КУПАЊЕ НА ТРИ ДАНА

Шта је Александар Вучић поручио Србији, а шта од њега тражи Национални конвент о Европској унији

Од свега што је током сат и 45 минута обраћања јавности прошлог петка изговорио председник Србије Александар Вучић најважније је испало оно што није изговорио. Он, наиме, није изговорио да ће Србија увести санкције Русији. И ништа боље од тога нисмо ни могли да чујемо; макар и ако успут председник традиционално није пропустио прилику да се пожали на последице такве, разуме се, тешке одлуке. Но то не значи и да наши западни партнери намеравају да нас после такве одлуке оставе на миру. И да неће бити настојања да наша позиција буде ослабљена и изнутра уместо само споља…

Елем, у свом најављеном, па одложеном обраћању, што је додатно допринело стварању осећања да присуствујемо веома важном и драматичном тренутку, а које је (одлагање) можда томе и служило јер тренутак тако захтева, председник Србије напокон је прошлог петка, 6. маја, одлучио да своје изнуђено ћутање о важним питањима прекине описом наше стварности коју је разделио у 10 тачака. Од Европске уније, преко Косова и Метохије и (не)увођења санкција Русији, до финансија и наше безбедности, енергетске а и иначе.

Анализираћемо најважније међу порукама које је упутио, рачунајући да је тиме оцртао и основне правце политике коју намерава да води сад кад није изложен непосредној претњи избора и потребе да због тога удовољава народу више него што се то сматра пожељним у свету оцвале западне демократије која се (закључак истраживача с америчког Принстона) претворила у олигархију. Но добро, то је њихов проблем, ми имамо сасвим довољно сопствених.

[restrict]

ЕВРОПСКИ ПУТ СРБИЈЕ Пре свега, и то само зато што је сам Вучић свој говор поделио тако да то буде алфа и омега, на почетку и на крају његовог излагања нашло се питање Европске уније и нашег пута ка тој организацији. Занимљив избор, најпре због поруке коју је упутио председник чији је легитимитет управо оснажен на недавним изборима.

Вучић је, наиме, истакао: да је народ углавном против чланства Србије у Европској унији („Први пут имамо јасну већину грађана који су против уласка у ЕУ – 44 одсто, док 35 одсто подржава улазак“), да је његова странка подељена о том питању и, поврх тога, „лако је подилазити емоцијама и мом оцу и брату“ који су и сами тамо где је већина народа када је о Европској унији реч.

Штавише, истакао је Вучић, „у свему овоме разумем зашто је део људи љут, људи доживљавају Европску унију као некога ко врши притисак о питању Косова и Метохије и санкција Русији“.

Али: „То је тај наш ирационални део у коме ми верујемо више својим емоцијама него бројевима и чињеницама. Суочавамо се неретко и са стварима које нису праведне… Наше је да чујемо и разумемо јавно мњење, али је наш посао и да радимо оно што је најбоље за Србију. Моја порука свима је да ће Србија бити снажније на европском путу.“

Србија би још снажније на европском путу била ако би се придружила санкцијама Русији; или макар да смо се придружили рестриктивним мерама Европске уније „због подривања или угрожавања територијалног интегритета, суверенитета и независности Украјине“ по одлуци Европског савета од 21. априла против неке две особе, коју су, као по команди иако команде није ни морало да буде јер унапред знају шта им је чинити, лепо су их издресирали, подржали Северна Македонија, Црна Гора, Албанија, БиХ, Исланд, Лихтенштајн, Норвешка и сама Украјина; или да смо, у складу с одлуком Европског савета од 11. априла коју су подржали и сви споменути гиганти међународних односа, подржали рестриктивне мере против појединаца и ентитета из Ирана. Него је, још, Вучић баш ових дана разговарао с председником Ирана Ебрахимом Раисијем о конкретним пројектима „и развоју економске сарадње две земље, нарочито у области пољопривреде и трговине (…) али и грађевинарство, рударство и енергетика“, па је и „упутио молбу иранском председнику за договор о дугорочном снабдевању Србије азотним ђубривом (…) што је председник Ирана прихватио“.

