ПОВРАТАК (НИКАДА) ОТПИСАНИХ

ФОТО: БЕТА

Нова-стара влада у Црној Гори

Црној Гори је после „инцидента“ под називом „апостолска влада“ (неки су сматрали да је то прва демократска власт у историји Црне Горе), која је трајала годину и по дана, све враћено на „фабричка подешавања“, пошто је очигледно њена судбина неодвојиво везана за ДПС. Или макар воља и жеља оних који одлучују о њеној судбини.

ПРЕДНОСТ ТРЕЋЕГ МЕСТА Након пада владе премијера Здравка Кривокапића 4. фебруара 2022. писали смо у тексту „Реквијем за статус кво“ како се све враћа на почетак, на 30. август 2020. године. Са статусом кво у Црној Гори је тада завршено јер је влада која га је одржавала нестала. У претходна два месеца су се одвијали нови преговори о формирању владе, макар до наредних избора, где је поново главни чинилац био ГП УРА предвођен Дританом Абазовићем. Абазовић је потврдио чувену синтагму из политичке теорије и изборне комбинаторике да је најбоље увек бити трећа стран(к)а по јачини и по изборном резултату. Јер ако имате две стране које имају по, рецимо, 40% гласова подршке, ви са својих 10% одлучујете која странка од те две ће формирати власт и у том смислу ваших десет посто вреди више него четрдесет код неке друге.

[restrict]

У Србији то оличава нпр. СПС, који је готово увек тас на ваги и одлучујући чинилац при формирању власти, што се нарочито показало 2008. и 2012. године, а можда ће и сада. У Црној Гори је то био и остао ГП УРА, јер с једне стране су ДПС и његови сателити, који самостално не могу да „пребаце“ 50% , а с друге су ДФ и Демократе уз још неке странке и они такође самостално не могу да формирају власт. Ту у причу „упада“ Дритан Абазовић, који је са својих свега 5% освојених гласова одредио начин формирања потоње Кривокапићеве владе (при томе жестоко диктирајући услове у своју корист), оборио ту исту владу јер је увидео и вероватно му је обећано да за себе може изборити нешто више, и сада са ДПС-ом и сателитима формирао нову, „мањинску“ владу, са благословом Запада.

ТРОЈАНСКИ КОЊ ЗАПАДА Наравно, ту није битан Абазовић као такав већ они који стоје иза њега и који га форсирају као свог новог пулена и младу евроатлантску наду за Црну Гору. Ако је до избора и био „српски четник“ (како су му од миља певали Срби из Црне Горе, видевши у њему некога ко ће им помоћи да сруше ДПС), одмах после избора је постао „НАТО четник“ (каквих је и у Србији било доста, а има их и данас). Јер зна се где иду победници избора у колонијалним демократијама на консултације за састав нове владе – у стране амбасаде, наравно.

Процес његовог „превођења“ или макар потврђивања његове лојалности је текао постепено, због потенцијалних потешкоћа које би нагло мењање курса могло да изазове. И када је одиграо своју улогу као играч унутар нове већине (које без тог играча не би било), стварни „полиси мејкери“ за Црну Гору су проценили да је време за рушење те власти и враћање на бескомпромисно ДПС-овско монтенегринство споља и изнутра. А пошто се добро показао и у „апостолској“ влади, Абазовић је добио као нови премијер мандат да формира своју, мањинску владу. Све је то лакше разумљиво ако узмемо у разматрање и актуелни међународни контекст.

ПОСЛЕДИЦЕ РАТА У УКРАЈИНИ ПО СРПСКИ ФАКТОР Неспорно је да је Кривокапићева влада одржавала готово у потпуности спољнополитички континуитет својих претходника, што је објашњиво (иако није прихватљиво) са становишта чланства Црне Горе у НАТО-у и њеног фактичког обитавања у западној сфери утицаја. Стога са спољнополитичког аспекта није могуће објаснити њен пад. Реч је о унутрашњој консолидацији и избацивању српског политичког фактора са свих могућих места и појавних облика у администрацији и систему власти Црне Горе. Дакле и оно мало Срба што је почело да на разне институционалне начине поправља положај минимум трећине (оне обесправљене) становника те државе сада је избачено на улицу и нови-стари ДПС-ови и остали (Западу) подобни кадрови су постављени. То је јасно ако се узме у обзир опште потискивање руског „малигног утицаја“ које добија много веће сразмере у складу с општом ескалацијом заоштравања на релацији Запад–Русија од 24. фебруара до данас.

Јер једино место у Европи где Запад може да казни Русе и руске савезнике и где може да им се свети за сопствене поразе и руске успехе јесте Србија и српски политички чинилац у другим балканским државама. А сада је њихов положај у Црној Гори поново знатно погоршан, враћањем на стање не од 30. августа 2021. већ на оно које је владало до тих избора, када је ДПС суверено владао Црном Гором у име Запада. Стога су Срби поново постали колатерална штета већих светских процеса.

При томе, састав нове владе, број и називи њених министарстава и све остало нису у крајњој мери ни битни, пошто је њена судбина орочена тамо где је и одлучена – изван Црне Горе. И уједно порука сваком потоњем претенденту на власт – док си на антируској и антисрпској линији, све можеш и све ти је дозвољено, чим почнеш заступати не чак ни српске и руске већ интересе већине грађана Црне Горе, аутоматски си сам себе изопштио из разматрања и могућности да будеш власт. „Бајонетима се може све, само се на њима не може седети!“, говорио је Таљеран, Наполеонов шеф дипломатије. Док год буде НАТО бајонета над Балканом, опстајаће колонијална демократија и у власти ће седети њихови кадрови. Али неће ни они бити ту заувек.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *