КУПАЊЕ НА ТРИ ДАНА

Шта је Александар Вучић поручио Србији, а шта од њега тражи Национални конвент о Европској унији

Од свега што је током сат и 45 минута обраћања јавности прошлог петка изговорио председник Србије Александар Вучић најважније је испало оно што није изговорио. Он, наиме, није изговорио да ће Србија увести санкције Русији. И ништа боље од тога нисмо ни могли да чујемо; макар и ако успут председник традиционално није пропустио прилику да се пожали на последице такве, разуме се, тешке одлуке. Но то не значи и да наши западни партнери намеравају да нас после такве одлуке оставе на миру. И да неће бити настојања да наша позиција буде ослабљена и изнутра уместо само споља…

Елем, у свом најављеном, па одложеном обраћању, што је додатно допринело стварању осећања да присуствујемо веома важном и драматичном тренутку, а које је (одлагање) можда томе и служило јер тренутак тако захтева, председник Србије напокон је прошлог петка, 6. маја, одлучио да своје изнуђено ћутање о важним питањима прекине описом наше стварности коју је разделио у 10 тачака. Од Европске уније, преко Косова и Метохије и (не)увођења санкција Русији, до финансија и наше безбедности, енергетске а и иначе.

Анализираћемо најважније међу порукама које је упутио, рачунајући да је тиме оцртао и основне правце политике коју намерава да води сад кад није изложен непосредној претњи избора и потребе да због тога удовољава народу више него што се то сматра пожељним у свету оцвале западне демократије која се (закључак истраживача с америчког Принстона) претворила у олигархију. Но добро, то је њихов проблем, ми имамо сасвим довољно сопствених.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

Један коментар

  1. unutrašnji dijalog, glas naroda

    Obraćanje Vučića u 10 tačaka. Od EU preko KiM, Briselskog sporazuma, demografije, i (ne) uvodjenja sankcija Rusiji, do finansija, bezbednosti, energetike.¸

    Analizirajući zakljičke. očigledno je da neka najbitnija pitanja nisu dovoljno razjašnjenan, neka nedorečena, izostavljena, nejasno protumaćena.
    Na primer, prvo pitanje o Briselskom sporazumu: Tačka 1. Formiranje zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO), (nije dodat drugi pasus) … Mogu da se priključe i druge opštine ako se članice slože. – Akcentira se da Srbija nakon 9. godina nije dobila ZSO iako je sve ispunil iz sporazuma (nikada se ne navodi šta je sve ispunila: ugašene sve srpske institucije, formirana albanska vlast sa institucijama, Srbi integrisani u albanske institucije), a albanska strana navodno ništa nije ispunila a dobila suverenitet nad Kosovom, vlast, svoje institucije – i sada izbegavaju dijalog jer smatraju da je završena priča – traže medjusobno priznanje za učlanjenje u UN.
    ZAŠTO JE formiranje ZSO-u dodat pasus, mogu da se priključe i druge opštine ako se članice slože (jer je neprihvatljiv: Sporazumom o sudstvu i tužilaštvu na 4. srpske opštine Albanci su priključili 3. albanske opštine sa četvorostrukom većinom nad Srbima (i Vućić je tada rekao da su dobili višestruku većinu) = ukupno 7. opština: Albanci dobili isti broj sudija i tužilaca kao i Srbi (ZSO može da se čita i kao ZASO (Zajednica albansko-srpskih opštine jer Albanci imaju četvorostruku većinu)? AKO JE ZAJEDNICA SRPSKIH OPŠTINA – podrazumeva se da Zajednici mogu da se priklučuju Srpske opštine, a Ne i albanske.
    DRUGA tačka 2. ZSO će biti uspostavljen na osnovu Statuta. Pravne garancije će pružiti merodavno pravo i ustavno pravo. Nije naznačeno ime države (Kosovo) koja će pružiti garancije, merodavnoi i ustavno pravo? To nije korigovano ni u sporazumu 2015. godine, prikriva se od javnosti da je Kosovo dobilo sve statusne-državne atribute. Zato Briselski sporazum nije prošao skupštinsku debatu po tačkama (15).
    Drugo najvažnije pitanje koje u Vučićevom izlaganju nije temeljno obrazloženo: Demografska politika (bela kuga), da ne dužim – u nastavku… Hvala na objavi.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.