Из овога следи и закључак да је, заклевши се овако неискрено у наш пут ка Европској унији, и то упркос сопственом народу, сопственој партији и својој породици, што није пропустио да истакне, и Европској унији и њеним спонзорима Вучић заправо поручио да га не дирају јер је то највише што одавде могу да добију; избори су претходно показали колико гласова (не) могу да добију они који би Европској унији дали више.

ЕНЕРГЕТИКА И БЕЗБЕДНОСТ Насупрот томе, „у доброј вери идемо у те разговоре, и желимо да направимо добар уговор за Србију“, рекао је Вучић о предстојећим разговорима с „Газпромом“ о будућој цени руског гаса за Србију, и у томе је ваљда и садржан – или би морао да буде – одговор на питање да ли ћемо, или нећемо, увести санкције Русији од којих бисмо и ми настрадали као што страдају, и тек ће, наши европски партнери који се самоубилачки одричу од свог најјефтинијег и најпоузданијег извора енергената.

С тим у вези, генерални директор „Комерцбанке“ Манфред Кноф најављује „цунами банкрота“ јер је „снабдевање енергентима у Немачкој доведено у ризик, а ланци снабдевања пуцају“, и Вучић на том трагу опомиње да „када Немци позивају грађане да се купају једном у три дана, то вам говори о озбиљности ситуације“, поврх тога „Блумберг“ јавља и да су Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати упозорили да „свет мора да се пробуди“ јер „на свим нивоима нестаје енергетских капацитета“ – „’Никад нисам видео овако нешто’, рекао је на конференцији у Абу Дабију принц Абдулазиз бин Салман, који учествује у састанцима ОПЕК-а од 1980-их“ – и већ је и ових неколико информација довољно за закључак да ће нам много теже бити ако се у оваквој ситуацији руских енергената одрекнемо него ако их се не одрекнемо.

Па макар и зато платили „високу цену“ јер, пожалио се Вучић, „ми не можемо да се појавимо на тржишту капитала, и не можемо да занављамо кредите“. Додуше, признао је, „чак и земље НАТО-а које су увеле санкције Русији имају проблеме“ јер је „крај (периода) јефтиног новца“ – расту референтне каматне стопе у покушају да се обузда инфлација, све то ће им произвести стагфлацију… – но, како год, „ми ћемо бити под огромним притиском, желим да људи то знају, и да разумеју да ће притисак бити огроман. То постаје несносно“.

Без обзира на то, додао је, такорећи обећао, „Србија ће наставити да сарађује са западним земљама, али и с Кином, Русијом и арапским земљама… Србија неће газити и гасити своја пријатељства на Истоку, и не интересује нас сила притиска која долази, већ само сила интереса Србије“.

Лепо речено, а осим тога, јер све је то део истог пакета слободе наспрам добровољног одрицања од ње, „ми смо окружени НАТО земљама, а наша је жеља да будемо једина не-НАТО земља у региону“.

И не само то него изгледа намеравамо и да поништимо једну од озбиљнијих тековина НАТО реформи које смо спроводили да би Американци добили нашу војску по свом интересу: „Мој предлог ће бити да се у наредном периоду уведе обавезни војни рок од 90 дана, сваки човек толико може да посвети. Тиме се стиче одговорност, тиме мушкарци добијају на вредности, схватају шта је патриотизам.“

 

СМЕНА У БИА? Све је то потпуно тачно. А додаћемо и да је за војну неутралност неопходан снажан безбедносни апарат, наиме, не можемо да будемо неутрални ако то не можемо да одбранимо од насртаја да се сврстамо по мери туђег интереса.

