НОВИ ПРИТИСЦИ СТИЖУ НА ЈЕСЕН: Београд не мења курс према Русији, али нова влада могла би да буде суочена и са овим питањем

ИЗБОРИ у Србији тек што су завршени, а све гласније се говори о предстојећем таласу жестоких притисака са Запада на државно руководство Србије да промени своју политику према Русији. Циљ очекиване дипломатске олује, која прети да се заковитла над нашом земљом, по овим предвиђањима био би формулисан као усаглашавање спољне политике Србије са ЕУ и Западом, или другим речима – увођење санкција Москви.

Према оцени познавалаца домаћих и међународних прилика, Београд још није направио ниједан гест који би могао да наговести промену свог спољнополитичког курса. Чак и када би се то догодило, формална одлука о томе морала би да сачека формирање нове власти, јер постојећа влада не би имала легитимитет за овако далекосежну одлуку. Ово питање могло би да дође на дневни ред тек у септембру, што је крајњи рок да снаге које обезбеде већину у парламенту преузму полуге политичке моћи.

Србији, отуд, свакако не иде у прилог разбуктавање украјинског рата и затварање Русије у “тврђаву на Истоку”. Додатни проблем је што су било какве прогнозе будућих потеза глобалних играча у овој драматичној утакмици, као и њен исход, готово немогуће.

ПРАТИТЕ НАС НА ВИБЕРУ

Да ће притисци Запада на Београд свакако расти што рат буде дуже трајао, тврди професор међународног јавног права на Правном факултету у Београду Бојан Милисављевић. Он истиче да ће наша држава имати све више проблема да задржи постојећу спољнополитичку позицију:

– Наша политика по питању сукоба у Украјини до сада је била изузетно избалансирана и мудра, а на њену одрживост највише ће утицати стање на терену. Евентуална промена става по питању увођења санкција Русији имала би далекосежни значај и у њој би требало да учествује што већи број фактора са домаће политичке сцене.

Професор Милисављевић каже и да би било изузетно некоректно уколико би постојећа влада узела на себе да мења државни курс, па би овако крупно питање морало да се нађе међу домаћим задацима нове политичке гарнитуре.

– То би могао да буде и погодан формални разлог за пролонгирање одлуке и неутралисање притиска који ће сигурно бити све јачи – напомиње наш саговорник.

ПРАТИТЕ “ПЕЧАТ” НА ФЕЈСБУКУ  

Све и да хоће, Србија у овом тренутку тешко може да се придружи санкцијама према Русији јер њени органи власти немају неопходан легитимитет за овако крупне одлуке. Професор уставног права Богољуб Милосављевић објашњава да би било крајње неуобичајено да се у интеррегнуму повлаче овако драматични потези.

– Одлазеће владе по правилу обављају само неодложне и нужне послове. Одлука о увођењу санкција страној земљи била би спорна са аспекта легитимитета, а не би била ни легална. Домаћи прописи не прецизирају “техничке” надлежности, али нема дилеме да дефинисање екстремног заокрета према Русији, који би укључивао и економске или друге санкције, у овом тренутку не би смео да се догоди – каже Милосављевић.

Ипак, да ће Брисел и Вашингтон покушати да Србији заврну руку и тако трасирају њену спољну политику, није дилема ни за политичког аналитичара Драгомира Анђелковића.

– Запад је свакако планирао да појача притисак на Србију. Резултати избора, међутим, постављају питање да ли је то уопште могуће. Гласање је јасно показало да већина бирачког тела негује снажна осећања према Русији. То важи не само за странке које су на својој русофилској политици ушле у парламент, него и за СНС, који такође у својим редовима има функционере и чланове који деле овакав став – наводи Анђелковић.

Он нема сумњу да санкције Русији неће увести ни садашња, нити будућа влада Србије:

– То би била капитулација. А рачун би нам био испостављен на терену борбе Србије за очување Косова и Метохије, као и око одбране статуса Републике Српске.

НЕМА КРУПНИХ ОДЛУКА

НАДЛЕЖНОСТИ “техничке владе” – извршне власти у времену од распуштања Народне скупштине до формирања новог кабинета после одржавања избора – у нашем законодавству нису прецизно дефинисане. Правничка логика, међутим, из корпуса одлука одлазећих влада изузима оне које могу имати далекосежне последице.

– Овлашћења владе у прелазном периоду по правилу се не прецизирају законом. Подразумева се утемељење свих одлука које се тичу текуће проблематике. То је, рецимо, случај са “потписивањем” плата запосленима у јавном сектору. Надлежности у периоду “чекања” нове власти прецизно се дефинишу само када је у питању локална самоуправа. То се чини само у случају распуштања општинске или градске власти, као вид заштите од злоупотреба – објашњава професор Богољуб Милосављевић.

3 коментара

  1. Дејан Младеновић

    Па ево Србија гласала да се Русија избаци из УН за људска права!

  2. Раде Батиница

    Верујем да нисам једини огорчен одлуком Србије данас да гласа ЗА искључење Русије из Савета УН за људска права.
    Русију, која крвари за људска права целог света, против те Русије Србија гласа!?!
    Русију која је оптужена на основу недоказане и сасвим извесно подметнуте МИ6 пропагандне акције у Бучама, акције опробане од 9/11, Ирачких оружја за масовно уништавање, Маркала, Васе Мишкина до Рачка, атентата на Ђинђића, хемијске претње у Сирији изд. итд.
    Желео бих да грешим у мишљењу да је ово почетак српског суноврата који може спасити само огроман протест и повлачење РС из Савета УН за људска права као знак протеста. Верујем у правичан одговор српског народа предвођеног интелектуалцима и навијачима. Раме уз раме! Нека нам је Бог на помоћи.

  3. Мало је рећи да сам огорчена! Згранута, бесна, очајна због кукавичлулка власти која говори, ваљда, у име народа, који великом већином не дели њено мишљење. Која ради, ваљда, за добробит Србије. Кога она представља?! Зна ли, уопште, шта ради? И на чију, коначну, штету? Да ли је то додворавање због чланства у ЕУ? Зар јој није доста подвијања репа и савијања кичме?

    СРБИЈА НЕ ЖЕЛИ ЕУ! Питајте народ, забога!

    РУСИЈО, ОКОНЧАВАЈ ОВАЈ РАТ ПОБЕДОМ! МОЖЕШ!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.