ПРАВИ ПУТ

ФОТО: БЕТА

Будући да се на тлу Украјине одвија „сукоб система вредности и цивилизација“, као што је патријарх српски Порфирије рекао председнику Србије Александру Вучићу, има ли он право да не поступи у складу с гласом свог народа?

Ако је веровати Новој српској политичкој мисли, а нико није понудио разлог да јој не поверујемо ако не рачунамо гунђање Стевана Дојчиновића који сарађује са ОЦЦРП-ом који сарађује са америчком Централном обавештајном агенцијом (извор: whitehouse.gov, званични портал Беле куће, 3. јун 2021, транскрипт разговора два висока званичника Националног савета за безбедност САД с новинарима), а сви они и те како имају разлога да не буду задовољни, српски народ опет је показао да је мудрији од сопствене јавне елите. И уз то му је и срце на правој страни, премда то ваљда и мора да иде једно с другим, уосталом, нема истинске мудрости без способности да се препозна добро.

ГЛАС НАРОДА Да не дужимо, многи су вероватно већ видели резултате испитивања јавног мњења а и иначе то добро знају, Срби неће да уведу санкције Русима. Анкета НСПМ-а показала је задивљујући, премда не и зачуђујући, степен јединства овог народа: чак 82,1 одсто грађана изричито не подржава увођење санкција Русији, насупрот тек 6,9 одсто оних који то подржавају (11 одсто нема став).

[restrict]

И остали представљени бројеви мора да су додатно изиритирали тих 5-6 одсто који нас мрзе јер морају да живе међу нама, наиме, тек 5,4 одсто испитаних залаже се за улазак Србије у НАТО (неко је овде и 27. марта 1941. био за Трећи рајх), док се 87,2 одсто томе противи, и само пет одсто би признало самопроглашену независност Косова и Метохије у замену за чланство у Европској унији насупрот 85 одсто који то не би учинили.

Тешко да бисмо око било чега другог оволико могли да се сложимо.

Уредник НСПМ-а Ђорђе Вукадиновић самоуверено је напоменуо и да се „друга истраживања о сличним темама могу разликовати за мање од два процента“, и збиља, подсетимо ли се и недавног истраживања „Ипсоса“ – које се такође многим јавним радницима није допало, али га нико није оспорио – по коме је први пут већина грађана против уласка у ЕУ (44 према 35 одсто, наравно, ово без косовског услова), немогуће је избећи закључак да је реч о јасном тренду који је сад додатно искристалисан текућим ратом Русије против нацизма у коме једино и можемо да не будемо с онима који су нас убијали у односу 100 за једног.

ФОТО: БЕТА

ГЛАС АМЕРИКЕ С тим у вези: „За разлику од прошлости кад се у Србији мислило да постоји трећи пут, да Србија није ни Исток ни Запад, да је некако посебна, да иде својим путем, сад већина Срба мисли да постоје прави пут и погрешан пут, и жели да изабере прави пут. У животу морате да правите изборе, и ово је такав тренутак“, рекао је у интервјуу „Политици“ амерички амбасадор у Србији Кристофер Хил.

Али наравно да овиме није признао пораз својих покушаја да нас натера да не поступимо онако како ми хоћемо.

Размере цинизма су, заправо, нестварне, чиме верно одражавају њихов однос према нама у коме – односу – ми само имамо право да поступимо по њиховом наређењу. Јер, изговара даље Хил, „постоји само један пут, и то је Запад, то је Европска унија. Морате да одлучите да ли хоћете да имате самодовољну војску, да купујете оружје из различитих земаља, или да се придружите колективној одбрани. То треба Срби да одлуче, а ја мислим да и јесу одлучили да им је будућност на Западу, а не на неком недефинисаном Истоку.“

Већ смо на страницама „Печата“ скренули пажњу да није довољно да уведемо санкције Русији, морамо да се окренемо и од Кине, и да поврх тога уђемо у НАТО, и управо нам је то сад поновио амбасадор Хил: „Србија, као и Шведска и Финска, треба да одлучи шта је најбоље за њу.“

И уз то је амбасадор „разочаран што проблем Косова још постоји“, тако да је признање независности наше јужне покрајине додатни захтев – не и услов, јер би то подразумевало да нам се нешто нуди заузврат – наших западних пријатеља.

