ГЛОБАЛНИ РАТ ПРОТИВ СИРОТИЊЕ

АЛЕКСАНДАР СЕРГЕЈЕВИЧ

ПАНАРИН

И САВРЕМЕНА СРПСКА МИСАО

Године 2003. умро је Александар Панарин, социолог и филозоф, иза кога су остала дела непроцењиве вредности, баш кад је у питању судбина човечанства. Рођен је 1940, у Горловки, у Донбасу (мученичком граду који је, у ратовима 2014–2022, највише страдао од укронацизма) и прошао је пут од совјетског дисидента до аутентичног мислиоца руске алтернативе и носиоца Награде „Александар Солжењицин“

Човек широке културе и хришћанског погледа на свет, Панарин је глобализацију дефинисао као општи рат богаташа против сиротиње (коју Панарин зове Четврти свет), чији је коначни циљ да се сиротиња физички уклони и да на планети остане само такозвана „златна милијарда“. Ако 358 милијардера у рукама држи онолико богатства колико и 2,5 милијарди најсиромашнијих на Земљи, и ако, по Панарину, „услуга једном богатом клијенту може донети добит која превазилази добит од продаје робе и услуга стотинама сиромашних клијената“, зар то није осуђивање већине на смрт? Механизам „економског геноцида“ је покренут, и то је оно што сад зову глобална економска криза. Криза је нама, обичнима које треба побити, јер смо непотребни. Банкстерској братији не да није криза – они живе боље него икад.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

 

 

 


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.