ЛЕВИЈАТАНОВА МРЕЖА

ОБЗОРЈЕ НОВОГ СВЕТА

Познати руски писац и стручњак за питања вештачке интелигенције Игор Шнуренко ових дана је скренуо пажњу на важан текст ветерана америчког новинарства Томаса Фридмана. По Шнуренковој оцени текст „Укидање матушке Русије је у току“ (Тhe Cancellation of Mother Russia Is Underway), који је Фридман објавио у „Њујорк тајмсу“ 6. марта, неоправдано није до данас добио публицитет у Русији, о Србији да и не говоримо.

„СУПЕРОРУЖЈЕ“ И „СУПЕРЉУДИ“ У наведеном тексту Фридман, близак врху америчких „демократа“, указује на ново системско „супероружје“ помоћу кога колективни Запад покушава да оствари свој циљ „укидање Русије“, што је заправо само проба за укидање Кине. Према Фридману, та три системска „супероружја“ у поседу колективног Запада су: употреба санкција као „економског еквивалента атомској бомби“, мрежа „моћних људи, компанија и група“ и „ново и старо, духовно и емотивно“ „оружје“ у виду промоције заједничког става Запада. Шнуренко с правом скреће пажњу на прво и друго „оружје“, који у збиру откривају суштину организације савременог Левијатана.

Санкције истовремено уводе „суперсила (САД) и индивидуално – ’свемоћни људи’“. Под superempowered people Фридман очигледно подразумева, како примећује Шнуренко, „људе са мрежном свешћу“, јер се људи у структури Левијатана претварају у „неуроне велике неуронске мреже и усклађено делују како би достигли циљ“. Пошто је свет по Фридману тако устројен, „свемоћни људи, компаније и групе друштвених активиста могу да умножавају своје сопствене санкције и бојкоте без било каквих владиних налога, појачавајући изолацију и економско дављење Русије, мимо оквира оног што могу да учине националне државе“. Само се деловањем тог новог системског „оружја“ у виду „мрежног управљања“ може објаснити како „сада Русији и Русима отказују на све стране – од балерина до фудбалских тимова, компанија и оркестара“, пошто до тога „све чешће долази на иницијативу ’супермоћних људи’ и малих група“. И док националне државе „из сурових разлога реалполитике могу и укинути санкције, децентрализовани субјекти могу то да не ураде“.

ГЛОБАЛИЗАЦИЈА МОРАЛНОГ ОГОРЧЕЊА Речју Игора Шнуренка, „Запад је указао на егзистенцијалног непријатеља“ и сада је остало да се „елементи система (мреже недржавних субјеката, прим. З. Ч.) обуче да сарађују, да постигну синергију“. За успешно функционисање глобалне јединствене мреже недржавних субјеката подједнако је важна дигитализација којом се поништава државни суверенитет, али и срозавање образовног нивоа друштва и конзумеристичко морално раслабљивање људи.

Фридман је објаснио како у пракси изгледа деловање система недржавне мреже субјеката у сфери увођења санкција Русији, које по њему немају премца у историји. Погонско гориво овог система је оно што Фридман назива „глобализацијом моралног огорчења“ (the globalization of moral outrage), која се формира на следећи начин: „почиње гледањем кратког видео-снимка на интернету који показује руске војнике како пуцају на нуклеарно енергетско постројење, преко запосленог који објављује тај видео на својој фејсбук страници, до групе запослених који шаљу мејл својим шефовима“ да се изјасне о бојкоту Русије, јер ће у супротном „изгубити раднике и купце“. Као пример деловања недржавних субјеката у хибридном рату колективног Запада против Русије, Фридман наводи глобалну хакерску групу „Анонимус“, која је изјавила да ће оборити руске веб-сајтове.

Фридман полази од тезе да се рат одвија „у казину глобализације XXI века“, а у казину по њему мора победити крупије, а не Владимир Путин. Ако пођемо од чињенице, коју признаје и амерички аналитичар, да је Путин у „игру“ уложио сав улог, онда је вероватније да ће за исход садашњег рата, као што рекосмо у претходном тексту, пресудан бити резултат оружане, а не информатичке борбе.

УКИДАЊЕ ЧОВЕКА То, међутим, не значи да је борба коју Левијатан води на пољу информационих технологија и медија неважна. Значајна је онолико колико је у једном рату важно обезбеђење позадине. А у овом рату позадина се не налази само источно од линије Ростов–Белгород–Курск, већ у свакој држави у којој Левијатан води борбу за контролу свести људи. Јер у овој фази Левијатан води рат за „укидање Русије“, а у случају победе у следећој фази „укидању ће се“, речју Шнуренка, „подвргнути човек као систем и човечанство као систем“. Тренутно се, заправо, разрађује технологија „укидања сваког система, сваког дела система, била то држава, делатност, компанија или посебни човек, који се усуђују да се не уклопе или се врло споро уклапају у глобалну агенду“, закључује на основу Фридмановог чланка Игор Шнуренко. У рату за одбрану слободе и боголикости човека који Русија води против глобалистичког Левијатана фронт и позадина су планетарних размера и свако је призван да учествује у том рату, борећи се против локалних компрадора.

БИРАЧИ И КОМПРАДОРИ Како се рат у Украјини наставља, у Србији је све активнија компрадорска мрежа у служби глобалистичког Левијатана, о којој говори Томас Фридман. Прави пример таквог деловања представља директор ЈКП „Београдске електране“ Раде Баста. Он је, с обзиром на службу коју обавља, ових дана дао сасвим непримерен интервју, у коме се заложио за закључење новог гасног споразума с Русијом на што краћи временски период, за ослобађање Србије од енергетске зависности од Русије, изградњу нуклеарних електрана уз помоћ САД и, најзад, за хитно укидање Српско-руског хуманитарног центра у Нишу (!). У тренутку када је, према истраживању НСПМ, чак 82,1% грађана Србије против увођења санкција Русији, у рат за контролу свести Срба укључен је као наводни независни експерт директор Београдских електрана. Глобалистички Левијатан тиме поручује да у условима светског рата још увек чврсто контролише компрадорску мрежу одлучивања, која је у колонијалној „демократији“ ван домашаја бирача. Рат за суверенизацију државе не може се пак добити без развлашћивања компрадора.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.