Те утолико више бојазни изазива вест, ако је тачна а доноси је портал актуелно.ме који је близак Милу Ђукановићу, да је „први оперативац српске Безбедносно-информативне агенције (БИА) Марко Парезановић прва већа жртва чистке која се под јаким притиском западних земаља спроводи у Србији. Парезановић је, како сазнајемо из добро упућених извора, по налогу председника Србије Александра Вучића већ одстрањен из службе… Како наводе наши извори, Вучић овим потезом жели да докаже да се окренуо према Западу, јер је Парезановић главни руски човек за Западни Балкан“.

Не можемо да потврдимо (а ни да порекнемо) веродостојност ове информације и њених разних нијанси – подсећамо и да је Ђукановић својевремено јавно, и крајње неуобичајено, оптужио Парезановића за организацију литија које су му дошле главе, што ће рећи да има овде и личних мотива за клеветање, текст иначе обилује клеветама – али једно је сигурно: ако је овако нешто урађено из наведених разлога, наша позиција тиме никако не може да буде оснажена. Са свим будућим последицама које то може да произведе.

 

СПОМЕНИК У НИШУ На трагу ове забринутости – да није оно што се каже да јесте када је реч о нашим будућим односима с Русијом – можда вреди регистровати и исказе Драгана Шормаза, посланика владајуће странке, који поручује: „Већ каснимо, ОДМАХ уведимо санкције и испразнимо руску амбасаду!“ И: „ЕУ је партнер, НЕУТРАЛНОСТ више не постоји, евро-интеграције у наредном периоду морају бити апсолутни приоритет… Усаглашавање са спољном и безбедносном политиком ЕУ је наша потписана обавеза, али и интерес!“

И Зоран Драгишић, још један с посланичке листе СНС-а на минулим парламентарним изборима, поводом „Бесмртног пука“ за Дан победе тврди како „Београд никада у својој историји није доживео већу срамоту од данашње квислиншке шетње“ (уз три знака узвика), можда таквих случајева има још и заиста се поставља питање чему служи то НАТО крило СНС-а?

Тим пре што и Национални конвент о ЕУ – конгломерат невладиних организација који у сарадњи с Владом Србије управља процесом српских ЕУ интеграција – у свом отвореном писму 9. маја, за Дан Европе а не за Дан победе, позива „председника Републике и Владу Србије да донесу одлуку о усклађивању са рестриктивним мерама ЕУ према Руској Федерацији“.

Насупрот томе се мора приметити да су још актуелни председник Скупштине Србије Ивица Дачић, министарка за борачка питања Дарија Кисић Тепавчевић и министар унутрашњих послова Александар Вулин, за Дан победе, на крају параде Бесмртног пука, уз амбасадора Русије Александра Боцан-Харченка положили венце на Спомен-гробљу ослободилаца Београда, уз химне и почасни вод војске.

А дан раније, у гесту који није могао да буде случајан, министар Вулин и амбасадор Боцан-Харченко, уз градоначелницу Ниша Драгану Сотировски, надомак овог града свечано су открили споменик посвећен, пазите сад ако вам је ова вест промакла, совјетским војницима који су погинули приликом напада америчке авијације на Црвену армију. Нишки инцидент, како је названо ово страдање од пријатељске ватре, догодио се 7. новембра 1944. године. Што ће рећи да 8. маја 2022, у оваквим околностима каквима смо изложени, споменик није откривен зато што је поклапање датума то учинило неизбежним.

А споменути Драган Шормаз, такође уз три знака узвика, то им је можда неки знак распознавања, поручује: „Будућа влада мора бити АПСОЛУТНО про-европска!!!“ И још, „на питање новинара да ли СПС и Вулин имају места у ПРО-ЕВРОПСКОЈ влади, одговарам негативно“.

Подсећамо да је и „Нова С“ још раније објавила да странци са Запада траже да СПС-а и Вулина не буде у будућој Влади Србије. Што би могло да значи и да ће састав будуће владе представљати кудикамо јасан показатељ нашег даљег стратешког правца, с Немцима да се купамо на три дана или ипак нешто чешће.

А да ли ће успут бити одгонетнуто и чему Драган Шормаз служи, друга је ствар.

[/restrict]