СКРЈАБИН, УПРКОС (1872–1915)

Александар Скрјабин је био мистик. У неком тренутку схватио је да је музика магична делотворна енергија која може променити људску свест, а самим тим и цели материјални свет

Концерт поводом 150-годишњице рођења Александра Скрјабина одржала је загребачка пијанисткиња Сабрина Зелић 14. априла у Свечаној сали Матице српске у Новом Саду. Упркос загребачкој забрани руске музике, она се храбро ухватила укоштац с представљањем једног од најинтересантнијих руских композитора. Школована у пијанистичкој класи изврсне Павице Гвоздић, усавршавала се у Москви на Конзерваторијуму Чајковски код Хенријете Мирвиз и Николаја Петрова, па је постала прави представник врхунске и јединствене руске школе пијанизма. Има успешну међународну каријеру. Професорка Мирвиз, код које је и ваша ауторка била на постдипломским студијама, на почетку школске године би постројила своје иностране студенте и прегледала шта ко има од зимске опреме (те године Москва је имала најнижу температуру у последњих неколико деценија, минус 37,2). Ко није задовољавао критеријуме у капуту (бунда), чизмама (крзненим), рукавицама (крзненим без прстију) и капама (шубаре) био је упућен у тадашњу Берјоску, да се снабде.  Ко се није снабдео послат је кући, јер Мирвизова није желела да ризикује да јој се неко од студената разболи. Тако сам дошла до своје прекрасне шубаре од лисице, коју после нисам могла нигде да носим, јер таквих зима није било.

[restrict]

Скрјабин је био мистик. У неком тренутку схватио је да је музика магична делотворна енергија која може променити људску свест, а самим тим и цели материјални свет. Веровао је да само музика може ослободити свест. Скрјабин је такође веровао у синестезију повезаности музике и боја, имао је теорију по којој сваком тоналитету одговара одређена боја: постоји седам основних звукова у музичкој октави, исто толико боја у спектру сунчеве светлости. Он сам конструише посебан инструмент, клавир боја, за потребе својих Симфонијских поема (Прометеј: Поема ватре) – свирао се као клавир, али је уместо звука пројектовао светлост различитих боја на платно у сали. Чува се у његовом музеју у Москви.

Скрјабин је за свог кратког века написао велики клавирски опус захтевног пијанизма и компликованог динамичког спектра клавирских боја. Циклус од 24 Прелида оп. 11 је компоновао по угледу на Шопенове. Минијатурна ремек-дела у којима за минут или нешто више треба приказати различита расположења, организована су у дурске и паралелне молске тоналитете квинтним кругом навише. Сабрина Зелић је високим лирским сензибилитетом донела сваки од прелида, с префињеним рубатом у скоро слободном прелудирању кроз многобројне динамичке распоне. Прелудирати, а не угрозити форму, велико је умеће, чиме је пијанисткиња владала од почетка, од Це-дур прелида у коме композитор користи кластере дијатонских тонова у психичком помаку и његове паралеле и медитативног а-мол прелида. У спором е-молу истакла се прелепа деоница леве руке, јер у Скрјабиновом пијанизму обе руке имају подједнак третман у сваком погледу. Један за другим, одвојени а опет део јединствене слике, Прелиди су у Сабрини Зелић добили врхунског интерпретатора који је држао тензију од почетка до краја ове исцепкане композиције. Од пијанисте се код Скрјабина очекује не само врхунска техника него и ментална организација и концентрација врхунског спортисте.

У другом делу концерта изведена је Соната број два, названа Соната–фантазија, коју је Скрјабин писао скоро пет година, једна од његових најизвођенијих композиција. По угледу на Бетовенову Месечеву сонату, први став асоцира на месечину која се огледа у мирном јужном мору, да би други, Престо, представио огромно пространство океана у узбурканости олује. Шопеновски, али и импресионистички, технички и музички представља извођача на најбољи, истовремено и најтежи начин. Сабрина Зелић се и у овом пијанистичком изазову показала као зрео уметник с изузетним динамичким потенцијалом и виртуозитетом. Приредила је вече за памћење, за које се надамо да ћемо чути и у Београду.

[/restrict]