РАТ У УКРАЈИНИ СЕ МОГАО ИЗБЕЋИ

РАЗГОВАРАО – НИКОЛА МАРТИЋ
ФОТОГРАФИЈЕ – МИЛАН ТИМОТИЋ

РАШИД ХАСАНПУР БАЕИ
АМБАСАДОР ИРАНА У БЕОГРАДУ

Иран, баш као и Србија, сматра да је територијални интегритет и суверенитет Украјине неповредив. На истим принципима су засновани и наши ставови о Косову. То је један неоспорени принцип који гарантује мир, стабилност и безбедност… Узрок рата је у занемаривању и неуважавању безбедносних интереса Руске Федерације

Већ више од месец дана траје војна интервенција Руске Федерације у Украјини. Овај локални оружани сукоб све више прети да изазове драматичне последице по цео свет, пре свега економски, али и војно и политички. Председник САД Џозеф Бајден саопштио је да је претња од глобалног недостатка хране и опасност од глади планетарних размера веома реална. Цене енергената у свету континуирано расту, а председник Русије Владимир Путин наложио је домаћим компанијама да од сада сав извоз руских енергената у државе које су означене као непријатељске према Русији, дакле, оне које су увеле санкције Руској Федерацији, мора бити у реализован у руској рубљи. На овај начин Путин је задао индиректан ударац укупној америчкој привреди, пре свега на долару базираном међународном тржишту које је деценијама омогућавало Вашингтону да у промет емитује неограничене количине свог новца, који је до сада служио као резервна валута у међународној трговини, и то тако да се неконтролисана емисија долара не одрази на инфлацију у тој земљи. Али то од сада више неће бити случај. Од сада ће оне стотине хиљада милијарди долара које се годишње издвајају (читај „штампају“) у Федералним резервама за америчку војску бити директан узрок пада вредности долара, што ће из основа променити свет у којем живимо.

[restrict]

Изгледа да, осим већ прокламованих циљева демилитаризације и денацификације Украјине, на списак циљева руске војне интервенције у Украјини треба додати и „дедоларизацију“ међународног тржишта, што ће сасвим сигурно имати корените и далекосежне последице по Америку и њене савезнике. Пред нашим очима обликује се нови међународни мултиполарни поредак. Несрећа је само што се ово догађа у рату и насиљу, уместо у миру и путем додатних дипломатских напора свих заинтересованих страна.

Овако драматичне промене у међународној политици биле су повод за интервју са Рашидом Хасанпуром Баеијем, ветераном иранске дипломатије, човеком који је готово 40 година у дипломатским мисијама широм света, од Бона и Даблина, преко Прага и Москве до Пекинга.

Једна од најважнијих тема последњих месец дана у светским и домаћим медијима је, свакако, сукоб у Украјини. Какав је став званичног Техерана

о овом сукобу?

Украјинска криза, која је већ прерасла у украјински рат, постала је светско питање и, хтели – не хтели, последице ће осетити цео свет.

Исламска Република Иран следи своје принципијелне ставове о том питању. Ми узрок овог рата видимо у занемаривању и неуважавању безбедносних интереса Руске Федерације. У најмању руку, нису испоштоване обавезе преузете према Руској Федерацији и непоштовање тих обавеза је довело до кризе, а потом и до рата. Несумњиво, нико не подржава избијање рата, осим у случају када не постоји алтернатива. Ми сматрамо да треба, колико год је то могуће, покушавати да се дипломатским каналима и дијалогом решавају сви проблеми. Рат значи рушење и уништење. Ратови не би смели да имају образложење, јер би у том случају могли да пронађемо разлоге за било који рат.

На основу међународно признатих принципа и правила, поштујемо територијални интегритет и национални суверенитет Украјине. Иран, баш као и Србија, сматра да је територијални интегритет и суверенитет Украјине неповредив. На истим принципима су засновани и наши ставови о Косову. То је један неоспорени принцип који гарантује мир, стабилност и безбедност. Уверен сам да је тај рат могао бити избегнут, наравно, у случају да су обе стране биле спремне на потребну флексибилност и реалистичност. Лоше разумевање и нереално схватање ситуације, неадекватна очекивања, као и лоше процене, све је то довело до ове ситуације.

