ТАЧКА НА И

Да ли је у „Фајненшел тајмсу“ председник Србије Александар Вучић разрешио питање (не)увођења санкција Русији? И зашто је то најрационалнији избор који можемо (и морамо) да начинимо

Немачка енергетска компанија Е.ОН обавестила је држављане Словеније – која је савезник Немачке и у НАТО-у и у Европској унији, ближи него сад били су само кад су били уједињени у Трећем рајху – да ће престати да им испоручује електричну енергију и природни гас. „Одлука да се ликвидира снабдевање“ Словенаца струјом и гасом је, кажу Немци, „донета након темељног разматрања, анализе рада компаније и најављених трендова даљег развоја енергетске кризе у Европи и у свету“.

[restrict]

Били су довољно љубазни да им то саопште на словеначком језику.

Још се сећамо и како су, на почетку пандемије ковида-19, сви ти (такви) савезници једни од других отимали чак и оне кинеске заштитне маске које у принципу не служе ничему, мислили су тад да служе па је завладала несташица. Уосталом, отимали су и респираторе једни другима.

На Западу је човек човеку вук, вратићемо се још том њиховом принципу.

ОФАНЗИВА ПРИТИСАКА Ових дана, елем, изложени смо офанзиви покушаја тих наших западних партнера да нас приволе – прецизније: натерају – да уведемо санкције Русији као што су и они учинили када су их на то натерали њихови и наши партнери из Сједињених Држава.

С том је намером овог уторка у Београду – претходног дана и у Приштини одакле је упутила злокобну поруку да „мир не би требало да се узима здраво за готово“, дан потом ено РОСУ специјалаца у Северној Митровици, можда је то само случајност али шта ако није – у друштву специјалног изасланика САД за Балкан Габријела Ескобара боравила његова шефица Карен Донфрид, помоћница америчког државног секретара Ентонија Блинкена који је два дана раније боравио у Кијеву да би даље распламсао њихов рат против Русије до последњег Украјинца.

Истовремено нас је и председница Европског парламента Роберта Мецола опоменула да „Србија озбиљно заостаје када је реч о усклађивању са спољном политиком Европске уније“. Рекла је и да је потребно да се „настави са спровођењем санкција према Русији у потпуности“, и, „то се очекује од сваке земље која тежи да постане чланица ЕУ“, а њен Европски парламент – најавила је америчка „Слободна Европа“ – усвојиће и резолуцију којом ће „изразити жаљење због чињенице да се Србија није ускладила са санкцијама Европске уније“. У име Европске уније огласила се и њена портпаролка Ана Писонеро, све то у ових неколико дана, и она да нас подстакне на „увођење рестриктивних мера“ против Русије.

Најречитија је била посланица Зелених у Европском парламенту, Немица Виола фон Крамон, која је заповедничким тоном, ваљда јој је у генима уписан рефлекс да нам се тако обраћа, као да не зна да ни њени убедљивији преци нису успели да нас убеде да с њима пођемо на Русију, командовала да „Србија мора јасно да покаже где јој је место, и, ако заиста жели да се придружи ЕУ, мора да се усклади са санкцијама Русији. Време седења на две столице и балансирања између Запада и Русије већ би требало да је прошло.“

ПИТАЊЕ ВРЕДНОСТИ Кад смо већ код балансирања и прошлости.

Виола Фон Крамон тврди: „Придруживање ЕУ је процес који захтева испуњавање добро успостављених стандарда, али и усклађивање са нашим вредностима и принципима. Санкције руским субјектима и политичарима су управо то – принципи и вредности у пракси.“

У нацрту резолуције Европског парламента стоји и позив „новоизабраним властима у Србији“ да „покажу стварну посвећеност вредностима ЕУ и да се ускладе са одлукама и позицијама ЕУ у спољној политици и политици безбедности, укључујући санкције Русији“.

Док је споменута портпаролка Писонеро на том таласу указала и да је „ЕУ најоштрије осудила ничим изазвану и неоправдану војну агресију Русије на Украјину“.

Да не улазимо сад у питање узрока руске интервенције у Украјини и њене оправданости, него, где су сви они били да осуде, макар и накнадно али да спасу душу и демонстрирају принципијелност, НАТО агресију на нашу земљу?

Овако, јасно је да се наша осуда Русије не тражи у име принципијелног противљења војним интервенцијама и агресијама. Него се од нас тражи да се придружимо њиховом походу на Русију. Као што већ рекосмо, нисмо то учинили ни када су нас у Другом светском рату преци Виоле фон Крамон убеђивали да то учинимо.

