ПРУГАСТОПЛАВА ИСТОРИЈА ГРАДА МРТВИХ

Пераст, детаљ ФОТО: Н. М.

СВЕТИОНИК

Пераст је данас, током године, слабонасељени град, али је због наплативог љета, када постаје кошница, једини обални град ограђен рампама на улазу и излазу.

Ријеч је о непроглашеном барокном граду-музеју, с двама припадајућим острвима, природним Светим Ђорђем и Госпом од Шкрпјела, која сама у Пераст попризове онолико туриста колико и град пун палата и цркава. Ако би могли да бирају, римокатолици би је из Боке, сигуран сам, прогласили за иконички симбол туристичке Црне Горе, јер нема нити једног спота без чудесне Госпе од Шкрпјела.

Будући да је на свега два метра изнад морске површине, по њој Приморци мјере има ли или нема пораста нивоа свјетског мора. Пераст је бродоградилиште имао 1336.

У Поморској школи Марка Мартиновића, славни је бродовласник, математичар и наутичар из 17. вијека подучавао лично седамнаест синова московских кнежева. Њих у Пераст шаље цар Петар Велики по препоруци из Венеције. Пераст је дао море познатих, кад и једног адмирала руске флоте Матију Змајевића, о коме руски извори, иако је био римокатолик, пишу као о Србину.

Пазимо…

Епитет историјског Града мртвих Пераст је први пут стекао иза страховите сараценске похаре, 1624. Од тада, уз мртво име града, љубило се свако случајем заостало презиме, као што и пуж приљепак настоји да заувијек воли приобалну голу стијену.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.