МАКЕДОНЦИМА АУТОНОМИЈА У ОКВИРУ СПЦ: Полувековна црквена криза на прагу решења, Сабор одобрио канонско јединство са МПЦ

МАКЕДОНСКИ раскол – једна од најдуговечнијих криза са којом се Српска православна црква бори дуже од пола века – на прагу је коначног решења. Свети архијерејски сабор СПЦ одлучио је у понедељак да прими под своје окриље Македонску православну цркву – Охридску архиепископију (МПЦ), која ће убудуће имати канонски статус цркве са најширом могућом аутономијом и пуном унутрашњом самосталношћу у оквиру СПЦ.

МАКЕДОНЦИМА АУТОНОМИЈА У ОКВИРУ СПЦ: Полувековна црквена криза на прагу решења, Сабор одобрио канонско јединство са МПЦ

Фото Н. Скендерија

Овом чину претходило је писмо Светог синода МПЦ у коме је наведено да ова досад непризната верска заједница прихвата аутономију коју јој је доделио Сабор СПЦ још 1959. године. Архијереји из Македоније, притом, изразили су наду да ће СПЦ братољубиво решавати и решити и питање њеног коначног канонског статуса, после чега би дошло “свеправославно сагласје и његово прихватање”.

ПРАТИТЕ “ПЕЧАТ” НА ТЕЛЕГРАМУ 

Пријемом Македонаца у дуго чекани канонски загрљај, СПЦ је створила формалне услове за разговоре о коначном статусу православне цркве у Северној Македонији. После повратка МПЦ у општеважећи канонски поредак, како и потврђује највише тело Српске цркве, овај захтев за Патријаршију у Београду више није споран:

– Васпостављањем јединства на канонским основама и под условима важења канонског поретка на читавом подручју СПЦ, дијалог о будућем и евентуално коначном статусу епархија у Северној Македонији не само да је могућ него је и целисходан, легитиман и реалан. Сабор са радошћу и благодарношћу Господу поздравља прихватање општепризнатог канонског статуса из 1959. године. Пошто су овим уклоњени разлози за прекид богослужбеног и канонског општења, изазвани једностраним проглашењем аутокефалности 1967. године, васпоставља се пуно литургијско и канонско општење – наведено је у саопштењу Сабора СПЦ.

Српска патријаршија јавно се обавезала да ће се у дијалогу о будућем и евентуално коначном канонском статусу МПЦ руководити “само и искључиво еклисиолошко-канонским и црквено-пастирским начелима, мерилима и нормама, не марећи за реалполитичке, геополитичке, црквенополитичке и друге сличне датости или за једностране иницијативе и не подлежући ничијим утицајима или притисцима”.

Фото Н. Скендерија

Сабор је, поводом решавања македонског раскола, најавио и да СПЦ нема намеру да после решавања статуса нову сестринску цркву условљава ограничавајућим клаузулама у погледу опсега њене јурисдикције у матичној земљи и дијаспори.

ПРАТИТЕ НАС НА ВИБЕРУ 

Оваквим расплетом, угрубо говорећи, после пуне две деценије, остварио се никад примењени Нишки споразум, који је непризнатој цркви у Скопљу нудио све осим апсолутне самосталности – аутокефалије. Понуда за превазилажење проблема која је подразумевала компромис у виду најшире аутономије и начелне канонске припадности СПЦ била је све време на столу, али македонска страна никада досад није показала истинску жељу да је прихвати. После више година лутања МПЦ између Васељенске патријаршије, “мајчинства” Бугарске православне цркве и посредништва Московске патријаршије, дошло је до поклапања ставова две стране.