ЕНЕРГЕТСКЕ ВЕЗЕ Ова зелена посланица Европском парламента указала је и на позитивни пример Молдавије: „Кад је нова проевропска влада одлучила да прекине енергетске везе са Русијом, ЕУ је појачала и повезала Молдавију са системом електричне мреже ЕУ и обезбедила јој огромну макрофинансијску помоћ за управљање својим рачунима за енергију и гас. Ово може бити добар пример и за Србију. Ако сте поштен и поуздан партнер, наравно да вас ЕУ неће оставити на цедилу. Али играње на све карте и помагање Русији да избегне санкције, или увоз кинеског оружја усред рата у Украјини, шаље нам радикално другачије сигнале.“

Хоћемо да кажемо: боље да нам није указивала на пример Молдавије, струје и гаса. Видели смо како ће тим поводом да пострада Словенија, а проблеми тек почињу… „Билд“ Немцима већ препоручује да буду прљави и смрдљиви – да прескачу туширање, тобоже је то чак и добро за кожу, нашли су и неку дерматолошкињу (Јаел Адлер) да то потврди – Италијани забрањују хлађење испод 25 степени и грејање изнад 19, Европска комисија својим поданицима објашњава и да у бојлерима мање греју воду, „Гардијан“ јавља да би „40 одсто Британаца могло да западне у енергетско сиромаштво током ‘уистину ужасне зиме’“, укратко, у октобру се тамо укида ограничење цена струје и гаса па ће цене да подивљају и биће их баш много који ће то тешко поднети…

А шта ће тек да их задеси кад Руси престану да испоручују гас свима који га не плаћају у рубљама; овог уторка то је снашло Пољску, и цена гаса моментално је скочила за 17 одсто. Већ су наши европски партнери забранили руски угаљ, и, ено га, „Блумберг“ констатује да је почела и „криза угља“, његове цене наиме „достижу стратосферске нивое“. Шеф ЕУ дипломатије Жозеп Борељ најављује и да ће одлука о забрани руске нафте бити донета на Европском самиту 30. и 31. маја, а Џенет Јелен, америчка министарка финансија која никада у животу није осетила ни трунку пристрасности према Русији и њеним перспективама, скоро да је завапила: „Тотални ембарго на увоз руских енергената не би много утицао на руску економију, али би обогаљио Европу кроз огроман раст цена… Морамо да будемо пажљиви кад разматрамо потпуну европску забрану, рецимо, увоза нафте… Ако би ЕУ одбацила увоз руских енергената, европске земље плаћале би много више за нафту, угаљ и гас из других земаља, које би онда стекле нову моћ да захтевају више цене. А Русија, иако више не би могла да продаје огромне количине горива Европи, могла би да продаје мање количине по много вишој цени пријатељским или неутралним државама… Ово би несумњиво подигло глобалне цене нафте, што би имало штетан утицај на Европу и на друге делове света, док би, неочекивано, негативни утицај на Русију био веома мали, јер, иако би Русија можда извозила мање, цена њеног извоза отишла би навише.“

РАЦИОНАЛНА ОДЛУКА Пријатељи ће, разуме се, а то је из Москве у више наврата и најављено, бити третирани другачије него не-пријатељи који су Русији увели санкције. Дочим су ти не-пријатељи међусобну солидарност већ показали у споменутим случајевима, на пример, заштитних маски и респиратора, а било је слично и с вакцинама кад су их сматрали потребним. Замислите шта ће тек једни другима да раде кад им понестане гаса, или нафте, или угља, не дај Боже хлеба јер британски фармери, преноси „Индепендент“, упозоравају и да „Уједињено Краљевство бауља у несташице хране“…

Тако да је наша одлука да Русији не уводимо санкције морална – што је већ само по себи довољно – колико и рационална.

И стога нарочито олакшање изазива „Фајненшел тајмс“ који, под насловом „Српски председник Александар Вучић одбацује санкције Русији“, преноси његове речи да „Србија неће угрозити своје националне интересе тако што ће се прикључити западним санкцијама против Русије због Украјине“.

Пише „Фајненшел тајмс“, надамо се да ништа није остало изгубљено у преводу, да смо на питање (не)увођења санкција Русији ставили тачку на и: „Александар Вучић рекао је у интервјуу да Београд неће ‘бирати стране’ упркос позивима ЕУ да се земље кандидати усагласе са Бриселом… ‘Имамо заштиту (Русије). Шта западне земље желе? Да оставимо све наше националне интересе зато што је некоме нешто потребно за њега самог?… Људи говоре о бирању страна. Не, ми имамо нашу страну, интересе Србије. Нас је 1999. бомбардовало 19 НАТО чланица, и уведене су нам санкције… Ми никоме нисмо увели санкције зато што не верујемо да санкције ишта мењају. Можете да притискате и присиљавате, али ово је наше искрено мишљење.“

И још само да при том мишљењу и останемо. У супротном, за почетак, већ знамо како ће нам Немци одговорити кад им се обратимо за помоћ…           

[/restrict]