ЕТНО НОТЕ РАЗГАЛИЛЕ ПУБЛИКУ

Гитар арт фестивал, 23. по реду, унео је нешто ново у београдски музички живот – етно или аутентичну фолклорну музику на главним концертима. Што је храброст, јер се та врста музике код нас процењује као не толико вредна као класична. Иако је Глинка веровао да народ ствара музику, а композитори је само записују и преносе, уштогљени музиколози и даље сматрају да је то музика нижег ранга. Интересовање публике то побија

Од 17. до 21. маја Гитар арт фестивал обележила су, поред осталих многобројних активности, четири велика концерта, свако у свом посебном етно сазвучју. Фестивал је отворила мегазвезда, грчки музичар Јоргос Даларас, кога смо у Београду слушали неколико пута, велики љубимац наше публике. Пред препуном салом МТС дворане одржао је концерт од два сата за памћење. Праћен оркестром од десет чланова (бузуки, баглама, гитаре, електрични клавир, труба, хармоника, два комплета перкусија…) и одличним певачицама Виолетом Икари и Аспазијом Стратигу, Даларас нас је поново освојио својим меканим лиричним гласом, енергијом и емоцијама којима обилују његове песме. Изворни ребетико, иначе пореклом из Мале Азије, појавио се у неколико песама (Ста псила та паратирија), најемоционалније су биле баладе које је Даларас пратио својом гитаром. Путничке песме о Алжиру и Леверкузену смењивале су се са одличним солима на цитри, труби, хармоници и посебно на перкусијама, које су обојиле сваку песму. Излет у world music са мамбо ритмом Бразила очигледно је био мали експеримент, успео јер су музичари првокласни. Обе певачице су изванредно интерпретирале и соло песме и у дуету са Даларасом. Верујући да овде сви обожавају Бреговића, на програму је било и неколико његових песама. Тек на крају, као бис, чули смо легендарну Ми му тимонис матиа му (Не љутите се на мене очи моје). Текст ове песме посветио је српски војник, који је одлазио на Солунски фронт после опоравка на Крфу у Првом светском рату, Гркињи Харули Ходројанис, блиској рођаци Јаниса Јанулиса, човека који је поклонио своју њиву да би се тамо сахранили војници Дринске дивизије. Музику је написао чувени композитор Димитрис Кујумдзис. Цела сала је певала са сузама у очима и њихала се у ритму. Изашли смо пуног срца, певушећи и са осмехом на лицу.

[restrict]

Друге вечери у Народном позоришту изведена је светска премијера композиције From Balkans with love оп. 190 бразилског композитора Хаиме Зенамона за шест гитара (Димитри Иларионов, Јулија Тринчук, Павле Филиповић, Слободан Милосављевић, Алберто Месирка и Петар Чулић). Незаобилазни Пјацола чуо се у Концерту за оркестар, бандонеон и гитару у извођењу Крагујевачког академског оркестра акордеониста (диригент Предраг Костовић, солисти Петар Мирков бандонеон и А. Месирка гитара), а на крају је наступио италијански гитариста Алберто Месирка у соло реситалу класичног формата. Занимљива тумачења барокних композитора за клавијатуре и лауту, Скарлати пре свега.

Фадо и фламенко обележили су на Коларцу треће вече, са нашом Тамаром Јокић у пројекту Трансиберика и португалском фадо звездом млађе генерације Саром Корејом. Лепи гласови, уредно певање, deja vu. Следећег дана је фестивал представио и класичну гитару (Јулија Тринчук, Павле Филиповић, Димитри Иларионов, Танго хармонија-милонга), да би завршно вече припало гитарској легенди Мирославу Тадићу, који је с пријатељима (Божо Врећо– вокал из Босне и Херцеговине, Ивет Холцварт – виолинисткиња из САД, Бако Јовановић – тамбурица и Ђуси Ковач – гитариста из Војводине) спојио различите музичке традиције – македонску, тамбурашку, фламенко, бразилску, ромску, блуз и севдах. Као и обично, испраћен је овацијама.

Етно спектакли су одушевили београдску публику. Али то није све. Истовремено су се одвијале мајсторске радионице, промоције инструмената, изложбе, предавања и дружења. Велико међународно гитарско такмичење за класичне гитаристе довело је у Београд много кандидата из целог света који су се такмичили у шест категорија. Ове године награде су биле изузетне, од новчаних до мајсторских гитара и концерата у будућности. Гитар арт фестивал и неуморни директор Бошко Радојковић још једном су показали да овај фестивал припада најзначајнијим културним догађајима у Србији, али да је и међународно препознат као један од пет најзначајнијих фестивала гитарске уметничке музике у свету.

[/restrict]