Но згражавање на страну све и ако га је немогуће избећи, од свега што је амбасадор рекао најважнија је његова порука да сад морамо да урадимо оно што од нас траже. Да поновимо: „У животу морате да правите изборе, и ово је такав тренутак.“

То исто претходно је рекао и високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ јер је увођење санкција Русији „главни елемент европског пута“, а и колективни Запад у облику Г7 је у свом званичном саопштењу од Србије, отимајући јој Косово и Метохију, затражио да му се и у томе придружи: „Похваљујемо Албанију, Косово, Црну Гору и Северну Македонију због пуног усклађивања спољне политике са ЕУ, укључујући санкције и њихову примену. Позивамо Србију да учини исто.“

ПРЕДСЕДНИК И ВЛАДИКЕ Тако да је потпуно очигледно да председник Србије Александар Вучић нимало не претерује кад – по ко зна који пут – и приликом прошлонедељног сусрета с патријархом српским Порфиријем и члановима Светог архијерејског сабора СПЦ понавља да је Србија под „огромним притиском“ јер није увела санкције Русији, штавише, „то нам прави проблеме који ће бити све већи. У условима до сада невиђене хистерије, где бруталне претње постају језик свакодневице и где нико никога не жели да чује, наше је да покушамо да сачувамо своју земљу и народ, да сачувамо мир и живот у Србији.“

И: „Српском народу ће у септембру и октобру, на јесен, јединство бити потребније неко икада, јер следе најтеже време од 1945. године и велика искушења… Моја је молба за вас, јер свуда где има цркве има и народа, да нам помогнете да сви разумеју позицију Србије и да сви будемо јединствени.“

На коју тачно позицију Србије мисли председник није прецизирао, али је патријарх сасвим јасно образложио чему може да пружи подршку: „Осећамо да су времена компликована и више него тешка, због чега лежемо и будимо се с питањем када ће доћи крај сукобу у Украјини. Знајући да то није сукоб само две земље, које би по свему требало да имају могућност заједничког живота, него да је то много дубљи сукоб. Да то није само геополитички сукоб него сукоб система вредности и цивилизација.“

Другим речима, Вучић од патријарха није ни могао да затражи подршку за увођење санкција Русији јер би то значило да од њега тражи да се одрекне Христа.

Те стога и звучи утешно, као залог за будућност све јачих притисака да заузмемо погрешну страну у „сукобу система вредности и цивилизација“, што је патријарх похвалио „Вучићево одговорно понашање и принципијелни став“. А и Вучић му је заузврат обећао: „Радићемо све да одлуке које будемо доносили, доносимо у складу са интересима Србије и грађана. Чуваћемо мир, али и сопствене моралне вредности.“

ГАСНО ПИТАЊЕ А наравно, ту је и питање енергената. Предстоје разговори о продужењу гасног уговора, ту је наравно и питање нафте, и делује да смо донели једину рационалну одлуку да од Русије гас (и нафту) купујемо по пријатељским уместо по непријатељским ценама.

Председник Вучић најавио је да ће с председником Русије Владимиром Путином ових дана разговарати о три питања: „Не могу ја да знам шта ће Путин мене питати, али знам шта ћу ја њега. За мене су теме састанка количина гаса, цена гаса и сигурност снабдевања гасом.“

Ово је Вучић изјавио у понедељак. У уторак из Москве стиже непријатна вест: „Телефонски разговор Путина и Вучића није планиран у току наредних дана, саопштио је портпарол Кремља Дмитриј Песков. ’Међутим, то не значи да се такав разговор оперативно не може наћи у распореду’, додао је званични представник Кремља.“

Ово је, у последње време, други пут да је званична Москва одлучила да актуелним властима упути јавну опомену; сећате се, претходно је портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова казала да се пријатељи не понашају као што су се у односу на Русију понели наши званични представници, а вероватно се то односило на гласања у Уједињеним нацијама.

Цитираним Песковљевим речима пак претходила је вест да је Србија, на форуму у Тирани под називом Стратегија ЕУ за јадранско-јонску регију (с Хрватском, Словенијом, Италијом, Грчком, БиХ, Црном Гором, Северном Македонијом, Албанијом и Сан Марином), кроз тачку 1 усвојене декларације гласала за осуду „незаконите и неоправдане агресије Русије на Украјину“.