Мислим да су се, након више од 30 дана од почетка сукоба, обе стране упознале с реалностима у којима се налазе. Пример за то је наводно чланство Украјине у НАТО-у, о чему се спекулисало у почетку. Данас је, ипак, свима јасно да то чак није ни на дневном реду. То је више пута саопштио и председник Украјине, али то су једна од ствари које су требало да буду кристално јасне пре избијања сукоба. Када би обе стране узимале у обзир ове реалности до којих су дошле сад, могле би да спрече даље сукобе. То значи да, иако нису успели да спрече избијање рата, ипак могу да спрече његов наставак.

Међутим, брине ме, поново, погрешна процена. Јер ако стране траже апсолутну победу, опет ће се десити погрешне процене. Дубоко сам уверен да је у овом тренутку потребан здрав разум на обе стране, како би се дошло до некаквог компромиса. Веома је лоше ако имамо рат због поноса, ако понос не дозвољава обема странама да пристану на компромис; онда ту нема доброг исхода.

Руски амбасадор у Уједињеним нацијама Василиј Небензја је више пута у Савету безбедности говорио о америчким биолошким лабораторијама у Украјини, у којима се наводно радило на производњи смртоносних патогена који би се, генетским инжењерингом, посредством животиња и инсеката, дистрибуирали у одређеној популацији, одређеној етничкој групи. Како то коментаришете?

Могуће је да је председник Путин имао доказе да такви програми постоје у Украјини, али је друго питање да ли је Руска Федерација то знала или су до ових сазнања дошли тек након интервенције. То може у великој мери отежати досије Украјине. Али треба имати на уму да је атмосфера толико контаминирана дезинформацијама, да је веома тешко доћи до чињеничног стања и тачних података. Корона је доказала да се све може урадити и постоје приче о биолошким делатностима. Нажалост, изгледа да некима циљ оправдава средство. Несумњиво је да Руска Федерација има оправдавајуће разлоге за своје акције. Међутим, може се рећи да перцепција других земаља о овом сукобу није у складу са оним што су председник Путин и Руска Федерација имали као образложење.

У сваком случају, скоро све државе света, ма колико биле блиске Руској Федерацији, противе се угрожавању територијалног интегритета и суверенитета Украјине. Видели сте како је пролазило гласање о резолуцијама Генералне скупштине Уједињених нација које третирају ово питање – само две или три земље су се противиле тим резолуцијама, у највећем броју земље су гласале за усвајање тих резолуција, уз мање држава које су остале уздржане. Сматрам да рат није био пожељан избор ни за Руску Федерацију, а ни за председника Путина. Можда није за упоређивање, али ако мачку сатерате у ћошак, да нема други избор, врло лако ће вас напасти канџама.

Али свакако рат није ништа добро. Мислим да је требало да се тражи некакав дипломатски консензус и уверен сам да би решење било пронађено. Једноставно речено, разлози за напад су постојали, али није требало да буде рата.

Како гледате на санкције које су САД и ЕУ увеле Русији? Оне су праћене до сада невиђеном антируском хистеријом, до те мере да се из културног простора широм Америке и Европе избацују Чајковски и Достојевски, а бизарност иде дотле да се чак руским мачкама забрањује да учествују на међународним такмичењима лепоте. Како вам све то изгледа?

Ми Иранци, као и Срби, имамо живо искуство са санкцијама. Ми смо више од 40 година под санкцијама, што је отворени злочин и неправда, а наш став је увек против било које врсте санкција. Санкције увек погађају обичног грађанина и ми смо принципијелно против наметања санкција. Рекао сам на почетку да се Исламска Република Иран доследно придржава својих принципијелних ставова и такве ставове и износи. Поновићу и да је овај рат последица неуважавања забринутости Руске Федерације за своје безбедносне интересе, а та забринутост је проистекла из непоштовања обавеза које су гарантоване Руској Федерацији.

Такође, рат је нешто што нико не подржава. Подржали смо територијални интегритет и национални суверенитет Украјине и противили смо се увођењу санкција Руској Федерацији. То је наш уравнотежени принцип. Због тога нас нико не може оптуживати да подржавамо било Русију, било Украјину или Запад. То су ставови засновани на принципијелности и независности наше земље у спољној политици.

Узимајући у обзир све што се последњих месеци догађа у свету, пре свега сукоб у Украјини и могућност директне конфронтације Русије и НАТО-а, али и најаве озбиљних несташица не само сировина за производњу него и хране, и то на глобалном нивоу, о чему је недавно говорио и председник Бајден, како видите свет кроз две до пет година?

Апсолутно нема сумње да у свету у последње време има превише изазова и да се динамика међународних односа веома повећала. То је резултат појављивања нових сила, а кад се појаве нове силе, онда мора да дође до неких померања, било на регионалном, било на међународном нивоу. Та померања су неминовна, али ми морамо да учинимо све што је у нашој моћи да те промене не буду тектонске, попут земљотреса, и да се не реализују ратом. А то је веома узан пут. То је, заправо, ходање по жици. Ми морамо да пронађемо начин да се то померање догоди, али без ратних сукоба. Морамо признати да је свет препун нових дешавања. Недавно је и председник Француске Макрон говорио о томе да је хегемонија Запада при крају. И сада је свету потребан нови поредак. Надам се само да ће се тај поредак успоставити у миру и да ће лидери света одабрати рационално понашање у међународним односима. Али то, нажалост, уопште није лак посао.

Ево, на пример, случај Украјине. Запад је ангажовао све своје ресурсе да цео свет окрене против Русије. Али, нажалост, нико неће да учи лекције из историје. Једна од великих историјских лекција је да је омаловажавање и изолација земље веома опасна ствар. Свака земља која је омаловажавана и изолована, она се претвори у бомбу – било да је у питању Русија, било да је то Иран или било која друга земља… без обзира на то колико је нека земља мала, ако буде изолована, та земља ће постати извор нестабилности. То је, нажалост, искуство које се стално понавља и та лекција се никада не научи. Историја је препуна таквих грешака и погрешних рачуница.

Привредна криза се из дана у дан осећа све драстичније и то практично у свим деловима света. Цена нафте расте на светском тржишту и, у вези с тим, видели смо у последње време појачану дипломатску активност САД са циљем повећања обима производње нафте међу великим извозницима, како би се надоместио недостатак руске нафте. Америчке дипломате су то покушале да обезбеде у Венецуели и у Саудијској Арабији, али безуспешно. Да ли мислите да би се у скорије време могла очекивати стабилизација на тржишту енергената?

Докле год постоји сенка несигурности и небезбедности, ти сектори ће бити оштећени. И немогуће је ове проблеме анулирати и избрисати док год постоји несигурност. Чак ни алтернативни извори енергије не могу то надокнадити. Када бисмо и замислили хипотетичку ситуацију да Венецуела и Саудијска Арабија, чак и Иран, повећају своју производњу и пласман на светском тржишту, док год постоји сенка несигурности и небезбедности, не верујем да је могућа било каква стабилизација на овом плану. Постојање несигурности угрожава све секторе привреде, јер у таквим ситуацијама сви постају конзервативни и опрезни. То би можда деловало као аналгетик који накратко умирује бол, могло би можда да за неко време смири ситуацију на тржишту, али то је привременог карактера и не решава проблем на дугорочан начин.

Ми делујемо у оквиру споразума о нуклеарном програму Ирана. И ако постигнемо договор да повећамо производњу, то ће бити стицајем несрећних околности да тај наш договор постигнемо упоредо с ратом у Украјини. Тако да и ако добијемо могућност да пласирамо своју нафту на светском тржишту, то ће бити искључиво у оквиру нуклеарног договора.

Бивши председник САД Доналд Трамп одлучио је да Америка иступи из споразума о нуклеарном програму Ирана и сада је тај процес на нивоу Европске уније. Да ли постоје било какви помаци и назире ли се некакав договор о том питању?

