УКРАЈИНСКИ КАУБОЈИ У КАФКИЈАНСКОМ СВЕТУ ПОСЛЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

УМЕЋЕ ПРОПАГАНДЕ: ФИЛМ „ДОНБАС“

Иако снимљен пре три године, филм „Донбас“ украјинског синеасте Сергеја Лознице сада добија нови живот као врло упечатљив пропагандни материјал западне антируске машинерије. Следи му чак и биоскопска дистрибуција по америчким биоскопима, а у току је и његово преузимање преко британских стриминг платформи. У новим-старим околностима он постаје ауторов политички крик у име његовог народа који мора да чује цео свет

Када се погледа на каријеру украјинског аутора Сергеја Лознице који је рођен у време Совјетског Савеза (1964), а последњих је двадесетак година у Немачкој (узгред, у целој причи око њега је и даље најзанимљивије како је од математичара, који је почео каријеру као истраживач вештачке интелигенције, доспео до професионалног рада на филму), прво што пада у очи је да је током четврт века рада он заправо био аутор документарних филмова. Неколико играних између мноштва документараца, отуда изгледају као изузеци. Овај је увод значајан зато што је његово за сада последње остварење, „Донбас“, снимљено пре три године, играни филм урађен у маниру документарца. Заправо много више делује као документарно остварење, од начина на који се креће камера до сегментираних призора који немају везе у смислу развоја радње (у суштини је нема!), до намере да се сачини документ о ратној страхоти његовог родног краја. Као и до коришћења глумаца тако да делује као да су се случајно нашли испред камере, односно избора призора с њима као да је документариста на њих налетео пуким случајем. Одсуство протагониста(е) нас одваја од класичне филмске радње, а сегментирани филмски ток с камером „из руке“ ствара лажну аутентичност захваљујући којој се током гледања потпуно заборавља да је филм плод маште, а не аутентични запис. Што је изузетно значајно за његов текући филмски интернационални турнус и потпуно нову улогу коју тако добија. Како год, пре три године овај му је филм донео награду за најбољу режију у селекцији „Известан поглед“ на Канском фестивалу, што му је и највећи интернационални успех до сада. Локалне награде, укључујући и тријумф у све три главне категорије од стране Украјинске академије за филм пре две године, подразумевају се.

[restrict]

НАЈОГАВНИЈИ ПРИЗОРИ ЉУДСКОГ ЗЛА Међутим, актуелни рат у Украјини је дао нови живот и нову сврху овом филму који га може бацити у још веће висине. Сада ово није само омиљено западно (и локално) фестивалско чедо већ „Донбас“ добија напрасно и интернационални комерцијални потенцијал. Као случајно, амерички дистрибутери га откупљују баш сада за биоскопску дистрибуцију по Сједињеним Државама. Британске стриминг компаније су се постарале за дистрибуцију путем преузимања с њихових платформи. Запад је препознао огромни пропагандни потенцијал овог филма који је самим тим што је настао пре почетка текућег рата добио на „историјско-пропагандном“ значају. Украјина је у рату већ осам година, рећи ће упућени у тамошње прилике. А овај је филм сведочанство како Украјина изгледа под окупацијом. Да, баш је тако Лозница написао у свом филму. Најављујући поједине сегменте филма, од укупно тринаест, увек је користио термин „окупирана територија Украјине“. Није објашњавао од кога је окупирана, а побуњеници и браниоци, што су такође термини из филма, за било кога са стране су потпуно нераздвојиви једни од других. Ко кога и зашто зауставља и малтретира на барикадама по друмовима и ко против кога ратује, а камоли зашто (обе стране противнике сматрају фашистима и окупаторима) немогуће је схватити тим пре што сви причају руски. То је добро за антируску пропаганду јер се сва зверства којима присуствујемо током филма лако могу приписати Русији, односно „од Русије подржаним сепаратистима“, како се данас политички коректно говори када се помену Донбас и текући рат започет давно баш на том месту. Русија је, наравно, што је опште позната чињеница, иницирала поменуту окупацију источне Украјине (део који се граничи с Русијом), отуда су побуњеници такозване проруске снаге у Украјини. Лозници није пало на памет да макар покуша да постави политичке оквире, историјски, политички и уопште друштвени контекст овог сукоба. Зато данас, сада, овај његов филм још више делује и тек ће се зато користити и прихватати не као уметничко филмско остварење већ као пропагандни филм. На овом месту можда није лоше поменути да је исти аутор неколико година раније потписао и документарац „Мајдан“ који описује „народну револуцију Украјине против руских завојевача“, а од чега је све и почело с кулминацијом у актуелном рату. Чудно је што и тај филм у комплету с овим није напрасно оживео као истинита и потресна филмска понуда у каталозима западних платформи за скидање филмова јер у себи носи још моћнију пропагандну снагу од „Донбаса“. Како год, „Донбас“ је ту. Препун кадрова који су потребни да се покаже и докаже какве су звери Руси и сви који су стали иза њих. Лозница се није либио да наниже најогавније призоре људског зла које се разбуктава у околностима када више нема власти, када се распадају држава и цивилно друштво. Са те је стране његов филм моћно потресан и важан. Тешко је определити се за било коју страну коју је, да поновимо, овде веома тешко чак и идентификовати, а камоли схватити или оправдати. Сви су зли, џелати и жртве, убице и убијени, мучитељи и мучени. Само је питање кад ће ко од њих бити једно, а када друго. Занимљиво је да је већи део сегмената „Донбаса“ настао на основу видео-записа које су снимали обични људи мобилним телефонима и постављали на јутјубу! Зато можда Лозничин филм и представља фрагментарно псеудодокументарно остварење које је истовремено и компилација одиграних поменутих јутјуб хитова из Донбаса. А свакако је зато целокупни утисак на граници психопатске трагикомедије и фарсе, па није чудно да „Донбас“ многи и жанровски сврставају у црне комедије. Мада, колико год да вам је црн смисао за хумор, овде нема ниједне сцене која ће вам се учинити макар мало смешном. Напротив.

