АМБАСАДОРОВ ГЛАС

ПИСМА ИЗ ТАМНОГ ВИЛАЈЕТА

Како објаснити чињеницу да само у БиХ амбасадор може да уведе санкције другој земљи – мимо овлашћења и сагласности свих чланова Председништва?

Тврдити да Запад воли ислам у Босни, равно је уверењу да је Алија био отац нације, неуморни заштитник интереса бошњачког народа. Чињенице демантују обе тврдње.

Истина је да је Запад интелигентно проценио да преко Изетбеговића (Алије и његовог сина Бакира), СДА, Муслиманске браће, Ал Каиде и ИСИЛ-а може да реализује своје темељне интересе, али и то да је Алија искрено спроводио само политичке амбиције Енглеза и Американаца, вајкајући се пред Арапима, Турцима и Иранцима.

ШМИТОВО ДОВИЈАЊЕ Потврда реченог стигла је недавно када је поводом подношења годишњег извјештаја Савјету безбједности у вези с радом канцеларије високог представника у БиХ мобилисана цела сарајевска политичка сцена.

Узбуну је изазвала вијест да би Руси и Кинези могли оспорити легитимитет Кристијану Шмиту, те да би се с говорнице Уједињених нација могао обратити предсједник Савјета министара Зоран Тегелтија.

[restrict]

Шмит је рачунао на овакав сценарио, и експресно позвавши члана Предсједништва Шефика Џаферовића показао да неке везе никад не бледе, па ни толико година од завршетка Другог свјетског рата у време кога су злогласне „13. СС дивизије Ханџар“ наступале заједно с непријатељем против Срба, али и залуталих Хрвата.

Упркос чињеници да не уживају никакав легитимитет, они су изнијели своје ставове да би гласање својим „ауторитетом“ покрио (гле чуда) амбасадор династије Изетбеговић, „стари сарајевски муслиман“ знаковитог имена Свен и поносни корисник старог босанског презимена Алкалај.

Његова учестала антируска изјашњавања у име цијеле БиХ створила су код неупућених утисак да је Босна и Херцеговина санкционисала Русију о свим питањима, те је тим поводом Милорад Додик рекао да докле год да је он у институцијама власти, никада та земља неће увести санкције Руској Федерацији.

„Ми знамо како се доносе одлуке у институцијама БиХ и знамо да одлуке о санкцијама нису донесене. БиХ је за Русију пријатељска земља и то ће остати“, реаговао је амбасадор Русије у Сарајеву Игор Калабухов.

ДОБРОНАМЈЕРНЕ ИЗЈАВЕ? Чудно да званична Србија није поклонила повјерење ни Додику ни Калабухову већ наставила с изношењем тврдњи да је Босна увела санкције Русији и да ту ни Додик ни Република Српска нису могли ништа.

На ове, не баш добронамјерне изјаве у вријеме изборних активности на свим нивоима у БиХ, Република Српска је оћутала, избјегавајући свађу са „мајком Србијом“. Али нису ћутали Руси: они су открили да њихове државне компаније Газпром, Зарубежњефт, Оптима и Нестро петрол, цијела Рафинерија нафте у Броду и СБЕР банка раде потпуно слободно и без икаквих ограничења.

Такође, у БиХ ниједан руски дипломата није стигматизован нити протјеран, нити је иједном политичару и званичнику забрањен улазак у земљу. Поврх свега, увести било какве санкције држави која је покровитељ Дејтонског споразума и члан Савјета за имплементацију мира – напросто је немогуће.

И колико год пута Алкалај да гласа, нигдје у свијету, осим можда у Србији, није прихватљиво да амбасадори уводе санкције другим државама.

„Србији смо ми, болан, увели санкције, а не Русији“, злурадо одјекује сарајевском чаршијом.

НА МЕСТУ ЗЛОЧИНА Након дебате у Савјету безбједности, Шефик Џаферовић је посјетио Меморијални центар 9/11, положио цвијеће и одао пошту жртвама терористичког напада на „Близнакиње“ у Њујорку.

„Сјећање на 11. септембар опомиње нас на нужност борбе против зла и пошасти тероризма које представља пријетњу цијелом човјечанству“, поручио је Џаферовић, човек директно заслужан за постојање тог меморијалног центра, чувар „тајне“ да су напад 11. септембра организовали и извршили босански муџахедини уз помоћ одметнутих дјелова америчке обавјештајне заједнице. Вољом Алије Изетбеговића и помоћу Мирсаде Бегановић Жутић, Бисере Турковић и Шефика Џаферовића многи од њих су добили нови „босански идентитет“ и држављанство БиХ, међу њима и Халид Шеик Мухамед, његов сарадник Ремзи Бин ел Сибх, затим главни оперативац Мухамед Ата, као и Зијад Јарах, те два пилота: Халид ел Михдхар и Наваф ел Хазми. Од 19. погинулих терориста 14 њих их је ратовало у БиХ, а шест добило и држављанство.

Пентагон је, подсетимо, не случајно, после напада на Куле близнакиње међу првима упутио писмо БиХ. Наиме, Интерпол из Вашингтона се три дана после терористичког напада обратио Интерполу Висбадена а овај пак Интерполу БиХ.

УКЛАЊАЊЕ ТРАГОВА Показало се да је обавјештајна и безбједносна заједница у САД одлично упозната с тим која је улога БиХ била у терористичком нападу. Алија Изетбеговић је за седам дана поднијео оставку у Предсједништву БиХ а послије мјесец дана напустио политички живот подношењем оставке на предсједничко мјесту у Странци демократске акције. У року од шест мјесеци долази и до распуштања Изетбеговићеве тајне службе Агенције за истрагу и документацију – АИД, која се спаја са Сигурносном националном службом – СНС Хрватске заједнице Херцег-Босне и настаје нова, Федерална обавјештајна сигурносна служба – ФОСС.

Послије тога многи муџахедини су протјерани из Босне и Херцеговине, одузета су им држављанства, многим хуманитарним организацијама забрањен рад – међу њима и активној Исламској омладини, радикалном исламистичком подмлатку СДА.

Шефиков пригодан говор испред меморијалног центра у Њујорку није ништа друго до мирење на месту злочина где је све белодано јасно – и домаћину и госту.

[/restrict]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *