо све”
    .
    А немачке (и друге) инвестиције, или “инвестиције”? Па Немци нису ту да би Србији било боље (јер никад неће то дозволити) него због себе и свог профита који износе из земље – иначе, зашто би били овде??? Неће они отићи одавде док не “скину кајмак”. Због њих, не треба подлегати уценама. И нека иду; СКУПО они стају Србију, а и Србија има способних људи…

    Ни цела ЕУ није јединствена, а од нас се тражи да (од)сечемо грану на којој седимо! Прст на чело!

  2. Odnos Nemacke prema Srbiji momentalno lici na odnos Amerike prema Nemackoj. Od pocetka ruske intervencije Solcu se sugerise da koriguje politiku prema Rusiji ako hoce da ostane u milosti Vasingtona, sto znaci da se Nemacka konacno mora odreci Brantovske istocne politike. Simptomaticno je da je upravo u ovom momentu Nemackoj pripala duznost ukucavanja zadnjeg eksera. Svi su izgledi da je Srbija deo pritiska na Solca stoga bi mu “ uspeh” u lomljenu Srbije dobro dosao. Mozda je to uzrok nervozi koja se ogleda u neuobičajeno čestim kontaktima.
    Sa druge strane sada u svoj svojoj pogubnosti na povrsinu isplivava srpska ekonomska politika koja nas je dovela do ekonomske zavisnosti ( u ovom slucaju od Nemacke) koja se, izrazena udelom negativnog salda medjunarodne investicione pozicije u BDP-u tumaci kao indeks ekonomske potcinjenosti , tj. indeksom kolonizacije jedne zemlje. Jasno je da neispunjenjem nemackih ( americkih) Srbiji preti kolaps. I to narodu treba reci.
    Prema ekonomskim izvestajima ovako izgleda stanje Srbije u brojkama: u evrima izrazen BDP Srbije se tokom perioda 2013-2020. povecao ukupno za 28% (sa 36,4 na 46,5 milijardi evra), dok se negativan saldo MIP uvecao kumulativno cak za 38% (sa 30,6 na 42,4 milijardi evra). Zavisnost Srbije je sve ove godine enormno rasla sto ju je dovelo do ekonomske ( politicke) potcinjenosti i, fakticki gubitka politicko-ekonomskog suvereniteta.
    Vise se ne postavlja pitanje sta se hoce ili moze uciniti, vec sta se mora.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *