Велика Британија и ново глобално лидерство
Велика Британија игра главну улогу не само у продужавању украјинског сукоба већ и у подстицању других жаришта. Нагло успоравање преговарачког процеса Русије и Украјине обележено је посебно напетом ситуацијом на другим територијама. У реторици о потреби прекидања било каквог дијалога с Русијом најгласнији су повици из Велике Британије и Пољске. Пољска влада чешће од других даје изјаве да се „са диктатором не може преговарати“, а Борис Џонсон са завидном ревношћу оснива нов савез тим поводом (Британија, Пољска и Украјина). Пољска тако постаје главни спроводилац британских интереса на континенту. Заузврат, Велика Британија је подржала пољски геополитички пројекат Интермариум. Савез Британије с Пољском и Украјином отвара приступ Црном мору, а одатле и Закавказју, што ће потпуно променити однос снага у региону.Међутим, у самој Пољској долази до колапса пољских традиционалних вредности, као што су национални идентитет, религиозност и приврженост породичним вредностима. Пољаци су принуђени да буду трпљиви, толерантнији и истовремено се врши притисак на њих о питању абортуса, ЛГБТ и односа према мигрантима.
[restrict]Грађани Пољске посматрају како се зарад украјинских избеглица мењају темељи друштва, а држава мења законе и за њих издваја велики новац. И све то уз поруке како ће у потпуности напустити руске енергенте, већ високе цене ће порасти, али је потребно само још мало да се издржи.
Додајте овоме и гласине о враћању обавезног војног рока, америчко-пољске вежбе на 70 км од Калињинградске области и преговоре о „тајној мобилизацији“ пољске војске, чија ће мисија бити „повратак њиховог Лавова“. Стиче се утисак да је пољска влада већ заслепљена русофобијом и чини се да је немогуће да се уразуми.
ХЛАДНИ РАТ НА АРКТИКУ Говорећи о ширењу и учвршћивању утицаја Велике Британије, не треба заборавити ни Арктик. Овај регион још увек није приоритетан за Лондон, али се сукоб у Украјини користи и за промену односа снага на крајњем северу. Што сукоб више траје, позиција Британаца постаје јача, не само у арктичком региону већ и на Балтику. Наравно, формално је присуство британских трупа тамо само „привремено“.
Министарство спољних послова Русије је саопштило да постоје ризици о „ненамерним сукобима са НАТО-ом у арктичким деловима“. Заједничке експедиционе снаге (JEF) функционишу на Арктику под окриљем Велике Британије, а обухватају и земље балтичких држава, Скандинавију (осим Шведске) и Холандију.
За Русију, Арктик постаје критична област у контексту развоја Северног морског пута. У овим условима вреди још једном поменути његов значај за даљи развој руске привреде. С обзиром на овај фактор, као и на намеру да се Кина избаци с Арктика (у Данској је то део званичне стратегије за регион), неопходно је припремити се за следећи круг борбе за утицај у региону. Пре свега, с Великом Британијом.
КАВКАЗ И СТРАТЕГИЈА ОБУ-ЗДАВАЊА РУСИЈЕ Лондон је од изласка из ЕУ нагло појачао борбу за лидерство и остварење империјалних амбиција. И мора се признати – с успехом. Наравно, акције Велике Британије су у супротности с интересима Русије. Стога Лондон свим силама покушава да се супротстави Русима, распирујући места нестабилности по ободу Руске Федерације; у прибалтичким земљама се напада све што је руско. Забрањују прославу Дана победе, отварају кривичне поступке за изражавање подршке Русији. Чак и школарце терају да обавештавају о томе шта причају њихови наставници и родитељи.
У Закавказју покушавају да одмрзну сукоб у Карабаху, покушавају да уздрмају Грузију. Поред Русије се налази и веома велики Казахстан, где су русофобни елементи врло присутни. У јануару је РФ могла брзо да помогне Токајеву да се избори с нередима, али шта ако сада исти поново избију? Снаге за рад на два фронта можда више неће бити довољне и једнако ефикасне.
Можемо да констатујемо да ће покушаји отварања других фронтова бити настављени и у будућности. Лондон заиста жели да скрене пажњу Русије с Украјине. Русија мора да буде спремна за то. Па, РФ треба да реши проблеме што пре, и да не буде ометана преговорима – јер време ради против Руса.
БРЕГЗИТ ПА АУКУС Све већа улога Велике Британије у европском геополитичком простору део је англосаксонских интеграционих процеса широм света. Прво брегзит, па АУКУС, па оштро јачање позиције Лондона око Украјине – све су то фрагменти једног великог мозаика, чији је циљ да британску круну врати на листу великих сила и уздигне је на рачун слабљења америчке хегемоније. Упркос паневропском паду поверења јавности у руководство земаља, што је задесило и Џонсона, улога Велике Британије која је напустила ЕУ у европској политици ће се очигледно повећати.
Сада много зависи од резултата руске операције у Украјини. И од тога који ће британски артефакти бити откривени након пада Маријупоља. Али и од тога шта ће Лондон предузети да погорша ситуацију у другим проблематичним регионима.
Извор: Популарни руски аналитички телеграм канал „Рибар“
[/restrict]