POVRATAK GORDOG ALBIONA

Velika Britanija i novo globalno liderstvo

Velika Britanija igra glavnu ulogu ne samo u produžavanju ukrajinskog sukoba već i u podsticanju drugih žarišta. Naglo usporavanje pregovaračkog procesa Rusije i Ukrajine obeleženo je posebno napetom situacijom na drugim teritorijama. U retorici o potrebi prekidanja bilo kakvog dijaloga s Rusijom najglasniji su povici iz Velike Britanije i Poljske. Poljska vlada češće od drugih daje izjave da se „sa diktatorom ne može pregovarati“, a Boris Džonson sa zavidnom revnošću osniva nov savez tim povodom (Britanija, Poljska i Ukrajina). Poljska tako postaje glavni sprovodilac britanskih interesa na kontinentu. Zauzvrat, Velika Britanija je podržala poljski geopolitički projekat Intermarium. Savez Britanije s Poljskom i Ukrajinom otvara pristup Crnom moru, a odatle i Zakavkazju, što će potpuno promeniti odnos snaga u regionu.

Međutim, u samoj Poljskoj dolazi do kolapsa poljskih tradicionalnih vrednosti, kao što su nacionalni identitet, religioznost i privrženost porodičnim vrednostima. Poljaci su prinuđeni da budu trpljivi, tolerantniji i istovremeno se vrši pritisak na njih o pitanju abortusa, LGBT i odnosa prema migrantima.

[restrict]

Građani Poljske posmatraju kako se zarad ukrajinskih izbeglica menjaju temelji društva, a država menja zakone i za njih izdvaja veliki novac. I sve to uz poruke kako će u potpunosti napustiti ruske energente, već visoke cene će porasti, ali je potrebno samo još malo da se izdrži.

Dodajte ovome i glasine o vraćanju obaveznog vojnog roka, američko-poljske vežbe na 70 km od Kalinjingradske oblasti i pregovore o „tajnoj mobilizaciji“ poljske vojske, čija će misija biti „povratak njihovog Lavova“. Stiče se utisak da je poljska vlada već zaslepljena rusofobijom i čini se da je nemoguće da se urazumi.

HLADNI RAT NA ARKTIKU Govoreći o širenju i učvršćivanju uticaja Velike Britanije, ne treba zaboraviti ni Arktik. Ovaj region još uvek nije prioritetan za London, ali se sukob u Ukrajini koristi i za promenu odnosa snaga na krajnjem severu. Što sukob više traje, pozicija Britanaca postaje jača, ne samo u arktičkom regionu već i na Baltiku. Naravno, formalno je prisustvo britanskih trupa tamo samo „privremeno“.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je saopštilo da postoje rizici o „nenamernim sukobima sa NATO-om u arktičkim delovima“. Zajedničke ekspedicione snage (JEF) funkcionišu na Arktiku pod okriljem Velike Britanije, a obuhvataju i zemlje baltičkih država, Skandinaviju (osim Švedske) i Holandiju.

Za Rusiju, Arktik postaje kritična oblast u kontekstu razvoja Severnog morskog puta. U ovim uslovima vredi još jednom pomenuti njegov značaj za dalji razvoj ruske privrede. S obzirom na ovaj faktor, kao i na nameru da se Kina izbaci s Arktika (u Danskoj je to deo zvanične strategije za region), neophodno je pripremiti se za sledeći krug borbe za uticaj u regionu. Pre svega, s Velikom Britanijom.

KAVKAZ I STRATEGIJA OBU-ZDAVANJA RUSIJE London je od izlaska iz EU naglo pojačao borbu za liderstvo i ostvarenje imperijalnih ambicija. I mora se priznati – s uspehom. Naravno, akcije Velike Britanije su u suprotnosti s interesima Rusije. Stoga London svim silama pokušava da se suprotstavi Rusima, raspirujući mesta nestabilnosti po obodu Ruske Federacije; u pribaltičkim zemljama se napada sve što je rusko. Zabranjuju proslavu Dana pobede, otvaraju krivične postupke za izražavanje podrške Rusiji. Čak i školarce teraju da obaveštavaju o tome šta pričaju njihovi nastavnici i roditelji.

U Zakavkazju pokušavaju da odmrznu sukob u Karabahu, pokušavaju da uzdrmaju Gruziju. Pored Rusije se nalazi i veoma veliki Kazahstan, gde su rusofobni elementi vrlo prisutni. U januaru je RF mogla brzo da pomogne Tokajevu da se izbori s neredima, ali šta ako sada isti ponovo izbiju? Snage za rad na dva fronta možda više neće biti dovoljne i jednako efikasne.

Možemo da konstatujemo da će pokušaji otvaranja drugih frontova biti nastavljeni i u budućnosti. London zaista želi da skrene pažnju Rusije s Ukrajine. Rusija mora da bude spremna za to. Pa, RF treba da reši probleme što pre, i da ne bude ometana pregovorima – jer vreme radi protiv Rusa.

BREGZIT PA AUKUS Sve veća uloga Velike Britanije u evropskom geopolitičkom prostoru deo je anglosaksonskih integracionih procesa širom sveta. Prvo bregzit, pa AUKUS, pa oštro jačanje pozicije Londona oko Ukrajine – sve su to fragmenti jednog velikog mozaika, čiji je cilj da britansku krunu vrati na listu velikih sila i uzdigne je na račun slabljenja američke hegemonije. Uprkos panevropskom padu poverenja javnosti u rukovodstvo zemalja, što je zadesilo i Džonsona, uloga Velike Britanije koja je napustila EU u evropskoj politici će se očigledno povećati.

Sada mnogo zavisi od rezultata ruske operacije u Ukrajini. I od toga koji će britanski artefakti biti otkriveni nakon pada Marijupolja. Ali i od toga šta će London preduzeti da pogorša situaciju u drugim problematičnim regionima.         

Izvor: Popularni ruski analitički telegram kanal „Ribar“

[/restrict]