ЦРНА ГОРА ПРОТИВ БОКЕЉСКОГ ПРИМОРЈА

Плажа насута супстратом у фараонским количинама. Све што око види на фотографији да је „плажа“, некад је било море. Све што је некад било живо у мору, а није риба, покопано је овом „плажом“ ФОТО: Н. М.

СВЕТИОНИК

Док се западни свијет лицемјерно залаже за мир ратујући на онолико поља које ће историја, ако је буде, прогласити гинисовским, што је остало читаоцу овог текста на крају? Да вјерује у срећан свеопшти крај? Не бих заиграо на ту карту

Замислимо на почетку ове сторије једну дивљу смокву како ниче из парапетног зида подигнутог у доба Аустроугарске, и у тјеснацу Вериге чини хлад над плажом толико малом да на њој могу да се, и то кад је осека, распростру тек четири пешкира.

Е, ту се, кад стигне од посла, између Лепетана и рта Госпе од Анђела, са своје три даме купа Синиша Луковић, највећи познавалац поморске и војне прошлости Боке 19, 20. и 21. вијека, аутор фото-монографија „Поморска лица Боке Которске“ и „Људи и бродови“. Он је преко пола миленијума утемељени Бокељ, данас Тивћанин, старином са Прчања, од Луковића, у чијој је кући, без обзира што су били римокатолици, Петар Други Петровић Његош боравио и написао тестамент.

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

 


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.