ГЛЕДАЊЕ „ДОНБАСА“ НИЈЕ ЛАКО Немогуће је пронаћи било шта комично у призору везаног човека за дрво кога малтретира и бије разуздана руља или у краху људскости и незајажљивој похлепи полицијских званичника који рекетирају грађане отимајући им имовину, односно призор одстрела дванаест особа које су се бавиле лажирањем ратних сцена на крају филма. Заправо, нема ничег духовитог или смешног у Лозничином филму. Фарсично јесте. Кафкијански уврнуто и јесте сведочанство о свету после цивилизације, свету који нам нестаје пред очима, а чији је нестанак почео у Донбасу. Ако је аутор намеравао да нам то поручи, свака му је на месту. Био је потпуно у праву. Ратне страхоте у којима „сналажљиви“ проналазе прилику да зараде, а да своја злодела сакрију иза великих парола, патриотских циљева и државних интереса, управо се дешавају широм Украјине, а не само о Донбасу. И шире се као пожар. Лако је оптужити за тај пожар само једну страну. Као у холивудским вестернима, добри и лоши каубоји се морају лако идентификовати. У „Донбасу“ Лозница није баш ставио добрим каубојима беле, а лошим црне шешире. Ипак, довољно су препознатљиви „црни каубоји“. Једини кривац се зна. А онда је далеко лакше прихватити сва зверства рата која се дешавају на обе стране, од обе стране и иако прете да пређу на све стране, рат ће добити неопходни смисао као и увек раније: уништити тог једног негативца, ту звер која је све почела. Гледање „Донбаса“ није лако, а најтеже је што у том филму није препознат антиратни потенцијал јер ће се „Донбас“ сада користити као пропагандно средство, а што значи за оправдавање ескалације рата, за подстрек да се освете жртве приказане у филму, да се појури и уништи Звер, а не да се препаднемо и потрудимо да учинимо све да ратни пожар буде што пре угашен на поштен и прихватљив начин за све стране. Уместо тога Запад користи пропагандну машинерију и не пропушта ниједну прилику, ма како тривијална и безумна чак била, да злу и (на)опаку Русију представи као јединог кривца свих ратних страхота које су у току, као и оних које тек пристижу. „Донбас“ отуда постаје једна од веома важних алатки у тим напорима. И најгоре је што после гледања овог филма имате много аргумената да је баш то била намера његовог аутора.

[/restrict]