POREDAK KOJI DOLAZI

Piše

VLADIMIR KRŠLJANIN

TEORIJSKE OSNOVE NOVOG SVETA

Pod pojmom Novi svet podrazumevamo novu epohu istorije čovečanstva koja upravo započinje, a u kojoj ulogu predvodnika ili najuticajnijih faktora imaju Rusija i Kina, koju je inicirala Srbija, svojim principijelnim otporom zapadnoj agresiji i destrukciji. To je ujedno i kraj mnogovekovne svetske dominacije kolektivnog Zapada, i u političkom i u civilizacijskom smislu

Novi svet se temelji na dobru, a Zapad na zlu. Vrlina pobeđuje greh. Ljubav pobeđuje mržnju. Istina pobeđuje laž. Mir pobeđuje rat. Saradnja pobeđuje sukobe. Sabornost pobeđuje podele. Pravda pobeđuje zločine. Stvaralaštvo pobeđuje razaranje. Život pobeđuje smrt. Zapadom upravljaju najbogatiji pojedinci, a Rusijom i Kinom ljudi vođeni duhovno-moralnim vrednostima i načelima.

RUSIJA I KINA – STVARANJE NOVOG SVETA S obzirom na pravoslavno utemeljenje Rusije, Novi svet je i ovaploćenje Novog zaveta. U Novom svetu ljudski život, čovekoljublje i ljudska zajednica su apsolutne vrednosti. Čovek je društveno biće, a stvaralaštvo je kolektivni čin. Čovekova sloboda i čovekova ličnost se realizuju samo u okviru ljudske zajednice. Moć Novog sveta se zasniva na kvalitetima čoveka, dok se moć Zapada zasnivala na zloupotrebi ljudskih slabosti. Zapad je u sukobu sa moralom, čovekom i Bogom.

U dokumentu usvojenom na njihovom samitu u Pekingu 4. februara 2022, predsednici Putin i Si su svetske odnose u novoj epohi bliže opisali sa dva ravnopravna izraza, ruskim „pravedni multipolarni sistem“ i kineskim „zajednica zajedničke sudbine čovečanstva“. Dakle, saradnja i zajedništvo dominiraju nad konfrontacijom i individualizmom, ljubav nad mržnjom, dobro nad zlom. To su preduslovi za uspešno stvaralaštvo. I zato je vojnopolitička i ekonomska moć Rusije i Kine veća od zapadne, i zato je Novi svet bolji od starog.

Imajući u vidu da je ljudsko stvaralaštvo kolektivni čin, koji podrazumeva saradnju, i da je ono faktor napretka, za razliku od zapadne destrukcije, moramo se zapitati kako to da države koje promovišu preduslove za stvaralaštvo, postaju dominantne u svetu tek danas? Problem je čovekov defekt u spoznaji dobra i zla. Naime, iako su stvaralačke mogućnosti razumnog čoveka neograničene i time on prevazilazi sve živo i postaje saradnik ili saučesnik Boga u demijurgiji, razumni čovek je nažalost u stanju da prevaziđe sve živo i u činjenju zla, obmani, nasilju i ubistvu u odnosu na pripadnike svoje vrste, što životinje nisu u stanju. Životinje se uvek, instinktivno, ponašaju u prilog opstanku svoje vrste, dok čovek, i za svoj najnevažniji postupak mora da donese svesnu odluku.

Dakle, jedini mogući regulator, koji opšte dobro (i neprikosnovenost ljudskog života i stvaralaštvo i saradnju) uzdiže, a zlo (i ubistva i destrukciju i konflikte) suzbija i marginalizuje, jeste sistem duhovno-moralnih vrednosti. Na Zapadu su vera (jeres) i (anti)civilizacija prilagođene „koegzistenciji“ dobra i zla, odnosno opštoj kontaminaciji čovečanstva zlom i njegovoj dominaciji. Znamo da je bilo mnogo stvaralaštva i na Zapadu, ali ono nije bilo glavni izvor zapadne moći, već zloupotreba ljudskih slabosti. Od pohlepe, apsolutizacije privatne svojine i sveopšteg uticaja sopstvenog kapitala, preko prostitucije i pornografije, konzumerizma, narkomanije, do LGBT i „dženderne ravnopravnosti“.

RAT ZAPADA PROTIV ČOVEČANSTVA Odnosno Zapad je vladao pomoću zla – ratova, pljačke, osvajanja, kolonizacije, konfrontacije i individualizma, obmane, nasilja i ubistva. Od vremena Julijana Apostate vrhovni princip zapadnih vlastodržaca je drevno geslo „zavadi pa vladaj“. I zato imamo hiljade godina kontinuiteta vladalaca ogrezlih u zločinu, koji imaju samo dva pokretačka motiva – (po svaku cenu) sačuvati (zločinom osvojenu) vlast i – (po svaku cenu) izbeći kaznu. Iako se često misli da je glavni, pohlepa je na Zapadu sporedni motiv – ona je samo jedno od glavnih sredstava za manipulisanje masama na bazi ljudskih slabosti.

Kako pokušavaju da nas unište? Svim sredstvima, a pre svega pomoću „zavadi pa vladaj“, što je za Zapad metod rešavanja svih problema. Stoga su podele posejane i/ili produbljene do konflikta svuda gde uticaj Zapada dopire: između rasa, religija, nacija, stranaka, kompanija, sportskih klubova… Stanovnici zapadnih zemalja, pa i čitav svet, postaju taoci vrhuške koja je uzurpirala vlast u zapadnim zemljama i koja vlada pomoću laži i agresivne lažne i korumpirane demokratije.