Да је компромис на видику, објавио је на Ђурђевдан владика зворничко-тузлански Фотије, да би свега који дан касније снажно одјекнуло крње признање МПЦ од стране патријарха васељенског Вартоломеја, али уз јасан путоказ да је једина права адреса за решавање питања цркве у Македонији, ипак, Београд и СПЦ. Истовремено, појавиле су се информације о незваничним разговорима који су недавно вођени у Нишу, између представника СПЦ и МПЦ, када је направљена скица будућег расплета овог балканског црквено-политичког клупка.

За историчара и познаваоца црквених прилика Александра Раковића јучерашња саборска одлука СПЦ потврда је да, после жеље и молбе МПЦ да успостави свој канонски статус, више не постоје препреке за јединство.

– Спц је изашла у сусрет македонској јерархији и потврдила аутономију македонске цркве из 1959. Тиме су се Македонци вратили у оквир Српске цркве – каже Раковић. – Нажалост, МПЦ се, на захтев Васељенске патријаршије, непотребно одрекла својих епархија у расејању и неколико стотина хиљада верника. Срећом, верујући македонски народ може убудуће своје духовне потребе да остварује под окриљем епархија СПЦ у дијаспори.

Фото Н. Скендерија

Македонски црквени раскол, режиран у оквиру комунистичког националног инжењеринга, рођен је 1967. године, када су архијереји тамошњих епархија на црквено-народном сабору прогласили независност од Српске патријаршије. Православна црква у Македонији од тада је живела свој изоловани неканонски живот, изопштена од целог православног света и без икаквих права са осталим црквама. Овакво стање трајало је све до 2002. године, када је залагањем покојног владике нишког Иринеја, потоњег српског патријарха, дошло до компромиса, који због притиска македонских политичара и страних амбасада никада није заживео. Ипак, СПЦ је по његовим одредбама формирала аутономну Православну охридску архиепископију, са владиком Јованом (Вранишковским) на челу, која је упркос прогонима и сразмерно малим бројем верника и храмова, две деценије била једина канонска црква на македонском тлу.

ИМЕ – СА ГРЦИМА

НАЈВИШЕ тело Српске патријаршије, осим што је најавило да у случају позитивног исхода будућих разговора о коначном статусу неће постављати никакве препреке македонској браћи, одрекло се и било каквих захтева око имена нове цркве у Северној Македонији.

– Препоручујемо МПЦ да питање свог званичног назива реши у непосредном братском дијалогу са јелинофоним (грчким, прим. аут.) и осталим помесним православним црквама – наведено је у саопштењу Сабора СПЦ.

ПОХВАЛЕ ИЗ РУСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ

РУСКА православна црква поздравила је одлуку СПЦ да обнови “канонско општење” са македонском црквом, рекао је у понедељак протојереј Николај Балашов, заменик председника Одељења за спољне црквене односе (ДЕЦР) Московске патријаршије за РИА новости, оценивши да тај чин представља превазилажење полувековног црквеног раскола.

ПРАТИТЕ “ПЕЧАТ” НА ФЕЈСБУКУ  

МОЛБА БЕОГРАДУ – СКАНДАЛОЗНА

НЕПРИЗНАТА Македонска православна црква, поводом јучерашње одлуке Светог архијерејског сабора СПЦ, у понедељак се није оглашавала. Заокрет у полувековном црквено-политичком спору у коментарима скопских медија коментаришње се двојако – с једне стране као историјски догађај, али и као крај вишедеценијског рада МПЦ на својој аутокефалији с друге стране.

За “Нову Македонију” најспорнија је иницијатива МПЦ за пријем у канонско јединство, коју помиње Сабор СПЦ. Портал овог листа поставља питање ко је и када у Синоду МПЦ послао овакав захтев Патријаршији у Београду. Нова ситуација, такође, оцењује се као одустајање од независности и повратак у статус који је важио пре раскола 1967. године, што је за “Нову Македонију” – скандалозно. У коментару се констатује да је веома лоше што ће питање коначне самосталности зависити од консензуса свих православних цркава. Аутокефалност МПЦ, према овом виђењу, даље је него што је икад била.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.