Европа нема кључну улогу у нуклеарном споразуму. То није главна страна у преговорима и њихова улога није за упоређивање с улогом коју имају Американци. Трамп је изашао из споразума а Европљани су остали, али нису могли ништа да ураде. Они су политички само подржавали споразум, али са економског аспекта нису могли ништа да учине. Чак и када смо их питали: „У реду, Американци су изашли из споразума, а ви сте остали, па зашто онда не сарађујете са нама, економски, финансијски, привредно – у оквирима споразума?“, образложење које су износили базирало се на чињеници превеликог преплитања европске и америчке економије и привреде. Све остале стране поред Американаца, оне су само катализатори у том споразуму, јер санкције које су наметнуте Ирану су искључиво америчке санкције. Те санкције није увео Савет безбедности Уједињених нација. Оне су унилатералне. Тако да сад Американци морају да прихвате услове да би тај споразум могао бити примењив.

Али, нажалост, Трамп је доказао да Американци врло лако занемарују своје обавезе. Они су на тај начин толико погоршали услове у којима се преговара, да је у великој мери отежана могућност постизања договора. Штавише, сада је врло тешко постићи онај договор који је постигнут за време администрације Барака Обаме. Ипак, на основу свега што је до сада било на столу, надам се да ће ипак бити могуће постићи договор и да ће се дијалог повратити из ћорсокака у коме се нашао. Засигурно, за то постоје многобројне препреке и изазови. Ми смо свесни да многима није у интересу да овај договор заживи и да се реализује, али истина је да је реализација овог нуклеарног споразума у корист свих у свету, у корист мира, стабилности и безбедности читавог света.

Када је реч о билатералним односима Србије и Ирана, недавно је у Техерану боравио српски министар спољних послова Никола Селаковић, а најављена је и посета председника Србије Александра Вучића. Шта се конкретно очекује од ове посете и може ли се сарадња наша два народа и наших држава, посебно на економском и привредном плану, још више унапредити?

Након две године боравка у Србији дошао сам до закључка да постоје многе области и много потенцијала за сарадњу две земље. У најмању руку може се рећи да су лидери две земље веома одлучни да се ова сарадња настави и да се развија. То је политичка воља која јесте у складу с могућностима и потенцијалима. Дакле, то није само про форме политичка воља.

У време бивше Југославије обим наше трговинске размене је достизао и до 800 милиона долара, од чега је у тој размени удео Србије био и до 200 милиона долара. Капацитети које видимо у наше две земље говоре нам о томе да је могуће не само да поново достигнемо ове бројеве него врло лако можемо и да их превазиђемо. Предности које Србија има могуће је употпунити нашим предностима, тако да се наши капацитети могу допуњавати. Примера ради, у 2020. години обим наше трговинске размене је био негде око 23 милиона долара, а у 2021. је превазишао 50 милиона долара. То је, дакле, повећање за више од 100 одсто.

Поред тога, постоји сличност ставова наше две земље о разним регионалним и међународним питањима. Наше две земље покушавају да на међународном плану задрже своју политичку независност у одлучивању. Регион Западног Балкана је за нас важан, а у средишту тог региона се налази Србија. У том смислу, Србија је за нас регионални центар и кључна тачка, нека врста регионалног „хаба“ преко којег можемо економски да будемо присутни у свим земљама региона, али и у Европи. То, такође, важи и за Србију. Иран може бити капија за приступ Србије Западној Азији, Централној Азији и Блиском истоку. Иран може да помогне Србији у диверзификацији извора енергената.

С друге стране, предност Србије је у сектору пољопривреде, а потребе Србије за ђубривом могуће је задовољити управо из Ирана. Исти је случај и с петрохемијским производима, које, било директно или индиректно, Србија може да набави из Ирана. Прошле године смо, на пример, имали веома добра дешавања. У Ирану смо имали изборе, а Вучић је био први европски председник који је честитао председнику Ирана. За церемонију инаугурације иранског председника Вучић је одредио Ивицу Дачића као свог специјалног изасланика. Такође, Србија је демонстрирала један добар гест тако што је даривала Ирану 50 хиљада доза вакцине против ковида.

План посете Александра Вучића Техерану је веома озбиљан и та посета је на дневном реду. Недавно смо имали телефонски разговор два председника током кога је договорено да после избора у Србији буде реализована ова посета на највишем нивоу. Ми сматрамо да то може бити историјска посета која ће отворити ново поглавље у нашим односима. Сигуран сам да ће се тада показати опредељеност две земље за сарадњу у свим областима.       

[/restrict]