Težnja ka sabornosti i opštem dobru je zajednička pravoslavlju i konfučijanstvu. I zato nije slučajno da su baš Rusija i Kina postale predvodnici Novog sveta. Sem toga, socijalizam, kao ovaploćenje te težnje u organizaciji države i privrede, deo je savremene istorije obe velike zemlje. Zapad je tokom svoje dominacije svetom vodio bezbroj „krstaških“, osvajačkih, pljačkaških, kolonijalnih, pa čak i „humanitarnih“ ratova, sa mnogo miliona žrtava. Rusija i Kina su međutim, poslednjih decenija, i na vojnopolitičkom i na ekonomskom planu, pretekle Zapad, ne vodeći ni jedan takav rat. Time su u praksi dokazale superiornost dobra nad zlom, superiornost stvaralačke čovekoljubive civilizacije nad Zapadnom mamonističkom „imperijom laži“ i zločina, oligarhijskom diktaturom, ali i opravdanost paničnog straha zapadnih vladara iz senke od Novog sveta.

Ogromne napore i ogromna sredstva Zapad je uložio i ulaže da bi „legitimizovao“ svoj nečovečni zločinački sistem – putem propagande, subverzije, organizacija i institucija, a u prvom redu pomoću (kvazi)vere (jeresi) i (kvazi)nauke. Ako je u svest običnog čoveka u anglosaksonskom svetu ugrađena predstava da bogate treba poštovati i da je normalno da oni imaju najveći uticaj u društvu, „jer je Bog odlučio da oni budu bogati“, onda možemo razumeti da Zapad ne preza ni od čega, odnosno da nepočinstva na koja je Zapad spreman, naš um teško može da zamisli.

Danas je većina čovečanstva, predvođena Rusijom i Kinom, izvan kontrole Zapada, i moćnija je od Zapada. Ali Zapad danas za podsticanje konflikata koristi najmoćnije tehnologije: zloupotreba društvenih mreža dovodi do atomizacije konflikata i njihove sveopšte rasprostranjenosti u društvu. Sadašnja kriza je nastala kada je Rusija postala najmoćnija sila na vojno-političkom planu, a Kina na ekonomskom. Zapadu je preostala samo hipertrofirana dominacija na propagandnom planu, jer Rusija i Kina se nikada nisu ozbiljno bavile hiperprodukcijom tehnoloških sredstava za manipulaciju ljudskom svešću. Nisu ni osećale za tim potrebu, jer nikad nisu planirale da se bave laganjem u stilu „hiljadu puta ponovljena laž postaje istina“, što Zapad stalno čini. I činiće, dok god vidi i najmanju nadu da može pobediti pomoću obmane. Zato nikakve načelne i principijelne pregovore sa Zapadom ne treba očekivati. Slažemo se i da Zapadu treba ukinuti svaku nadu u pobedu.

TAČKA PREOKRETA Najnoviji, i možda poslednji krupni agresivni potez Zapada, za kojim je očajnički posegao 2014, kada je u Siriji postalo jasno da više nisu moguće američke vojne intervencije i „obojene revolucije“, a time ni svetska finansijska dominacija štamparije bezvrednih dolara, jeste detonacija decenijama pripremane ukrajinske krize, koja je nedavno prinudila Rusiju na specijalnu vojnu operaciju i omogućila Zapadu da započne nezapamćenu u istoriji političko-propagandno-medijsku histeriju i očajnički hibridni rat, kome je na meti celo čovečanstvo, uključujući stanovništvo zapadnih, u prvom redu evropskih zemalja. Uvereni smo da će ovu bitku Rusija i Novi svet dobiti brzo i čisto i time svesti na minimum mogućnost Zapada za „lov u mutnom“ . Kao nosioci temeljnih duhovno-moralnih vrednosti čovečanstva, stvaralačke saradnje i humanističkog optimizma, Rusija i Kina su stvorile integralni i inkluzivni civilizacijski sistem u koji su uključena sva najveća dostignuća čovečanstva.

Mnogi ljudi na Zapadu se kritički odnose prema sistemu u kome žive. Pošto je saradnja naš princip, upravo tim ljudima treba objasniti razlike civilizacije i anticivilizacije, prednost našeg sistema nad njihovim. Pa ako su Rusija i Kina mogle da preuzmu sve ono što je na Zapadu bilo vredno, možda će doći vreme, kada će Zapad, zarad svog opstanka, biti u stanju da uči od nas. Tri su, među sobom potpuno skladna izvora za teorijske osnove Novog sveta: Božji zakon (Hristove zapovesti), egzaktne nauke (opstanak ljudske vrste) i istorijsko iskustvo u izgradnji pravednog, socijalističkog društva.

Zapad uzaludno pokušava da spreči Novi svet, koji predvode Rusija i Kina a koji je inicirala Srbija. Ako se ne pokolebamo u veri, armagedonska bitka koja se sada vodi, ima neminovan ishod. A onda sledi hiljadu godina Novog sveta. Pravedni multipolarni sistem. Zajednica zajedničke sudbine čovečanstva.