ПРЕДАТОР КАО ЗВЕЗДА И ОРКЕСТАР КАО СОЛИСТА

Ненадано, на великој београдској сцени Мадленианума, у представи Пучинијеве опере Тоска, 6. маја, догодиле су се чудне ствари. Други чин, у коме Скарпија губи живот, постао је централни, најјачи чин, а ми се некако нисмо порадовали када је убијен. Како је могуће да негативац, окрутни предатор, зли сплеткарош буде главни адут једне опере? Могуће је ако Скарпију пева Жељко Лучић, који дијаболичног лика тумачи тако да му је немогуће одолети

Београд је присуствовао још једној врхунској представи Пучинијеве опере Тоска, 6. маја на великој сцени Мадленианума (прва је била у априлу у Народном позоришту у Београду – солисти Јасмина Трумбеташ Петровић, тенор Зоран Тодоровић, Скарпија Никола Мијаиловић). У Мадлениануму гостовала је национална опера из Темишвара, са својим оркестром и хором, својим солистима (сопран Лакримиоара Кристеску, тенор Алин Стоика) и нашим Жељком Лучићем као Скарпијом. Дириговао је Дејан Савић.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.