А сигурно је и да није непримећено прошло бизарно обраћање Радета Басте, директора ЈКП „Београдске електране“, који је путем сајта овог комуналног предузећа обавестио јавност да је „руска инвазија на Украјину (…) показала да модел војне неутралности у Европи више није одржив и да је то погрешан концепт“. Цитирамо без (неопходних) лекторских интервенција: „Потребно је што пре брз прелазак на чисту енергију који је важан не само због борбе против климатских промена већ и добро решење да се смањи енергетска зависност од Русије. Србија мора да се окрене себи и својим интересима и што пре улаже у своју енергетску безбедност кроз гасну диверсификацију… Енергетика је једно од кључних питања економије и спољне политике и раније сам позивао Владу да се укине мораторијум на изградњу нуклеарних електрана и упути позив САД и ЕУ ради отварања научно-истраживачког центра за нуклеарне технологије у сарадњи са Институтом у Винчи.“

И, за крај овог експозеа о енергетици, за случај да је остало нејасно шта је заправо писац пожелео да поручи: „Србији није потребан Српско-руски хуманитарни центар за ванредне ситуације у Нишу, Србија има капацитета и знања да то може сама да има у оквиру МУП-а и стога га треба хитно укинути.“

Управо је ових дана, иначе, стигла и вест да „европски парламентарци траже транспарентнији рад или гашење Српско-руског центра у Нишу“. А амбасадор Хил је, у разговору за „Политику“ на који смо већ указали, командовао: „Ту је и нуклеарна енергија, за коју мислим да је треба додатно подржати.“

Па се поставља питање да ли се директор комуналног предузећа Баста свега овога сам сетио, или му је неко то рекао. И још важније питање да ли је уопште нормално да, у моменту у коме Русе треба да молимо за што нижу цену њиховог гаса, директор Београдских електрана јавно тражи да их отерамо дођавола. Ко га је нахушкао, мора да су се упитали и у Москви.

Кудикамо утешно, стиже одатле практично истовремено и порука Александра Бабакова, потпредседника руске Думе који годинама слови за Путиновог човека задуженог за Србију. Путем „Политике“, он указује да председник Србије Вучић „показује велику храброст кад се супротставља колосалном притиску Запада који жели да примора Београд да се придружи санкцијама против Москве. Ми смо свесни тога и ми то ценимо. Ми схватамо да је председник Србије спреман да плати тако високу цену не због руског ’спасибо’ већ због личног убеђења да држава мора имати суверену политику, да таква политика једноставно нема алтернативу. Јер Александар Вучић зна да прави суверенитет скупо кошта, а лако се губи.“

Уосталом, све ће постати много јасније кад Вучић и Путин буду разговарали, па и о цени гаса. Народ је већ рекао шта мисли о свему томе.

ПОГЛАВАР СПЦ БЛАГОСЛОВИО АУТОКЕФАЛНОСТ МПЦ-ОА

Патријарх Српске православне цркве Порфирије поручио је у уторак, 24. маја, на празник Свете браће Ћирила и Методија, у Храму Светог Климента Охридског у Скопљу, да Сабор СПЦ прихвата и благосиља аутокефалност Македонске православне цркве – Охридске архиепископије (МПЦ-ОА). „Сада, браћо и сестре, када дођемо овде, доносимо вам још једну радост. Свети архијерејски Синод СПЦ једногласно је одговорио на захтев МПЦ-ОА и Сабор наше цркве је благословио, одобрио, прихватио и признао њену аутокефалност. Уједно, браћо и сестре, дужност Синода је да заједно са архиепископом Стефаном и његовим синодом разради све техничко-организационе детаље, након чега ће уследити свечано проглашење званичног акта, а затим ће све помесне православне цркве бити обавештене и позване да прихвате аутокефални статус МПЦ-ОА“, рекао је патријарх српски, а пренели македонски медији. Српски патријарх је – након заједничког служења литургије у Храму Светог Климента Охридског са архиепископом Стефаном, што је пропраћено дугим и громогласним аплаузом многобројних верника – изразио уверење да ће све православне цркве ову вест примити с радошћу. Патријарх Порфирије је рекао и да је Македонија окићена највишим православним благодатима, место где су се вековима молиле сузе за спас људског рода, те додао: „Радујмо се данас јер се цела Црква радује са нама. Радују се небо и земља. Када се браћа воле, када славе име Божије, радујмо се што је после 55 година служена света литургија прво у Београду, а сада у Скопљу, за само неколико дана.“ Архиепископ Стефан је упутио захвалност члановима Светог архијерејског Сабора СПЦ у име верног македонског народа и МПЦ-ОА. „Наша 80-годишња посвећеност независној цркви никада није имала за циљ да нас одвоји од тела Христовог већ да нам омогући, као и увек, као и други православни народи, да слободно вршимо своју мисију“ – навео је архиепископ Стефан и додао: „У Београду у Цркви Светог Саве, а сада и у Скопљу, као да се громко зачуо уздах олакшања и нашим прецима и нама. И та радост олакшања потекла је од мајке цркве, Васељенске патријаршије и од сестринске српске цркве, Пећке патријаршије.“

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *